Nadstrešnica i "zvučni top": Simboli nepoverenja u rad državnih organa

Prvog novembra prošle godine, kada je sa zgrade nedavno rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu pala nadstrešnica teška više od 300 tona, a pod njom život izgubilo 16 građana, kao da se to nepoverenje građana u institucije stopilo u samo jedan zahtev – građani predvođeni studentima u blokadi tokom višemesečnih protesta glasno traže da institucije postupaju po zakonu, da se utvrdi odogovnost za nesreću i kazne svi odgovorni u lancu.

Zahtevaju da se utvrdi odgovornost za propuste tokom rekonstrukije zgrade, ali i za moguću korupciju u tom poslu, koji su doveli do nesreće i gubitka 16 života.

Tri tužilaštva u kojima su pokrenute istrage o uzrocima nesreće u međuvremenu su podigla dve optužnice.

Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu 10. aprila ove godine vratilo je optužnicu za pad nadstrešnice novosadskom Višem tužilaštvu na dopunu, uz nalog da u roku od tri dana donese odluku o dopuni istrage.

I tužilaštva i sudovi se o svemu povremeno oglašavaju. Ne znamo dokle je stiglo ni Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) kada je reč o istrazi koju vode. Insajder je pisao o tome da su formirali, kako nam je potvrđeno, Udarnu grupu za nadstrešnicu koja će se baviti istraživanjem tokova novca.

Za to vreme, najviši predstavnici vlasti u više navrata umesto pravosudnih institucija javnosti nude svoju verziju odgovora na pitanje kako je do nesreće došlo.

Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, samo četiri dana posle nesreće rekao, ali krajem februara u emisiji Epilog na Insajder televiziji i ponovio da korupcija nije uticala na propuste u rekonstrukciji zgrade, a samim tim ni na samu nesreću. Na pitanje Insajdera kako on to može da zna, kad po Ustavu nema takvih ovlašćenja, predsednik Srbije je samo ponovio da nadstrešnica nije pala zbog korupcije, već zbog greške struke. Na sve to međutim nisu usledile reakcije nijednog od tri tužilaštva koja vode istrage o uzrocima pada nadstrešnice 1. novembra i smrti šesnaestoro građana Srbije koji su se pod njom našli.

I, možda bi upravo taj slučaj bio najbolji pokazatelj koliko se predstavnici drugih grana vlasti, suprotno Ustavom datim ovlašćenjima, upliću u rad policije i pravosuđa, da nisu usledili slučajevi u kojima se ponovilo isto.

Tokom protesta i blokade Radio televizije Srbije, 10. marta povređen je žandarm Lazar Baćić koji je te večeri, obučen kao civil, bio na zadatku. Iste večeri ga je obišao predsednik Srbije Aleksandar Vučić u pratnji ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Predsednik Srbije je te večeri, pre bilo kakve istrage, rekao da su žandarma Baćića napali studenti u blokadi.

Na video snimcima koji su osvanuli na društvenim mrežama, vidljivo je bilo međutim da je Lazara Baćića povredio kolega koji je u uniformi takođe bio na zadatku. Usledilo je objašnjenje u kom je predsednik Srbije rekao da je Baćić dva, tri udarca možda i dobio od svojih kolega, ali da je tri, četiri udarca zadobio i od studenata okupljenih tokom blokade RTS-a.

Institucije nadležne da utvrde šta se tačno desilo i ko je povredio žandarma Lazara Baćića na protestu 10. marta o svemu međutim još ćute. Na pitanja Insajdera upućena Sektoru unutrašnje kontrole, koji ispituje slučaj, nije odgovoreno ni do danas.

Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu kaže da MUP još nije dostavio izveštaj o napadu i povređivanju policajca Baćića.

I to nije jedini slučaj u kom su najviši predstavnici vlasti, mimo svojih ustavnih ovlašćenja i umesto nadležnih institucija, građanima saopštavali kako je do određenih incidenata došlo i da li ih je uopšte i bilo.

Stampedo građana koji su 15. marta u ulici Kralja Milana u tišini odavali poštu poginulima usledio je, kako je više prisutnih tvrdilo, posle neobjašnjivog zvučnog naleta na okupljenu masu.

Video snimci objavljeni na društvenim mrežama zabeležili su kratkotrajan i prodoran huk duž ulice Kralja Milana i panično povlačenje mase. Građani su se kasnije žalili na treperenje u vazduhu, mučninu i privremene smetnje sa sluhom. Bilo je i onih koji su tvrdili da su prestali da im rade srčani aparati.

Uprkos očekivanjima i budnoj pažnji javnosti, konačan odgovor nadležnih institucija o tome šta se zapravo desilo u ulici Kralja Milana 15. marta javnost nije dobila ni do danas.

I, dok je policija najpre negirala, a zatim potvrdila posedovanje zvučnog topa, osnosno uređaja koji bi mogao da ima takvu, ili sličnu namenu, Prvo osnovno tužilaštvo nadležno za ispitivanje slučaja o svemu je davalo oprečna saopštenja.

Tužilaštvo je najpre, samo tri dana posle događaja, saopštilo da je nedvosmisleno utvrđeno da ni policija, ni Ministarstvo odbrane, ni BIA nisu "ni čuli, ni videli, ni upotrebili zvučni top“ 15. marta.

Desetak dana kasnije, tužilaštvo je međutim potvrdilo Insajderu da prikuplja podatke o onima koji su tokom spornog događaja u ulici Kralja Milana zadobili moguće povrede, ili pretrpeli tegobe. I do danas međutim bez odgovora kako je i zbog čega do navodnih povreda i tegoba došlo. Zvaničan zahtev da utvrde šta se tom prilikom zapravo desilo nadležnim institucijama su u međuvremenu uputili i studenti u blokadi.

Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, van svojih ustavnih ovlašćenja, u više navrata ponavlja da upotrebe zvučnog topa 15. marta nije bilo.

Najpre je, samo dva dana posle incidenta, predsednik Srbije tvrdio da su navodi građana o zvučnom topu izmišljotine i laži, ali i da će svi odgovorni za njih odgovarati pred licem pravde. Na sastanku sa evorpskim zvaničnicima, predsednicom Evropske komisije Ursulom on der Lajen i predsednikom Evropskog saveta, Antoniom Koštom, predsednik Srbije je 25. marta ponovio da vlast nema šta da krije i da tokom protesta u Ulici kralja Milana nije bilo upotrebe zvučnog topa. I sve to u vreme dok javnost još čeka odgovor nadležnih institucija o tome da li se i šta zapravo dogodilo 15. marta.

Odsustvo transparentnosti u radu, kada su u pitanju predmeti od javnog značaja, ne doprinosi poverenju javnosti u rad policije i pravosudnih organa. Uplitanje nosilaca najviših funkcija drugih grana vlasti u takve predmete i iznošenje zaključaka o njima, pre nego što zvanična istraga o svemu da konačan odgovor još manje.

Sve to je međutim, kako sada stoje stvari, deo građana okupljenih na protestima koji traju puna četiri meseca samo učvrstilo u nameri da se ispuni jedan od njhovih ključnih zahteva – depolitizacija i nezavistan rad državnih organa.

Novinarka Radoslavka Žigić Despotović