Levica i desnica - gde je nestala ideologija?
Superizborna, tako je neformalno nazvana ova 2024. godina. Više od dve miljarde ljudi izlazi na birališta širom sveta. Od Rusije, koja je već izabrala, do SAD gde se izbori održavaju u novembru. Od Meksika do Indije, od Pakistana do Velike Britanije. Samo u EU će oko 400 miliona glasača birati uskoro poslanike za EU parlament. Baš zbog ove i ovakve izborne godine u kojoj skoro pola čovečanstva izlazi na izbore, postoje i analize i studije koje pokazuju kako je 2024. najveći test za demokratiju ikad, kao i najveći izazov za tekovine demokratije u savremenom svetu do sada. U takvim uslovima, primetno je da ideologije kao i nekadašnja podela na levicu i desnicu već duže vreme polako nestaju iz političkog života. Kako se u svemu tome snalaze oni koji biraju?
Istoričar i pravnik Srđan Milošević kaže za Insajder da na same birače dosta utiče uverenje da je politika postala tehnologija, odnosno puki mehanizam.
Milošević navodi da je "politika postala bleda, odnosno siva zona bezličnih karaktera, ljudi bez svojstava". I zaista je teško, nastavlja naš sagovornik, u poslednjih tridesetak godina, naći nekog velikog državnika iza kojeg bi stajala neka snažna, progresivna ideja.
On naglašava da je "žalosno što jedino identitetske teme i ideologije, češće nacionalno-identitetske, ali i socijalno-identitetske u širem smislu, pokazuju sposobnost da angažuju ljude, da ih galvanizuju za neku akciju, nejčešće jedne protiv drugih."
Kad je Srbija u pitanju, zaglavljena u mračnim devedesetim, u kojima se suštinski izgubila ideologija, jer je tada najveća i vladajuća SPS, deklaratvino levičarska, dovela građane do ivice ekonomskog opstanka, a neke bacila i preko tog ruba, i danas se koprca u narativima o ugroženosti države i naroda i nacionalnim interesima koje treba odbraniti.
Devedesetih su udareni temelji onoga u čemu sada živimo, kada su na primer lokalne teme u pitanju - vozimo se u raspalim autobusima gradskog saobraćaja, ali - otimaju nam Kosovo, nelegalna gradnja nam uništava postojeću infrastrukturu, ali - Srbija je ugrožena, hronično nam nedostaju novi mostovi u Beogradu, ali - srušićemo Stari most jer su ga gradili okupatori, jedina smo metropola na Dunavu koja nema kolektore, ali - Dani porodice, da pokažemo šta su srpske vrednosti. I tako u nedogled.
Zaglavljeni u kolektivnim identima, vere, nacije, panslavenske duše, teško pravimo iskorak ka životnim temama i problemima pojedinca u društvu. Iako su od jedne do druge tačke sveta ovi identiteti različiti, problem je globalan.
Prema rečima Srđana Miloševića, jedini kolektivni identitet koji je "proteran" iz politike je klasni, iako je on, zapravo, politički, objektivno, najrelevantniji.
"Ljudi danas mogu da biraju identitet koji hoće, mogu da budu šta hoće i to je sjajna vest. Ali ne možete da birate da li ste vlasnik kapitala ili eksploatisana strana u proizvodnom odnosu", zaključuje Milošević.
A kada je kapital iznad izbora, a linija levo-desno zamagljena, biračima ostaje da se opredelju u odnosu na bliskost prema ponuđenim identiteskim podelama.
Dodatni problem je kada ste glasač u Srbiji jer živite u državi bez zaokruženih granica, sa obezvređenim primanjima zbog nerealnog kursa evra, u stalnom grču da su neprijatelji svuda oko vas. I tako biračko telo postaje personifikacija Radovana Trećeg koji drži glavu u TV aparatu i srčano navija za Džordža koji beži od 16 hiljada policajaca ulicama grada Čikaga. Beg u fikciju u kojoj nema mesta ni ideologiji, ali ni logici, a ostaje samo identitetska povezanost ili netrpeljivost.
Lokalni izbori u Srbiji su ionako jedna mala tačkica na mapi ove superizborne godine u kojoj ćemo moći da vidimo, na primerima drugih, da li je još nešto i koliko ostalo od podele na levicu i desnicu ili su identiteske podele preuzele primat nad suštinskim pitanjima pravde, slobode, ekonomske sigurnosti i prava na život u uređenom društvu.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.