Osvrt na avgust: Protesti protiv projekta "Jadar", tenzije na Kosovu, Makron u Beogradu, doček olimpijaca (FOTO/VIDEO)

Protesti protiv projekta "Jadar"

Priča o projektu Jadar kompanije Rio Tinto i dalje je u fokusu javnosti. Od samog početka meseca organizovani su se protiv iskopavanja litijuma širom gradova Srbije. Plan je bio da se održavaju sve do 10. avgusta zaa , kada je Udruženje "Ne damo Jadar" zakazalo veliki protest u Beogradu. Taj dan je isticao rok koji su dali Vladi Srbije da odgovori na njihov zahtev o trajnoj zabrani geoloških istraživanja za eksploatacije litijuma.

Od 1. pa sve do 10. avgusta protesti su održavani svaki dan u različitim gradovima. Učesnici skupova u više od 40 gradova u Srbiji poslali su jasnu poruku – neće rudnik litijuma u svojoj zemlji. Podrška je stigla i od Inicijative "ProGlas" koje je poručila da je neophodno da vlast prihvati zahtev sa protesta i zabrani geološka istraživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije.

Među gradovima su Mionica, Raška, Pančevo, Topola, Ub, Paraćin, Smederevo, Rekovca, , Bor, Bresnica, Novi Sad, Kragujevac, Bajina Bašta, Obrenovac, Gornji Milanovac, Subotica, Kruševac, Zaječar, Niš, Vranje, Čačak, Leskovac…

U međuvremenu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio poslanicima opozicije da skupe potpise kako bi se do kraja godine išlo na referendum za opoziv predsednika Srbije, jer smatra da se opozicija pretvara da protestuje protiv iskopavanja litijuma, a da su protesti zapravo protiv njega lično.

S druge strane opozicija je saglasna u oceni da je ovo samo pokušaj skretanja pažnje sa projekta “Jadar” i pobune građana.

Kako bi iskopavanje uticalo na zdravlje ljudi – pitanje je kojim će se baviti tim zdravstvenih stručnjaka koje je 6. avgusta predstavio ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

„Kostur tima“, kako je rekao Lončar, čine direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović, naučni savetnik i hematolog Bela Balint, šefica Katedre za higijenu na Medicinskom fakultetu u Beogradu Sanja Milenković i načelnik Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije (VMA) Aleksandar Aleksić.

U timu će biti i direktor Instituta za majku i dete "Vukan Čupić" Vladislav Vukomanović, načelnica Sterilnog bloka i Odeljenja za transplantaciju tog Instituta Dragana Vujić, načelnik Uprave za vojno zdravstvo Ministarstva odbrane, kao i Radivoje Anđelković pomoćnik direktora Zavoda za javno zdravlje Šabac i Igor Dragičević, zadužen za praćenje faktora rizika u životnoj sredini na teritoriji Mačvanskog okruga.

Osim toga, Vlada Srbije otvorila je kontakt centar kako bi građani mogli da se informišu o projektu "Jadar"  čiji je cilj „da zaustavi širenje dezinformacija o projektu", zbog čega su stručnjaci iz oblasti rudarstva, zdravstva i ekologije na raspolaganju zainteresovanim građanima svakog radnog dana od 9 do 15 časova, putem broja telefona 0800/37-37-37.

"Govorim o građanima koji su zbunjeni, koji nisu iz struke, koji ne razumeju dovoljno, a nemaju dovoljno jednostavnu informaciju ili su preplavljeni lažnim informacijama u vezi ovog projekta", rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović koja je i otvorila kontakt centar.

Na dan održavanja protesta u Beogradu 10. avgusta predsednik Udruženja "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović i Nebojša Petković pozvani su da se jave u Bezbednosno - informativnu agenciju (BIA), a Kokanović je za Insajder izjavio da im je rečeno da je poziv građana da blokiraju saobraćajnice protivustavan.

Protest je počeo u 19 časova na Terazijama gde se okupilo više hiljada građana. Na protestu su govorili Zlatko Kokanović, Ljiljana Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju Dragana Đorđević i glumica Svetlana Bojković.

Kokanović je zatim pozvao na blokiranje mosta Gazela, odakle se jedna grupa uputila ka Prokopu, a druga ka Železničkoj stanici Novi Beograd kako bi blokirali saobraćaj. 

Ka Prokopu su krenuli i predstavnici neformalne grupe "Borba" Nikola Ristić i Ivan Bijelić koji je rekao da su obavestili Železnice Srbije o blokadi pruge.

