Skrivanje javnih podataka i objavljivanje tajnih kršenje interesa javnosti (VIDEO)

Ne znamo koliko je novca građana iz budžeta uloženo u više državnih projekata, ne znamo šta je sve od javnih resursa dato na raspolaganje strancima, ali detalje tužilačkih istraga sa oznakom tajnosti saznajemo, i to čitajući tabloide.

Podaci o novcu građana koji država iz budžeta kroz subvencije daje stranim kompanijama, su javni. Ipak, do nekih podataka javnost nije uspela da dođe ni posle 15 godina. Takav primer su subvencije odobravane Fijatu od 2012. do danas, jer Srbija ni 15 godina od potpisivanja ugovora, 2008. nije obelodanila zatamnjene delove ugovora sa tom kompanijom. Na raspolaganje strancima dajemo i javne resurse ili nacionalne kompanije. Primer za to je ugovor o koncesiji s francuskim Vansijem, kojem je na 25 godina dat na raspolaganje Aerodrom Nikola Tesla. Ni taj ugovor nije javan.

"Ja sam u više navrata, ako se sećate kad sam bio poverenik, čak od famoznog puta Horgoš - Požega, odnosno te ideje insistirao na tome da svaki projekat koji podrazumeva raspolaganje velikim javnim resursima i javnim novcem ne može da bude tajna. Samo segmenti takvih pravnih poslova mogu da budu tajna, mogu da budu tajna tehnička, tehnološka rešenja koje strani partner unosi u posao mogu da budu tajna, mogu da budu tajna i izvori finansiranja njegovi; dakle, način na koji on obezbeđuje ta sredstva, ali da bude tajna za građane Srbije kako neko troši njihov novac, pa to je nonsens", rekao je za Marker nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i advokat, Rodoljub Šabić.

"Najnoviji slučaj uskraćivanja informacija o raspolaganju javnim resursima je ono što se dogodilo sa EPS-om. U situaciji od velikog javnog interesa, gde je EPS objavio da je dobio ponudu da izdvoji iz svog sistema nekih 11 hidroelektrana, da formira zajedničko preduzeće sa partnerom iz Mađarske, mi imamo situaciju gde EPS na zahtev za pristup informacijama uskraćuje bilo kakvu informaciju, ne samo o toj ponudi, što bi možda imalo osnova da se deo informacije uskrati, već čak i osnovne podatke o tome da li oni poseduju podatke sa sednica Nadzornog odbora tog preduzeća", podseća Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Strane kompanije koje posluju u našoj zemlji mogu da imaju interes od skrivanja određenih podataka. Ipak, država je ta koja je odgovorna za odluku da li će određene podatke učiniti javnim, ili na njih staviti oznaku tajnosti. Tako se tajnama proglašavaju i ugovori za koje ne postoji javni interes da se skrivaju od građana, poput ugovora kojim je definisana cena spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu. Građanima je pre više od dve godine rečeno da će cena spomenika biti objavljena početkom ove godine, jer je tako zahtevao njegov autor, ali to nije učinjeno do danas.

"To je potpuna besmislica. Sve i da je autor rekao: "Znate, ja bih da to ostane tajna", odgovorni funkcioner mora da mu kaže: 'Gospodine, to je nemoguć zahtev. Ja ne mogu da odgovorim na vaš zahtev, tražićemo drugog autora'", ocenjuje Šabić.

Sa druge strane, postoji primer iz 2019. kada je jedan tabloid objavio podatke iz službene beleške o kriminalnoj grupi Veljka Belivuka, klasifikovane kao tajna. Nedavno je i jedan domaći nedeljnik preneo službenu belešku, takođe klasifikovanu kao tajnu, prema kojoj je smenjenom policijskom službeniku nuđen mito od 100 hiljada evra.

"Vi ste pre neki dan imali u televizijskom programu urednika i vlasnika jednog medija, omiljenog novinara samog predsednika republike koji direktno u programu kaže: 'Ja sam imao uvid u tu službenu belešku. Neću sad ništa da vam govorim o tome jer je to klasifikovano kao strogo poverljivo'. Dakle, čovek eksplicitno ukazuje na činjenice koje bez sumnje govore da je izvršeno krivično delo, bilo od strane nekog ko je to njemu omogućio, bilo u saučesništvu. Jel njega neko pozvao na razgovor? jel njega tužilaštvo pozvalo na razgovor?“, pita Šabić. 

Javnost je tražila na uvid i cenu nabavke kamera za sistem uličnog nadzora u Beogradu, lekova i medicinske opreme nabavljanih tokom pandemije, broj umrlih od korone… ali ih je vlast saopštavala selektivno. 

"Imamo slučajeve gde se zna zvanično da su neke informacije označene kao tajne, a onda državni zvaničnici izlaze upravo sa tim podacima, kao što se desilo sa podacima o pojedinim nabavkama u doba korone, oko onih respiratora, gde ništa zvanično nije moglo da se dobije od tih podataka jer je sve tajna, a onda izlaze predsednik i premijerka i saopštavaju koliko toga je kupljeno“, podseća Nenadić.

Za neke od tih podataka, poput cena vakcina i zdravstvene opreme u vreme pandemije, kad su se države nadmetale u nabavci, mogao je da postoji opravdani interes da ne budu izneti u tom trenutku, međutim, danas ne postoji. Sa druge strane, ne postoji nikakav razlog da se od građana krije koliko košta neki spomenik, ili koliko je javnih resursa povereno stranim kompanijama na upravljanje. 

Izvor: Insajder