<article><p>"Najpre moramo da imamo u vidu jedan istorijski faktor. Rusija, odnosno Sovjetski Savez, za vreme Hladnog rata je bila jedan ključni akter u sigurnosnoj arhitekturi Evrope, zajedno sa Amerikom. Sada vidimo Rusiju, odnosno posle Hladnog rata, na periferiji te strukture i otuda taj stalni protest Moskve o proširenju NATO-a. Ono što je Rusija tražila u pismu u decembru 2021, zvaničnom pismu koje je poslala Briselu, koje je poslala Vašingtonu jeste povlačenje svih NATO trupa koje su od 1997. postavljene u Evropi i vraćanje na sigurnosne granice za Rusiju pre 1997. To je, mislim, Rusija znala da nije moguće ali je to ono što je tražila. Rusija je jedna revizionistička sila koja možda ne želi da ponovo osvoji teritorije cele Evrope, ali svakako jednu veću kontrolu i očigledno politički uticaj u evropskim zemljama - i pre svega na Balkanu i u Istočnoj Evropi", rekla je Milošević.</p><p>U ratu u Ukrajini nema jasnog pobednika. Deluje da ni Rusija i Ukrajina nemaju dovoljno snage za preokret. Imajući u to u vidu, možemo li da pretpostavimo koje bi uslove za pregovaračkim stolom mogle da vide kao najvažnije. Kako bi izgledali pregovori?</p><p>"Znamo šta Rusija želi. Želi da Ukrajina ne postane član Evropske unije i posebno ne želi da Ukrajina postane član NATO-a. Rusija takođe želi da zadrži sve teritorije koje je osvojila. Govorimo o četiri oblasti u jugoistočnoj Ukrajini. S druge strane, posle pobede Donalda Trumpa na izborima u Americi, Rusija je krenula da ubrzava osvajanje Ukrajine i pokušava da osvoji što više teritorije jer je buduća američka administracija, razne ličnosti iz te administracije kažu da će zamrznuti tu liniju konflikta, liniju rata. Ono što Ukrajina, kao glavni cilj jeste članstvo u NATO paktu, naravno što pre. Međutim, ne želi da se ništa ne pregovara bez nje, i to ćemo videti na kraju šta će biti od tog zahteva. Drugi veliki zahtev je članstvo u NATO-u i u Evropskoj uniji a ono o čemu Ukrajinci govore je da oni žele i sigurnosne garancije. To, u stvari, ne znamo šta je. Šta su sigurnosne garancije? Sigurnosne garancije su ono da im neko garantuje da Rusija neće iskoristiti vreme zamrznutog konflikta, kao što smo videli u prethodnim dogovorima kao što su Minsk-1 i Minsk-2, koji su u stvari poslužili Rusiji da se pripremi za rat, takođe i Ukrajini, da budemo pošteni. Niko taj dogovor nije shvatao ozbiljno, nijedna strana nije ozbiljno shvatila Minsk-2 i obe su iskoristile vreme da se pripreme za budući rat. Tako da je veliko pitanje da li bi sada prekid vatre prosto poslužio za vreme za pripremanje za jedan novi rat. Zbog toga, mislim Ukrajina traži sigurnosne garancije", navela je Milošević.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DUYsWGl4kB2M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Rekli ste da je predsedniku Zelenskom članstvo u NATO-u još jedan od prioriteta. Imajući u vidu da Ukrajina ne kontroliše u potpunosti svoju teritoriju, koliko je realno članstvo Ukrajine u Alijansi?</p><p>"Mislim da Ukrajina neće brzo postati članica NATO-a. Najpre zato što ne kontroliše svoje granice, i naročito zbog toga što ne postoji konsenzus između zemalja članica. Ono što se u ovom trenutku govori, ako bi došlo do prekida vatre, koji bi taj bio model garancija sigurnosti za Ukrajinu? I tu imamo tri modela o kojima se najviše govori. Jedan je da se Ukrajina naoruža dovoljno da bude sposobna da brani sama sebe. To je lepa ideja, međutim, u ovom trenutku evropska vojna industrija nije dovoljno razvijena i takođe, mnogo oružja je potrošeno već u ratu. Druga opcija je podela