<article>Početkom decembra, <a href="https://insajder.net/teme/mup-bez-biometrijske-identifikacije-smo-losi-partneri-u-medunarodnoj-policijskoj-saradnji-bp8o9x41">Ministarstvo unutrašnjih poslova </a>objavilo je Nacrt zakona o policiji, delimično izmenjen u odnosu na onaj iz prošle godine. Predstavnici civilnog sektora odmah su ukazali na to da nova verzija Nacrta sadrži slične ili čak iste sporne delove, kao i prethodna verzija. Najviše kritika bilo je zbog uvođenja video-nadzora sa sistemom za prepoznavanje lica."Mislim da ljudi uopšte ne treba da se brinu kada je u pitanju ova vrsta softvera, ova vrsta policijskog ovlašćenja. Ona je jako sužena - mi kažemo: 'Radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti'. Ovde smo spremni suzimo ako treba - koliko god treba ali moramo imati mogućnost da kada neko izvrši ubistvo u Beogradu, da ubicu pronađemo", izjavio je pukovnik Milan Andrić, Ministarstvo unutrašnjih poslova sredinom decembra.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FAndaxc2u8iA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Filip Milošević iz SHARE fondacije rekao je prošle nedelje da MUP do ovog trenutka nije dokazao da je ova vrsta nadzora neophodna za njihov rad i da je srazmerna stanju kriminaliteta na ulicama. "Dakle, mi još nismo dobili to objašnjenje da li se mi nalazimo u nebezbednom društvu. Mi se osećamo prilično bezbedno, nema mnogo terorističkih napada, homogeno smo društvo... Policija prilično dobro radi svoj posao i jako smo im zahvalni na tome i ne vidim razlog da se jadna ovoliku intruzivna tehnologija kupuje i koristi zato što će praktično svi građani izgubiti privatnost", rekao je Filip Milošević iz SHARE fondacije.<a href="https://insajder.net/teme/mup-i-civilni-sektor-podeljenih-misljenja-o-uvodenju-kamera-za-prepoznavanje-lica-video">Civilnom sektoru</a> i javnosti bila je problematična i predložena izmena koja reguliše policijski pretres stana bez naloga. Članovi Radne grupe MUP-a za izradu zakona saopštili su da su spremni da izmene Nacrt, u tom delu."U Nacrtu zakona o policiji imate više različitih, dosta fluidno artikulisanih razloga - iako to Ustav ne dopušta - zbog kojih se može ući u stan. Pored ostalog, policiji je dopušteno da kada postoje osnovi sumnje da se u stanu vrši ili samo priprema krivično delo. Od formulacije 'neposredna i ozbiljna opasnost' spustili smo ustavnu garanciju na nivou 'osnovi sumnje'", izjavio je advokat Rodoljub Šabić.Zamenica sekretara MUP-a Milica Bondžić rekla je povodom te odredba - da je ona kao takva u redu."Da li je sama formulacija u smislu da treba možda precizirati priprema izvršenje kojih krivičnih dela, na koja konkretno dela se odnosi - pošto sada kakva je formulacija u nacrtu zakona - odnosi se na sva krivična dela - to je pitanje o kojem možemo da diskutujemo", rekla je Bondžić.Nacrt je kritikovan i zbog dela koji se tiče ovlašćenja resornog ministra. U MUP-u tvrde da novim zakonom ministar ne bi mogao da utiče na operativni rad policije – mogao bi, na primer, da traži izveštaje o broju saobraćajnih nesreća ili slučajeva nasilja u porodici. Međutim, u civilnom sektoru smatraju drugačije."Nekako se čulo u javnosti da se želi veća profesionalizacija rada policije, ali to se iz ovog nacrta ne vidi. Mi imamo slabog direktora policije u Nacrtu i jakog ministra. Mi imamo direktora koji može da bude razrešen 'na obrazložen predlog ministra', ali nema razloga. Vi nemate zakonom obrazložene razloge zbog kojih on može da bude razrešen. 'Dovoljan je obrazložen predlog', to znači ministar napiše koje god obrazloženje i direktor policije se razrešava. Vlada ga razrešava. Dakle neko ko treba da štiti policiju, da bude brana političkom uticaju je tako slabo zaštićen a narativ je: 'Mi želimo veću profesionalizaciju policije' a ovaj nacrt nije na toj liniji", rekao je Vladica Ilić iz Beogradski centar za ljudska prava.U civilnom sektoru smatraju i da je tekst zakona suprotan Ustavu, kao i da bi pogoršao stanje ljudskih prava u zemlji. Sporno im je bilo i rešenje zaštite identiteta policajaca."Za naše uslove, imajući u vidu brojne zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja i primere brutalnost s kojima smo bili suočeni godinu ili dve unazad posebno je zanimljiva ideja da se napusti odavno postojeći koncept javne identifikacije policajaca. Naša policija bi na uniformama trebalo da ima prezime, inicijal imena i broj. Svaki policajac to ima. A sad neko iz razloga koje bi bilo dobro čuti kaže: 'Nećete više imati', nego ćete imati kombinaciju slova - PIN kod koja je za vas nerazumljiva, koja je teško pamtljiva", izjavio je Šabić.Javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima bila je planirana do 31. decembra, civilni sektor je tražio da traje do kraja januara, a na kraju je bila produžena do 22. januara. Međutim, održane su dve diskusije – i to 21. decembra u Novom Sadu i 23. decembra u Nišu. Kako je saopštila Vlada Srbije, cilj povlačenja Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima jeste da se razjasne sve nedoumice i da, kako se navodi, svako razume namere zakona, koji je od posebne važnosti za bezbednost svih građana.Izvor: Insajder</article>

Početkom decembra, <a href="https://insajder.net/teme/mup-bez-biometrijske-identifikacije-smo-losi-partneri-u-medunarodnoj-policijskoj-saradnji-bp8o9x41">Ministarstvo unutrašnjih poslova </a>objavilo je Nacrt zakona o policiji, delimično izmenjen u odnosu na onaj iz prošle godine. Predstavnici civilnog sektora odmah su ukazali na to da nova verzija Nacrta sadrži slične ili čak iste sporne delove, kao i prethodna verzija. Najviše kritika bilo je zbog uvođenja video-nadzora sa sistemom za prepoznavanje lica.