Kokanović je u izjavi za Insajder te večeri poručio da će ostati čitave noći na Železničkoj stanici Novi Beograd i blokirati prugu. Pozvao je građane i predstavnike drugih organizacija da blokiraju i druge tačke u Srbiji, jer, kako je rekao, "Srbija mora da stane da bi ponovo ustala". 

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je došlo do teškog narušavanja javnog reda i mira i kršenja zakona i  da će protiv svih počinilaca biti podnete krivične i prekršajne prijave. Protest je završen tek rano ujutru narednog dana, kada su jake snage policije u nedelju oko 5.30 opkolile demonstrante koji su blokirali pruge.

Tada su privedeni aktivisti Ivan Bjelić i Nikola Ristić koji su se vezali za prugu, ali i Jevđenije Dimitrijević.

Demonstranti su se povukli u Pionirski park, a zatim su se uputili ispred Policijske uprave Beograd, gde su tražili da se privedeni aktivisti puste na slobodu.  

Zlatko Kokanović rekao je tada za Insajder da će pozvati ljude na protest, ako se uhapšeni aktivisti ne oslobode u roku od šest sati od privođenja. 

Privedenim aktivistima određena je kazna zatvora zbog kršenja javnog reda i mira – Ivan Bjelić osuđen je na 40 dana zatvora, a Nikola Ristić i Jevđenije Dimitrijević na po 30 dana zatvora. Protest je održan ispred Vlade Srbije, a advokat aktivista je najavio žalbe.

 U toku prve večeri protesta u Beogradu, nešto posle ponoći, došlo je do incidenta kada je automobil velikom brzinom naleteo na grupu koja je blokirala auto-put na Novom Beogradu. Tada su dva učesnika protesta povređena, jedna osoba je zadobila teške telesne povrede - prelom desne potkolenice dok je druga lakše povređena.

Nakon incidenta, Insajder se više puta obraćao nadležnima sa pitanjem ko je vozač koji je kolima uleteo u masu demonstranata.

Deset dana od toga potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je, "povodom dezinformacija i zlonamernih komentara i radi preciziranja izjave Tužilaštva", da počinilac identifikovan već sutradan, 12. avgusta, te da je u pitanju V. N. (36) i da je priveden tužiocu, kao i da mu je određen pritvor od 30 dana.

Kada je reč o trojici uhapšenih aktivista, Prekršajnom apelacioni sud u Beogradu je ukinuo presudu Prekršajnog suda i oni su pušteni iz zatvora – do okončanja sudskog postupka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je sve građane Malog Zvornika, Krupnja, Ljubovije i Loznice da 14. avgusta dođu u Skupštinu opštine Mali Zvornik i razgovaraju sa njim, gde će, kako je najavio, odgovarati na pitanja građana – o iskopavanju litijuma, ali i svemu ostalom.

Osim što su iz Udruženja "Ne damo Jadar" poručili da ih Vučićeva poseta „uopšte ne zanima“, ponovili su i da će nastaviti sa protestima „kada okupe dovoljno lokacija za istovremenu akciju“.

Vučić je 28. avgusta održao sastanak sa predstavnicima naučne zajednice o projektu „Jadar“ i poručio da diskusija treba da bude „ozbiljna, odgovorna i zasnovana na naučnim činjenicama, na znanju i obrazovanju“. Dodao je da bez saglasnosti naučne zajednice „neće ni biti pokrenut taj projekat“.

Novi protest održaće se večeras ispred Radio-Televizije Srbije (RTS) sa početkom u 19 časova. Sve najvažnije informacije pratite na našem sajtu.

Tenzije na Kosovu: Otvaranje mosta i ukidanje Pošte

Glavno pitanje na Kosovu ovog meseca bilo je da li će biti otvoren most preko Ibra. Most u Kosovskoj Mitrovici već 25 godina deli grad na dva dela. Severni - većinski srpski i južni, u kojem žive Albanci. Na njemu je više puta dolazilo do sukoba Srba i Albanaca koji su pokušavali da pređu u severni deo grada, a most i danas čuvaju italijanski karabinjeri iz sastava KFOR-a.

Iako je otvoren za pešake, premijer Kosova Aljbin Kurti najavio je da će most biti otvoren i za saobraćaj.

Portparol Evropske unije Peter Stano rekao je da bi odluka o otvaranju mosta trebalo da bude doneta u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Na to je reagovala predsednica Kosova Vjosa Osmani koja smatra da bi to bilo "ozbiljno narušavanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnosti Kosova". 

