<article>„Evropa Nostra“ je, inače, Generalštab kandidovala za program „7 najugroženijih“.„Ta zgrada, kao i sve zgrade pod zaštitom, nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, nego pod zaštitom zakona. A Zavod je tu da sprovodi zakon. Neobično u celoj ovoj priči je što smo tu imali ostavke direktorki koje su vodile republički i gradski zavod za zaštitu spomenika, a koje je ova vlast postavila sa punim poverenjem da vode taj posao. Dakle, one su stavljene u tu poziciju, ta dva zavoda su stavljena u poziciju da su neko sa strane ko smeta Vladi da sprovodi neke projekte. To je stvarno, u najmanju ruku, paradoksalno. Dakle, ta zgrada je pod zaštitom zakona i da bi bilo moguće raditi šta god nekome padne na pamet na tom mestu potrebna je vrlo ozbiljna procedura da se to možda dogodi. Sudbina te zgrade ne sme biti u rukama nekih netransparentnih ugovora, odluka, pojedinačnih želja“, navela je Marjanović.Vlada Srbije je, podsetimo, potpisala ugovor sa firmom Džareda Kušnera, zeta novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, za izgradnju luksuznog hotela na mestu nekadašnjeg kompleksa Generalštaba. Na pitanje da li treba sada očekivati veću spremnost vlasti u Srbiji da ceo projekat ubrza, Marjanović je navela da javnost ne zna ni kada je taj dogovor zapravo nastao.„Mi možda možemo i da se zahvalimo gospodinu Kušneru, jer smo zahvaljujući njegovim društvenim mrežama i njegovim izjavama u američkim medijima saznali šta se planira u našoj zemlji i na tom mestu gde je Generalštab. Nije pitanje lično ko je u pitanju, čiji je zet ili iz koje zemlje dolazi, pitanje je na koji način se donose odluke o kulturnom nasleđu u ovoj zemlji. Takođe je važno reći, bila zgrada u javnom ili privatnom vlasništvu, ukoliko je pod zaštitom ona podjednako podleže istim pravilima čuvanja. Evo, ja ću da dam jedan primer. Nedavno je rekonstruisan Sava centar, koji je sada potpuno u privatnom vlastništvu, i to je možda prva ili jedna od retkih zgrada u privatnom vlastništvu koja je rekonstruisana po pravilima struke. Dakle, moguće je da se rekonstrukcija uradi onako kako nalaže zakon i mere koje su izdali stručnjaci“, dodala je sagovornica „Markera“.Ističe da je potrebna jedna ozbiljnija rasprava o tome šta bi moglo da bude u prostoru nekadašnjeg Generalštaba.„Ali ono što ne sme biti pod znakom pitanja jeste kako ta zgrada sme da izgleda. Znači, ona može samo da se rekonstruiše po uslovima koje je izdala struka, odnosno nadležni zavod“, navodi ona.<h2>Proširenje bulevara moglo ozbiljno da ugrozi Kalemegdan</h2>„Evropa Nostra“ je nedavno reagovala i tražila da se zaustave radovi na proširenju Bulevara vojvode Bojovića na Kalemegdanu. Marjanović ističe da se još uvek ne zna o kom se projektu tačno radi.„Mi smo, kao organizacija posvećena Kalemegdanu, prepoznati od građana kao neki zaštitnici i dobili smo informaciju na koju smo, srećom, brzo mogli da reagujemo. Nakon našeg hitnog zahteva reagovao je Republički zavod za zaštitu spomenika i izdao rešenje da se radovi zabranjuju. Ako Zavod zabranjuje radove i ako je taj deo pod zaštitom, bilo bi logično da tu ne dolaze u obzir nikakvi budući projekti koji bi mogli da ugroze taj prostor. A moglo je zaista mnogo toga opasnog da se desi kada je u pitanju kulturno nasleđe. To proširenje se vrlo opasno približilo bedemima. Šta će dalje biti - ne znamo. Za nas je zasad ohrabrujuće da je Zavod reagovao i zaustavio te radove. Mi ćemo nastaviti da postavljamo pitanja i drugim institucijama da vidimo zašto je uopšte došlo do toga, šta je bio plan i čiji je to bio plan. Informacija koju smo dobili govorila je da je u pitanju plan koji je potekao iz nekih gradskih institucija. Ne znamo koji su razlozi i mi možemo samo da pretpostavimo da je možda vezano za najavu uklanjanja mosta ili za projekat linijskog parka, koji je takođe u pripremi“, kazala je gošća „Markera“.<h2>Neverovatno da se ruši most, a da nismo dobili drugi</h2>Kada je reč o rušenju Savskog mosta, koji nije pod zaštitom, Marjanović je rekla da su još 2019. godine postojale neke inicijative da se on stavi pod zaštitu.„Što se struke tiče, tu nisu potpuno usaglašeni stavovi da li je to spomenik koji zaslužuje da bude pod zaštitom kao kulturno dobro. Ali ono što je očigledno, a to je recimo za nas u ’Evropa Nostri’ takođe važno, kulturno nasleđe za građane nije samo ono što je nužno pod zaštitom. Svima nama može jedan kvart, jedna zgrada, bilo koji prostor ili spomenik u gradu da predstavlja vrednost koju mi želimo da sačuvamo. Očigledno je da se jedna veća grupa ljudi ovde pobunila. To je dosta komplikovaniji slučaj, jer, s jedne strane, nije pod zaštitom, a s druge strane se uključuju i druga praktična pitanja, jer je zaista neverovatno da se ruši most pre nego što imamo drugi“, kaže ona.Kako kaže, nije efikasno sada ulaziti u proceduru zaštite, jer je za to potreban određeni period.„Po mom mišljenju je, pre svega, potrebno da čujemo šta je tačno plan i na koji način će se građani prevoziti s jedne strane na drugu. Mislim da je to nekako najhitnije pitanje. A drugo je, naravno, pitanje šta raditi sa samim objektom, da li je njemu mesto tu ili negde drugde... I treće pitanje je da se zaštiti ono što se zove mesto memorije ili pamćenja. Dakle, na koji način da se obeleži šta se sve dešavalo na tom istorijskom mestu. Prosto, do svega toga bismo mi već došli da je vlast bila otvorena da razgovara i sa strukom i sa građanima još pre četiri-pet godina“, zaključila je Vesna Marjanović.Izvor: Insajder</article>