Ukrajine, ta linija prekida vatre bi bila u stilu Južne i Severne Koreje. U tom smislu, ono što bi bila Južna Koreja, bile bi potrebne trupe koje ne bi bile iz snage NATO-a, niti bi bile američke, jer Donald Tramp to ne želi. Velika Britanija i Francuska su ponudile trupe za to, ali u ovom trenutku predsednik Francuske Makron je u jednoj vrlo delikatnoj situaciji. Ja ne vidim kako bi to Francuska uspela to da uradi. Međutim, da - postoji ta ideja da dođu evropske trupe i da budu ono što su američke trupe u Južnoj Koreji. Treći model je Istočna i Zapadna Nemačka za vreme Hladnog rata. Nemačka je bila podeljena i zapadni deo Nemačke je ušao u Evropsku uniju i u NATO, dok je istočni deo bio član Varšavskog pakta. Taj deo takođe vidim kao jako komplikovan jer Rusija u stvari neće prihvatiti ni na jedan način da bilo koji deo Ukrajine bude deo NATO-a. U tom smislu, mislim da mi svi govorimo o prestanku rata u Ukrajini, zato što je Trump došao, biće predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ali u ovom trenutku, mislim da Rusi uopšte nemaju interes za prekid vatre - jer im rat dosta dobro ide i oni u ekonomskom smislu mogu da izdrže 2025. i 2026. od rezervi koje imaju, pošto sankcije koje su im uvedene funkcionišu, ali nisu ispunile želje i očekivanja -  očekivanja da će kolabirati, na primer, ekonomija Rusije", kazala je Milošević.</p><p>Kada - i ako dođe do pregovora - po svemu sudeći, Rusija neće odustati od teritorija koje je okupirala posle 2022. kao ni od Krima. Često iz Moskve čujemo tu paralelu sa Kosovom. U slučaju Rusije i Ukrajine, to bi bilo prekrajanje međunarodno priznatih granica, međunarodno priznate države - na silu. Koliki bi - i da li bi bio presedan ako Rusiji dozvoli da prisvoji teritoriju Ukrajine?</p><p>"Mislim da to neće biti dozvoljeno Rusiji. Postoji predlog da prekid vatre uključi organizaciju referenduma na svim osvojenim teritorijama i da se ljudi izjasne s kim žele da žive, s Rusijom ili Ukrajinom. To je jedan predlog za koji ja mislim isto tako da Rusija neće prihvatiti. Ja se sećam devedesetih kada su bili ratovi u našoj zemlji, u Jugoslaviji, svi su govorili: ’Eto, Sovjetski Savez se raspao tako mirovnim putem, nuklearna sila i kako su oni to mogli relativno mirnim putem da urade. Eto, Jugoslavija, koja je bila fantastična zemlja, ušla je u toliko ratova’. Sada vidimo u stvari da to se nije desilo devedesetih, ali ratovi koji su se desili u postsovjetskom prostoru su u stvari taj jedan nastavak komunističkih aspiracija ili carističkih aspiracija Rusije. Po mom mišljenju to je bilo za očekivanje - Rusija u jednom trenutku bila slaba, ali istorija Rusije pokazuje da uvek kada se, čim se malo oporavi, odmah želi da dominira svojim susedima. Tako da smo to mogli da vidimo. U tom smislu, može to da bude jedan dogovor eventualno preko referenduma, ali ja mislim da međunarodna zajednica prosto neće to priznati, kao što, na primer, nije priznala za vreme Hladnog rata baltičke zemlje kao deo Sovjetskog Saveza. To je neka formula koja stoji, ali u svakom slučaju, iako se to ne kaže javno, mislim da su i političari i civilno društvo vrlo svesni da Rusija nikad neće ostaviti Krim. Zbog geopolitičkih razloga, zbog nacionalnog interesa i u tom smislu, i ako se govori u javnom mnjenju, govori da se to nikada neće priznati, mislim da su mnogi već prihvatili ideju da Rusija nikad neće napustiti Krim. Tako da ćemo biti u jednom limbu", izjavila je "Svet i mi" Mira Milošević, istraživačica sa madridskog Real instituta Elkano.</p><p>Novinar <i>Žikica Stevanović</i></p></article>

