O tajnosti podataka i interesu javnosti da zna u Srbiji odlučuju tri državna organa (VIDEO)
Neukslađeni, ili loši zakoni, zbog kojih je više državnih organa nadležno za postupanje u istim predmetima, dovode do toga da nijedan od tih organa nije odgovoran - u slučaju nepostupanja. I sve to na štetu građana. Tako je i sa Zakonom o tajnosti podataka, Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Prema jednom aktu, kontrolu tajnosti podataka treba da sprovodi nadležna grupa Ministarstva pravde.
Prema druga dva zakona, tu kontrolu treba da sprovodi Upravni inspektorat drugog ministarstva. Sudeći prema godišnjim izveštajima, treći organ države - Kancelarija poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja - jedini je koji u tim predmetima ima pune ruke posla, i to već godinama.
Zakon o tajnosti podataka usvojen je pre 14 godina. Grupa Ministarstva pravde koja treba da sprovodi nadzor u toj oblasti, godinama ne kontroliše koji su podaci tajna, a ne bi trebalo da budu. Kažu da to ne čine jer Zakon o tajnosti podataka, koji im daje ta ovlašćenja, nije usklađen sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja kaže da neusklađenost zakona jeste problem, ali da je mnogo veći problem u tome što sam Zakon o tajnosti podataka nije dobar.
"Vi ste dakle u zakon uneli rešenja koja su predviđala da vlada treba da donese ogroman broj podzakonskih akata, da bi omogućila njegovu primenu. Svakom ko iole zna stanje u našem pravu i pravnom poretku da to nema šanse zaista. Mi i danas nemamo predstavu, sem maglovite, da imamo ogromnu količinu besmisleno klasifikovanih tajnih podataka i treći ozbiljan nedostatak bio je taj što je nadzor nad primenom zakona poveren ministarstvu pravde koje za to nije imalo nikakve resurse", kaže nekadašnji poverenik. Rodoljub Šabić.
Drugi organ koji treba da omogući javnost podataka - Upravni inspektorat Ministarstva državne uprave - izvestio je Kancelariju poverenika da je prošle godine postupao u oko 340 slučajeva. Međutim, u izveštaju piše da, prošle godine, Inspektorast nije podneo nijedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog kršenja zakona. Nemoguće je dokazati institucionalnu odgovornost za odsustvo kontrole u situaciji u kojoj je moguća selektivna primena propisa, upozoravaju stručnjaci.
"Mi govorimo o uslovima jednog pravnog poretka koji je u izuzetno teškoj i specifičnoj situaciji, neprijatnoj teškoj. Govorimo o jednom pravnom poretku koji je gotovo devastiran. Znači, pričati o odgovornosti za bilo šta, pa i za ovo što vi govorite u našim konkretnim uslovima gotovo je misaona imenica", zaključuje Šabić.
Zemlje regiona, koje su osmislile način kontrole da li državni organi skrivaju od građana podatke koji bi morali da budu javni, osnovale su tela koja uspešno sprovode taj nadzor. Tako u Crnoj Gori postoji Direkcija za zaštitu tajnih podataka, a u Bosni i Hercegovini Direkcija za bezbednost klasifikovanih podataka.
Njihov posao je da spreče da u javnosti završi ono što što treba da ostane tajna, ali i da nateraju državne organe da od građana ne skrivaju podatke koje imaju pravo da znaju.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.