„Evropa Nostra“ je, inače, Generalštab kandidovala za program „7 najugroženijih“.
„Ta zgrada, kao i sve zgrade pod zaštitom, nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika, nego pod zaštitom zakona. A Zavod je tu da sprovodi zakon. Neobično u celoj ovoj priči je što smo tu imali ostavke direktorki koje su vodile republički i gradski zavod za zaštitu spomenika, a koje je ova vlast postavila sa punim poverenjem da vode taj posao. Dakle, one su stavljene u tu poziciju, ta dva zavoda su stavljena u poziciju da su neko sa strane ko smeta Vladi da sprovodi neke projekte. To je stvarno, u najmanju ruku, paradoksalno. Dakle, ta zgrada je pod zaštitom zakona i da bi bilo moguće raditi šta god nekome padne na pamet na tom mestu potrebna je vrlo ozbiljna procedura da se to možda dogodi. Sudbina te zgrade ne sme biti u rukama nekih netransparentnih ugovora, odluka, pojedinačnih želja“, navela je Marjanović.
Vlada Srbije je, podsetimo, potpisala ugovor sa firmom Džareda Kušnera, zeta novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, za izgradnju luksuznog hotela na mestu nekadašnjeg kompleksa Generalštaba. Na pitanje da li treba sada očekivati veću spremnost vlasti u Srbiji da ceo projekat ubrza, Marjanović je navela da javnost ne zna ni kada je taj dogovor zapravo nastao.
„Mi možda možemo i da se zahvalimo gospodinu Kušneru, jer smo zahvaljujući njegovim društvenim mrežama i njegovim izjavama u američkim medijima saznali šta se planira u našoj zemlji i na tom mestu gde je Generalštab. Nije pitanje lično ko je u pitanju, čiji je zet ili iz koje zemlje dolazi, pitanje je na koji način se donose odluke o kulturnom nasleđu u ovoj zemlji. Takođe je važno reći, bila zgrada u javnom ili privatnom vlasništvu, ukoliko je pod zaštitom ona podjednako podleže istim pravilima čuvanja. Evo, ja ću da dam jedan primer. Nedavno je rekonstruisan Sava centar, koji je sada potpuno u privatnom vlastništvu, i to je možda prva ili jedna od retkih zgrada u privatnom vlastništvu koja je rekonstruisana po pravilima struke. Dakle, moguće je da se rekonstrukcija uradi onako kako nalaže zakon i mere koje su izdali stručnjaci“, dodala je sagovornica „Markera“.
Ističe da je potrebna jedna ozbiljnija rasprava o tome šta bi moglo da bude u prostoru nekadašnjeg Generalštaba.
„Ali ono što ne sme biti pod znakom pitanja jeste kako ta zgrada sme da izgleda. Znači, ona može samo da se rekonstruiše po uslovima koje je izdala struka, odnosno nadležni zavod“, navodi ona.
<h2>Proširenje bulevara moglo ozbiljno da ugrozi Kalemegdan</h2>
„Evropa Nostra“ je nedavno reagovala i tražila da se zaustave radovi na proširenju Bulevara vojvode Bojovića na Kalemegdanu. Marjanović ističe da se još uvek ne zna o kom se projektu tačno radi.