<p>"Najpre moramo da imamo u vidu jedan istorijski faktor. Rusija, odnosno Sovjetski Savez, za vreme Hladnog rata je bila jedan ključni akter u sigurnosnoj arhitekturi Evrope, zajedno sa Amerikom. Sada vidimo Rusiju, odnosno posle Hladnog rata, na periferiji te strukture i otuda taj stalni protest Moskve o proširenju NATO-a. Ono što je Rusija tražila u pismu u decembru 2021, zvaničnom pismu koje je poslala Briselu, koje je poslala Vašingtonu jeste povlačenje svih NATO trupa koje su od 1997. postavljene u Evropi i vraćanje na sigurnosne granice za Rusiju pre 1997. To je, mislim, Rusija znala da nije moguće ali je to ono što je tražila. Rusija je jedna revizionistička sila koja možda ne želi da ponovo osvoji teritorije cele Evrope, ali svakako jednu veću kontrolu i očigledno politički uticaj u evropskim zemljama - i pre svega na Balkanu i u Istočnoj Evropi", rekla je Milošević.</p>
<p>U ratu u Ukrajini nema jasnog pobednika. Deluje da ni Rusija i Ukrajina nemaju dovoljno snage za preokret. Imajući u to u vidu, možemo li da pretpostavimo koje bi uslove za pregovaračkim stolom mogle da vide kao najvažnije. Kako bi izgledali pregovori?</p>
<p>"Znamo šta Rusija želi. Želi da Ukrajina ne postane član Evropske unije i posebno ne želi da Ukrajina postane član NATO-a. Rusija takođe želi da zadrži sve teritorije koje je osvojila. Govorimo o četiri oblasti u jugoistočnoj Ukrajini. S druge strane, posle pobede Donalda Trumpa na izborima u Americi, Rusija je krenula da ubrzava osvajanje Ukrajine i pokušava da osvoji što više teritorije jer je buduća američka administracija, razne ličnosti iz te administracije kažu da će zamrznuti tu liniju konflikta, liniju rata. Ono što Ukrajina, kao glavni cilj jeste članstvo u NATO paktu, naravno što pre. Međutim, ne želi da se ništa ne pregovara bez nje, i to ćemo videti na kraju šta će biti od tog zahteva. Drugi veliki zahtev je članstvo u NATO-u i u Evropskoj uniji a ono o čemu Ukrajinci govore je da oni žele i sigurnosne garancije. To, u stvari, ne znamo šta je. Šta su sigurnosne garancije? Sigurnosne garancije su ono da im neko garantuje da Rusija neće iskoristiti vreme zamrznutog konflikta, kao što smo videli u prethodnim dogovorima kao što su Minsk-1 i Minsk-2, koji su u stvari poslužili Rusiji da se pripremi za rat, takođe i Ukrajini, da budemo pošteni. Niko taj dogovor nije shvatao ozbiljno, nijedna strana nije ozbiljno shvatila Minsk-2 i obe su iskoristile vreme da se pripreme za budući rat. Tako da je veliko pitanje da li bi sada prekid vatre prosto poslužio za vreme za pripremanje za jedan novi rat. Zbog toga, mislim Ukrajina traži sigurnosne garancije", navela je Milošević.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DUYsWGl4kB2M&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Rekli ste da je predsedniku Zelenskom članstvo u NATO-u još jedan od prioriteta. Imajući u vidu da Ukrajina ne kontroliše u potpunosti svoju teritoriju, koliko je realno članstvo Ukrajine u Alijansi?</p>
<p>"Mislim da Ukrajina neće brzo postati članica NATO-a. Najpre zato što ne kontroliše svoje granice, i naročito zbog toga što ne postoji konsenzus između zemalja članica. Ono što se u ovom trenutku govori, ako bi došlo do prekida vatre, koji bi taj bio model garancija sigurnosti za Ukrajinu? I tu imamo tri modela o kojima se najviše govori. Jedan je da se Ukrajina naoruža dovoljno da bude sposobna da brani sama sebe. To je lepa ideja, međutim, u ovom trenutku evropska vojna industrija nije dovoljno razvijena i takođe, mnogo oružja je potrošeno već u ratu. Druga opcija je podela Ukrajine, ta linija prekida vatre bi bila u stilu Južne i Severne Koreje. U tom smislu, ono što bi bila Južna Koreja, bile bi potrebne trupe koje ne bi bile iz snage NATO-a, niti