"Mislim da ljudi uopšte ne treba da se brinu kada je u pitanju ova vrsta softvera, ova vrsta policijskog ovlašćenja. Ona je jako sužena - mi kažemo: 'Radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti'. Ovde smo spremni suzimo ako treba - koliko god treba ali moramo imati mogućnost da kada neko izvrši ubistvo u Beogradu, da ubicu pronađemo", izjavio je pukovnik Milan Andrić, Ministarstvo unutrašnjih poslova sredinom decembra.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FAndaxc2u8iA&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
Filip Milošević iz SHARE fondacije rekao je prošle nedelje da MUP do ovog trenutka nije dokazao da je ova vrsta nadzora neophodna za njihov rad i da je srazmerna stanju kriminaliteta na ulicama.&nbsp;
"Dakle, mi još nismo dobili to objašnjenje da li se mi nalazimo u nebezbednom društvu. Mi se osećamo prilično bezbedno, nema mnogo terorističkih napada, homogeno smo društvo... Policija prilično dobro radi svoj posao i jako smo im zahvalni na tome i ne vidim razlog da se jadna ovoliku intruzivna tehnologija kupuje i koristi zato što će praktično svi građani izgubiti privatnost", rekao je Filip Milošević iz SHARE fondacije.
<a href="https://insajder.net/teme/mup-i-civilni-sektor-podeljenih-misljenja-o-uvodenju-kamera-za-prepoznavanje-lica-video">Civilnom sektoru</a> i javnosti bila je problematična i predložena izmena koja reguliše policijski pretres stana bez naloga. Članovi Radne grupe MUP-a za izradu zakona saopštili su da su spremni da izmene Nacrt, u tom delu.
"U Nacrtu zakona o policiji imate više različitih, dosta fluidno artikulisanih razloga - iako to Ustav ne dopušta - zbog kojih se može ući u stan. Pored ostalog, policiji je dopušteno da kada postoje osnovi sumnje da se u stanu vrši ili samo priprema krivično delo. Od formulacije 'neposredna i ozbiljna opasnost' spustili smo ustavnu garanciju na nivou 'osnovi sumnje'", izjavio je advokat Rodoljub Šabić.
Zamenica sekretara MUP-a Milica Bondžić rekla je povodom te odredba - da je ona kao takva u redu.
"Da li je sama formulacija u smislu da treba možda precizirati priprema izvršenje kojih krivičnih dela, na koja konkretno dela se odnosi - pošto sada kakva je formulacija u nacrtu zakona - odnosi se na sva krivična dela - to je pitanje o kojem možemo da diskutujemo", rekla je Bondžić.
Nacrt je kritikovan i zbog dela koji se tiče ovlašćenja resornog ministra. U MUP-u tvrde da novim zakonom ministar ne bi mogao da utiče na operativni rad policije – mogao bi, na primer, da traži izveštaje o broju saobraćajnih nesreća ili slučajeva nasilja u porodici. Međutim, u civilnom sektoru smatraju drugačije.
"Nekako se čulo u javnosti da se želi veća profesionalizacija rada policije, ali to se iz ovog nacrta ne vidi. Mi imamo slabog direktora policije u Nacrtu i jakog ministra. Mi imamo direktora koji može da bude razrešen 'na obrazložen predlog ministra', ali nema razloga. Vi nemate zakonom obrazložene razloge zbog kojih on može da bude razrešen. 'Dovoljan je obrazložen predlog', to znači ministar napiše koje god obrazloženje i direktor policije se razrešava. Vlada ga razrešava. Dakle neko ko treba da štiti policiju, da bude brana političkom uticaju je tako slabo zaštićen a narativ je: 'Mi želimo veću profesionalizaciju policije' a ovaj nacrt nije na toj liniji", rekao je Vladica Ilić iz Beogradski centar za ljudska prava.
U civilnom sektoru smatraju i da je tekst zakona suprotan Ustavu, kao i da bi pogoršao stanje ljudskih prava u zemlji. Sporno im je bilo i rešenje zaštite identiteta policajaca.
"Za naše uslove, imajući u vidu brojne zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja i primere brutalnost s kojima smo bili suočeni godinu ili dve unazad posebno je zanimljiva ideja da se napusti odavno postojeći koncept javne identifikacije policajaca. Naša policija bi na uniformama trebalo da ima prezime, inicijal imena i broj. Svaki policajac to ima. A sad neko iz razloga koje bi bilo dobro čuti kaže: 'Nećete više imati', nego ćete imati kombinaciju slova - PIN kod koja je za vas nerazumljiva, koja je teško pamtljiva", izjavio je Šabić.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima bila je planirana do 31. decembra, civilni sektor je tražio da traje do kraja januara, a na kraju je bila produžena do 22. januara. Međutim, održane su dve diskusije – i to 21. decembra u Novom Sadu i 23. decembra u Nišu. Kako je saopštila Vlada Srbije, cilj povlačenja Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima jeste da se razjasne sve nedoumice i da, kako se navodi, svako razume namere zakona, koji je od posebne važnosti za bezbednost svih građana.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Nacrt zakona o policiji za godinu dana dvaput povučen iz procedure (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation