Majstorović u Marker razgovoru: Nije na EU da rešava naše probleme, oni su naši i mi treba da ih rešavamo (VIDEO)

Rukovodstvo Srbije konstantno ponavlja kako je strateški interes Srbije pristupanje Evropskoj uniji. Na pitanje Insajdera koliko se Srbija zaista zalaže za ispunjavanje tog interesa naš sagovornik odgovara da postoje tri ključne stvari za nastavak procesa integracije Srbije u EU i one su, kako smatra, "vrlo dobro poznate".

Prema njegovim rečima prva stvar jeste na koji način Srbija ispunjava neke ključne parametre koje su definisane za sve kandidate koji pristupaju u EU, druga je rešenje pitanja Kosova i Metohije, a za treća stvar kaže da je trenutno "ključna".

"Imajući u vidu izazove s kojima se Evropa suočava, a to je odnos Srbije prema agresiji Rusije na Ukrajinu i solidarisanje sa zemljama članicama Evropske unije u smislu pristupanja zajedničkoj bezbednosnoj politici i uvođenju sankcija protiv Rusije. Dakle, od Srbije se ne traži ništa što nije traženo od 27 članica Evropske unije. Od Srbije se ne traži ništa u odnosu na ono što i drugi kandidati za pristup u Evropsku uniju već rade i oni se priključuju sankcijama Rusiji ne bi li na taj način osudili rusku agresiju na Ukrajinu. I dok god ne dođe do tog pomaka, prosto među članicama Evropske unije neće postojati konsenzus niti poverenje u Vladu Srbije da je Srbija iskreno u svojoj nameri da pristupi Evropskoj uniji", objašnjava Majstorović.

Na pitanje Insajdera kakva je poruka Evropskoj uniji to što se skoro cela Vlada Srbije  našla na prijemu u Ruskoj ambasadi povodom Dana Rusije, on kaže da je "duboko pogrešna." 

"Siguran sam da kada se donosila odluka o tome da je postojala ideja da se to možda neće videti u javnosti i da se o tome možda neće pričati u inostranoj javnosti, ali to je očigledno jedna velika zabluda. Danas sve što se desi u Srbiji vrlo brzo putem interneta, internet portala se nađe na naslovnim stranicama inostranih medija. Tako da, kratko govoreći, ta poruka je duboko pogrešno poslata i svakako neće doprineti bilo kakvom unapređenju odnosa Srbije sa EU, niti sa nekim zapadnim partnerima," rekao je Majstorović za Marker razgovor.

Dodaje da su sve vlade od 2012. godine pa do danas vlade kontinuiteta i, kako kaže, njih karakteriše kada je reč o spoljnoj politici "princip sedenje na više stolica".

"To može biti zabavno i može biti čak i korisno donekle, ali suštinska poruka koju Srbija takvim pristupom šalje političkim orijentacijama jeste da se Srbiji danas ne veruje. I to je ono što je prosto najveći, da kažem, najveći negativan ishod ovakvog pristupa spoljne politike,"kaže on.

"Prosto vlast u Srbiji je očigledno, da kažem, korisna u nekim situacijama, kada je potrebno dopremiti oružje na neko ratište, kada je potrebno neke druge, je li slične usluge, da kažem, obaviti. I na taj način prosto ta politika sedenja na više stolica se realizuje. Nažalost, te pohvale i, na neki način, ublažavanje efekata onoga što je posledica takve politike na unutrašnjem političkom planu, a to je urušavanje vladavine prava, urušavanje demokratskih institucija, upravo se vraćaju kao bumerang time što i oni koji su do nedano bili evroentuzijasti i koji su verovali u nekakvu ideju Evropske unije kao vodilje, zbog manjka tih reakcija, nažalost, prelaze u neki drugi, ili u nekakvu hibernaciju ili se povlače iz javnih života, ili pak postaju protivnici te ideje", ističe Majstorović.

Nakon izbora održanih u decembru prošle godine Evropski parlament doneo je rezoluciju, a na pitanje Insajdera da li će se buduća Evropska komisija držati te rezolucije naš sagovrnik odgovara da bi u "principu trebalo da se primenjuje".

"Mislim da ne možemo da računamo na neku otvoreni pritisak, zato što to prosto nije ni modus operandi EU. Oni će nastaviti da prate situaciju, da u svojim izveštajima izveštavaju situaciju, ali znate, nije na EU da rešava naše probleme. Naši problemi su naši i mi treba da sedamo oko stola i da ih rešavamo samostalno. Podrška EU je potrebna u smislu da, kao što sam rekao, napravi jedan most kojim bi premostili taj jaz koji u ovom trenutku prosto ne dozvoljava dvema stranama da se rešavaju. Da se angažuju u jednom konstruktivnom dijalogu, zastavnom nekom kompromisu“, zaključuje  Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike.

 Izvor: Insajder