bi bile američke, jer Donald Tramp to ne želi. Velika Britanija i Francuska su ponudile trupe za to, ali u ovom trenutku predsednik Francuske Makron je u jednoj vrlo delikatnoj situaciji. Ja ne vidim kako bi to Francuska uspela to da uradi. Međutim, da - postoji ta ideja da dođu evropske trupe i da budu ono što su američke trupe u Južnoj Koreji. Treći model je Istočna i Zapadna Nemačka za vreme Hladnog rata. Nemačka je bila podeljena i zapadni deo Nemačke je ušao u Evropsku uniju i u NATO, dok je istočni deo bio član Varšavskog pakta. Taj deo takođe vidim kao jako komplikovan jer Rusija u stvari neće prihvatiti ni na jedan način da bilo koji deo Ukrajine bude deo NATO-a. U tom smislu, mislim da mi svi govorimo o prestanku rata u Ukrajini, zato što je Trump došao, biće predsednik Sjedinjenih Američkih Država, ali u ovom trenutku, mislim da Rusi uopšte nemaju interes za prekid vatre - jer im rat dosta dobro ide i oni u ekonomskom smislu mogu da izdrže 2025. i 2026. od rezervi koje imaju, pošto sankcije koje su im uvedene funkcionišu, ali nisu ispunile želje i očekivanja - &nbsp;očekivanja da će kolabirati, na primer, ekonomija Rusije", kazala je Milošević.</p>
<p>Kada - i ako dođe do pregovora - po svemu sudeći, Rusija neće odustati od teritorija koje je okupirala posle 2022. kao ni od Krima. Često iz Moskve čujemo tu paralelu sa Kosovom. U slučaju Rusije i Ukrajine, to bi bilo prekrajanje međunarodno priznatih granica, međunarodno priznate države - na silu. Koliki bi - i da li bi bio presedan ako Rusiji dozvoli da prisvoji teritoriju Ukrajine?</p>
<p>"Mislim da to neće biti dozvoljeno Rusiji. Postoji predlog da prekid vatre uključi organizaciju referenduma na svim osvojenim teritorijama i da se ljudi izjasne s kim žele da žive, s Rusijom ili Ukrajinom. To je jedan predlog za koji ja mislim isto tako da Rusija neće prihvatiti. Ja se sećam devedesetih kada su bili ratovi u našoj zemlji, u Jugoslaviji, svi su govorili: ’Eto, Sovjetski Savez se raspao tako mirovnim putem, nuklearna sila i kako su oni to mogli relativno mirnim putem da urade. Eto, Jugoslavija, koja je bila fantastična zemlja, ušla je u toliko ratova’. Sada vidimo u stvari da to se nije desilo devedesetih, ali ratovi koji su se desili u postsovjetskom prostoru su u stvari taj jedan nastavak komunističkih aspiracija ili carističkih aspiracija Rusije. Po mom mišljenju to je bilo za očekivanje - Rusija u jednom trenutku bila slaba, ali istorija Rusije pokazuje da uvek kada se, čim se malo oporavi, odmah želi da dominira svojim susedima. Tako da smo to mogli da vidimo. U tom smislu, može to da bude jedan dogovor eventualno preko referenduma, ali ja mislim da međunarodna zajednica prosto neće to priznati, kao što, na primer, nije priznala za vreme Hladnog rata baltičke zemlje kao deo Sovjetskog Saveza. To je neka formula koja stoji, ali u svakom slučaju, iako se to ne kaže javno, mislim da su i političari i civilno društvo vrlo svesni da Rusija nikad neće ostaviti Krim. Zbog geopolitičkih razloga, zbog nacionalnog interesa i u tom smislu, i ako se govori u javnom mnjenju, govori da se to nikada neće priznati, mislim da su mnogi već prihvatili ideju da Rusija nikad neće napustiti Krim. Tako da ćemo biti u jednom limbu", izjavila je "Svet i mi" Mira Milošević, istraživačica sa madridskog Real instituta Elkano.</p>
<p>Novinar <i>Žikica Stevanović</i></p>

Teme

Mira Milošević, istraživačica sa madridskog Real instituta Elkano, foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Rusija

Ukrajina

Svet i mi

Više od vesti

Milošević: Rusija osim teritorije Ukrajine, očekuje i promenu bezbednosnog sistema Evrope (VIDEO)

Milošević: Rusija osim teritorije Ukrajine, očekuje i promenu bezbednosnog sistema Evrope (VIDEO)

Tagovi: