Ogorec za “Svet i mi”: Menja se arhitektura međunarodnih odnosa, Evropa mora da vidi gde su joj mesto i uloga (VIDEO)
Raspad Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta učinio je Alijansu neprikosnovenim vojnim savezom, međutim, poslednjih godina se u NATO-u dešavaju velike promene. Činilo se da ga je najveća evropska kriza poslednjih decenija - rat Rusije i Ukrajine - ojačala, jer je savez 30 država dobio dve članice, Finsku i Švedsku. Ipak, povratak Donalda Trampa uveo je Alijansu u novo doba neizvesnosti. Vašington, koji se nametnuo kao pregovaračka strana u rusko-ukrajinskom ratu, izričit je da NATO ne treba da se širi na Ukrajinu u okviru eventualnog mirovnog sporazuma sa Rusijom, a da bi Evropljani trebalo da počnu da se staraju o sopstvenoj bezbednosti. Marinko Ogorec, vojni analitičar iz Zagreba, kaže za Insajder da će evropske zemlje biti prisiljene da se ponašaju onako kako nameće situacija.
Ažurirano -
“Ako malo pogledamo kroz istoriju, NATO je stvoren je kao vojno-politički savez koji je trebalo da spreči ekspanziju Sovjetskog saveza na zapadne zemlje, tada Sovjetskog saveza predvođenog Staljinom, i zaštiti ne samo zapadne granice zapadnih zemalja, nego pre svega i srednjoevropske države u tom segmentu. Zbog toga je NATO stvoren kao vojno-politički savez i odgovarao svima. I srednjoevropskim državama i evropskim zemljama. Kada je došlo do urušavanja blokovske bipolarizacije, raspada Sovjetskog saveza, raspada ili, bolje rečeno, gašenja Varšavskog ugovora, NATO kao takav se morao restrukturirati i promeniti. On se, u određenoj meri i promenio, pa je od vojno-političkog bloka prešao u političko-vojni blok. To je drugačija konotacija sa drugačijim naznakama i svim onim što iz toga sleduje”, ističe Ogorec.
Dodaje kako su SAD, a to se odnosi posebno na Trampovu administraciju, procenjujući sadašnju strukturu NATO-a, došle do zaključka, što je otvoreno i rečeno, da im NATO više nije potreban.
“To je činjenica što se tiče SAD i definitivno poruka ostalim članicama NATO da se moraju restrukturirati, da se moraju redefinisati, da moraju redefinisati svoje odbrambene potencijale, kapacitete i sve ostalo kako bi, u stvari, mogli biti na neki način uspešni politički sistem, odnosno sistem kolektivne odbrane kakav bi NATO trebalo da bude”, navodi sagovornik Insajdera.
Na najave povlačenja značajnog dela kontingenta američkih trupa iz Evrope, i pitanje kako to može uticati na njenu bezbednosnu strukturu, posebno posle eventualnog mirovnog plana kojim bi se zaustavio rat u Ukrajini, i ko će te jedinice zameniti, Ogorec odgovara da će to biti vojni kontingenti evropskih zemalja.
“Drugim rečima, izvolite, povećajte svoje vojne kontingente, povećajte svoje sisteme naoružanja, povećajte svoje operativne sposobnosti i problem će biti rešen”, ističe on.
Navodi da nije siguran da je još uvek u prvi plan došao povratak ideje o evropskoj vojsci.
“Mislim da će još uvek većina evropskih zemalja, na neki način, imati potrebu i osećaj da je NATO taj koji je sistem kolektivne sigurnosti apsolutno dovoljan za njihove potrebe. On to, za sada, definitivno jeste. Da li će se to redefinisati u sistem čisto evropske vojske, mislim da to ne bi bilo čak ni u interesu SAD”, kaže Ogorec.
Iako je sada mnogo radikalniji, Tramp je bio kritičan prema NATO i Evropi tokom svog prvog mandata. Međutim, mnoge stvari su se vratile na staro kada su na vlast došle demokrate. Na pitanje da li to isto možemo da očekujemo i tokom ovog Trampovog mandata, ili će promene koje će izazvati biti isuviše velike, odgovara da će se to tek videti.
“Za sada možemo reći samo jednu stvar - Tramp je u svom prvom mandatu imao popriličnu opoziciju i u Senatu i u Kongresu. Sada su i Senat i Kongres u rukama republikanaca. Tramp je apsolutno slobodan. On apsolutno dominira u politici Sjedinjenih Država. Drugim rečima, on može ono što želi. On se može usuditi da započne ono što želi ostvariti. Ranije to nije bilo moguće”, ističe Ogorec.
Dodaje da su pred Trampom pune četiri godine, te da se za četiri godine mnogo toga može promeniti i da je sve, još uvek, velika nepoznanica.
Na pitanje da li to znači da će Evropa morati ono što trenutno možda i ne može, odgovara da će, htela ili ne, biti prisiljena na to.
“Jednostavno, kao evropske zemlje, bićemo prisiljeni da se ponašamo onako kako nameće situacija. Drugim rečima, vidimo da su na delu kompletne promene u međunarodnim odnosima. Menja se arhitektura međunarodnih odnosa. Međunarodna slika u celosti se redefiniše. Naravno da u tom segmentu i Evropa mora shvatiti trenutak, uhvatiti određeni voz, uskočiti u vagone i videti gde su joj mesto i uloga”, zaključuje u razgovoru za Insajder Marinko Ogorec, vojni analitičar iz Zagreba.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.