„Mi smo, kao organizacija posvećena Kalemegdanu, prepoznati od građana kao neki zaštitnici i dobili smo informaciju na koju smo, srećom, brzo mogli da reagujemo. Nakon našeg hitnog zahteva reagovao je Republički zavod za zaštitu spomenika i izdao rešenje da se radovi zabranjuju. Ako Zavod zabranjuje radove i ako je taj deo pod zaštitom, bilo bi logično da tu ne dolaze u obzir nikakvi budući projekti koji bi mogli da ugroze taj prostor. A moglo je zaista mnogo toga opasnog da se desi kada je u pitanju kulturno nasleđe. To proširenje se vrlo opasno približilo bedemima. Šta će dalje biti - ne znamo. Za nas je zasad ohrabrujuće da je Zavod reagovao i zaustavio te radove. Mi ćemo nastaviti da postavljamo pitanja i drugim institucijama da vidimo zašto je uopšte došlo do toga, šta je bio plan i čiji je to bio plan. Informacija koju smo dobili govorila je da je u pitanju plan koji je potekao iz nekih gradskih institucija. Ne znamo koji su razlozi i mi možemo samo da pretpostavimo da je možda vezano za najavu uklanjanja mosta ili za projekat linijskog parka, koji je takođe u pripremi“, kazala je gošća „Markera“.
<h2>Neverovatno da se ruši most, a da nismo dobili drugi</h2>
Kada je reč o rušenju Savskog mosta, koji nije pod zaštitom, Marjanović je rekla da su još 2019. godine postojale neke inicijative da se on stavi pod zaštitu.
„Što se struke tiče, tu nisu potpuno usaglašeni stavovi da li je to spomenik koji zaslužuje da bude pod zaštitom kao kulturno dobro. Ali ono što je očigledno, a to je recimo za nas u ’Evropa Nostri’ takođe važno, kulturno nasleđe za građane nije samo ono što je nužno pod zaštitom. Svima nama može jedan kvart, jedna zgrada, bilo koji prostor ili spomenik u gradu da predstavlja vrednost koju mi želimo da sačuvamo. Očigledno je da se jedna veća grupa ljudi ovde pobunila. To je dosta komplikovaniji slučaj, jer, s jedne strane, nije pod zaštitom, a s druge strane se uključuju i druga praktična pitanja, jer je zaista neverovatno da se ruši most pre nego što imamo drugi“, kaže ona.
Kako kaže, nije efikasno sada ulaziti u proceduru zaštite, jer je za to potreban određeni period.
„Po mom mišljenju je, pre svega, potrebno da čujemo šta je tačno plan i na koji način će se građani prevoziti s jedne strane na drugu. Mislim da je to nekako najhitnije pitanje. A drugo je, naravno, pitanje šta raditi sa samim objektom, da li je njemu mesto tu ili negde drugde... I treće pitanje je da se zaštiti ono što se zove mesto memorije ili pamćenja. Dakle, na koji način da se obeleži šta se sve dešavalo na tom istorijskom mestu. Prosto, do svega toga bismo mi već došli da je vlast bila otvorena da razgovara i sa strukom i sa građanima još pre četiri-pet godina“, zaključila je Vesna Marjanović.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Generalštab

Savski most 

Beograd

Srbija

Više od vesti

Marjanović: Generalštab čuva zakon, sudbina tog kompleksa ne sme biti u rukama netransparentnih ugovora i odluka (VIDEO)

Marjanović: Generalštab čuva zakon, sudbina tog kompleksa ne sme biti u rukama netransparentnih ugovora i odluka (VIDEO)

Tagovi: