Novi izbori – stare sumnje u ispravnost biračkog spiska: Hoće li revizija konačno biti sprovedena? (VIDEO)

Za to vreme, ni za jednu krivičnu prijavu podnetu zbog sumnje u neregularnosti biračkog spiska nije ni pokrenuta istraga, a građanima, koji će uskoro ponovo na glasanje, tako ostaje da sami štite i proveravaju svoje podatke - odnosno da rade posao institucija.

Posle brojnih krivičnih prijava zbog sumnji na nepravilnosti u biračkom spisku i organizovane migracije građana, ide se na nove izbore, kao da nikakvih sumnji nema. Da je revizija biračkog spiska prvi korak ka poboljšanju izbornih uslova saglasne su i strane i domaće posmatračke misije. 

Pavle Dimitrijević iz posmatračke misije CRTA ističe da bi na tome trebalo zajedno da rade Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, policija i izborne komisije.

"Rezultat te nezavisne revizije treba da bude jedna jasna dijagnoza stanja u kakvom su stanju podaci biračkog spiska i da li oni odgovaraju stvarnosti, i na osnovu te dijagnoze bi se onda napravile preporuke, šta da se radi, da li da država organizuje ažuriranje podataka u biračkom spisku ili ukoliko podaci pokazuju toliku razliku od stvarnog stanja da se eventualno pristupi i izradi novog biračkog spiska“, objašnjava Dimitrijević. 

 Umesto da se jednim od ključnih izbornih uslova bave nadležne institucije, zajedno sa svim političkim akterima i civilnim sektorom, poziv za sređivanje biračkog spiska dolazi od predsednika države Aleksandra Vučića.

 "Pozovite predstavnike opozicije, sedite, razgovarajte i pogledajte broj upisanih birača, kontrolišite svaki sledeći upisani birač da li je prebačen sa neke teritorije iz političkih, ovih ili onih razloga, ako treban i anketni odbor za svakog čoveka koji se prebacuje“, rekao je Vučić lideru SNS-a Milošu Vučeviću posle sinoće sednice Predsedništva SNS-a. 

Radomir Lazović iz Zeleno – levog fronta ističe da će opozicija u narednim danima izaći sa detaljnim planom o poboljšanju izbornih uslova, a da će o pozivu da sa SNS-om razgovaraju o biračkom spisku razmisliti, ako taj poziv stigne. 

"Kao što ste mogli da vidite, Vučić je izmanipulisao sve prethodne pokušaje da se nešto dogovara i razgovara. Zato mi zaista imamo zadršku kada govorimo o tome da treba ići na razgovore neke sa njim. Naravno da bi bilo dobro da živimo u društvu u kome se dijalogom dolazi do rešenja. Mislim da će ovde biti potrebno jedan ozbiljniji proces. Pa ako on ima neku nameru da nazove, neka uputi to pismo, neka pošalje taj mail. Mi taj poziv dobili nismo, a kad ga dobijemo videćemo šta on njemu piše pa ćemo se on njemu izjasniti“, kaže Lazović.

Potpredsednik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović ističe da će neki deo biračkog spiska sigurno biti revidiran pod pritiskom međunarodne zajednice. 

"Sigurno će biti revidiran neki deo biračkog spiska i neko će se naći odgovoran za neke stvari koje su bile potpuno nezakonite. Ali to neće biti dovoljno. Nije sada to pitanje da li ćemo mi kao opozicija moći nešto da uradimo, to više nije pitanje samo za nas.  

Moramo da verujemo da će ljudi koji se ovim bave i misije koje ovo prate, da će ovo nadgledati, ceo predizborni proces, mnogo ozbiljnije i detaljnije nego što smo mi očekivali. U tome će da leži jedna vrsta ključa za uspeh da se nešto promeni od tih izbora“, kaže Gavrilović.

I dok se rasprava o biračkom spisku vodi na političkom terenu nadležne institucije nisu uradile gotovo ništa da otklone sumnje u neregularnosti decembarskih izbora. 

 Bez epiloga i dalje su krivične prijave koje su predstavnici Koalicije Srbija protiv nasilja u Beogradu i Zrenjaninu podneli zbog sumnji na organizovano glasanje u lokalu birača koji nemaju prebivalište u tim mestima, ali i fantomske birače prijavljene na adresama trafo-stanica, vrtića, auto-servisa. Zajedno sa zahtevom za poništavanje izbora, materijale o fantomskim biračima opozicija je predala i Ustavnom sudu koji se i dalje ne oglašava. Neispitane su ostale i tvrdnje CRTA-e i Istinomera o manipulaciji biračkim spiskom i desetinama prijavljenih građana na pojedinim adresama. 

Ima li fantomskih birača na nekoj adresi, građani za sada mogu da provere samo odlaskom u MUP.  

 "Pored onoga što građani sada mogu da vide bilo bi jako dobro da svaki birač može da vidi po domaćinstvu koliki je broj birača prijavljen na njihovoj adresi, dakle naš je bio zahtev i prepouruka da se ti podaci objave po adresi i domaćinstvu tako da onda svaki vlasnik stana može da vidi ako ima nekih odstupanja od stvarnog broja birača odnosno građana koji žive na toj adresi“, kaže Pavle Dimitrijević iz posmatračke misije CRTA.

 I dok je za ispitivanje nekih prijava o izbornim nepravilnostima potrebno i do dva meseca, Više javno tužilaštvo ekspresno je reagovalo tokom izbornog dana, kada su uočeni brojni autobusi koji dovoze građane u beogradsku Arenu. 

 Tužilaštvo je već tada, na dan izbora, objavilo saopštenje u kojem navodi da nema dokaza da je počinjeno bilo koje krivično delo u vezi sa izbornim procesom, a samo šest dana kasnije da je izlaskom na teren utvrđeno da u Areni nije organizovano nikakvo glasanje. 

 Ipak, ostalo je nejasno ko su građani koji su dovoženi u renu, da li su i na kojim izborima glasali, jesu li imali prebivalište u Beogradu i u koji su birački spisak upisani. 

 Izvor: Insajder