Zvaničnici Kosova podršku nisu dobili ni od ambasadora zemalja Kvinte u Prištini. Američki ambasador Džefri Hovenijer rekao je da su obavestili Kurtija da vlade zemalja Kvinte, u konsultaciji sa NATO-om ne mogu da podrže bilo kakvu promenu sadašnjeg statusa mosta na Ibru.

Otvaranje mosta je bilo najavljeno za 7. avgust, međutim Vlada Kosova nije dobila podršku ni od Kfora, ni od međunarodnih predstavnika. Umesto otvaranja, održan je protest Srba koji se protive tome, a okupili su se na severnoj strani Kosovske Mitrovice. Protest je završen nakon sat vremena, bez incidenata.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17. avgusta da je „svakodnevno na vezi sa predstavnicima međunarodne zajednice i Kfora“, kao i da očekuje da „održe reč“ da bez zajedničke volje neće biti otvaranja mosta na Ibru.

Osim mosta, u fokusu je bila i Pošta Srbije i to jer su pripadnici kosovske policije početkom meseca ušli u devet objekata Pošte u četiri opštine na severu Kosova - Leposaviću, Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku.

Svi objekti Pošte su zatvoreni, što je prouzrokovalo niz reakcija od Beograda do Evropske unije koja je poručila Prištini da „jednostrani i nekoordinisani koraci krše dogovore postignute u okviru dijaloga“.

U severnom delu Kosovske Mitrovice 29. avgusta otvorena je filijala Pošte Kosova, a brojni građani su tom prilikom protestvovali poručujući da ta pošta neće nadomestiti usluge koje su građanima potrebne iz srpske pošte – penzije i socijalna davanja.

Međutim, situacija je kulminirala 30. avgusta kada su specijalne jedinice Kosova upale u bolnički krug KBC u Kosovskoj Mitrovici, zatim su zauzele zgradu u kojoj se nalazi PIO Fond, prostorije Kancelarije za KiM, Kosovsko-mitrovački upravni okrug i Centar za socijalni rad. 

Ispred zgrada Privremenih organa Vlade Srbije na severu Kosova odmah su raspoređeni pripadnici policije, a Kfor je poručio da je misija NATO na Kosovu "dobro pripremljena da reaguje u svim važnim bezbednosnim dešavanjima".

Makron u dvodnevnoj poseti Srbiji

U avgustu je u dvodnevnu posetu Srbiji došao predsednik Francuske Emanuel Makron. Prethodno je u Beogradu bio 2019. godine, a predsednika Srbije Aleksandra Vučića ugostio je u svojoj zemlji pre pet meseci. Poslednji put su se dva lidera susrela pre mesec dana na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu.

Nakon svečanosti na aerodromu i ispred Palate "Srbija", Makron i Vučić su imali sastanak zatvoren za javnost. Predstavnici Srbije i Francuske potpisali su više bilateralnih dokumenata - razmenjeno je 12 potpisanih dokumenta o saradnji dve zemlje u više oblasti, među kojima je i ugovor o nabavci aviona "rafal" i prateće robe i usluga.

Vučić je na konferenciji za medije naveo da je iznos ugovora o kupovini francuskih aviona - 2,7 milijardi evra i dodao da javne finansije Srbije "ni na koji način neće biti ugrožene", dok je Makron poručio da Srbija pripada u Evropskoj uniji.

Drugi dan boravka Makron je posetio Galeriji Matice srpske u Novom Sadu gde ga je dočekao predsednik Srbije. Dvojica lidera obišli su novu stalnu postavku, u kojoj je izložena nacionalna umetnost Srbije od 18. do 20. veka. 

Potom su govorili na Forumu o mladima i veštačkoj inteligenciji (AI) u Novom Sadu, a poseta je završena obilaskom Aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu, gde je otkrivena ploča povodom završetka radova na njegovoj modernizaciji. 

Požari širom Srbije, ali i regiona

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i ovog letnjeg meseca gasili su požare širom Srbije. Samo do prve polovine meseca angažovano je 416 vatrogasaca - spasilaca sa 180 vozila, sedam pripadnika Helikopterske jedinice MUP-a, 15 pripadnika specijalizovanih jedinica civilne zaštite za gašenje požara i veliki broj pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih društava, šumara i meštana. 

Požari su gašeni na području Banjske kose na Tari, zatim na teritoriji Pirotskog okruga na planini Vidlič, na oko 2.000 hektara kao i u opštini Bela Palanka gde je vatrom zahvaćeno oko 80 hektara.

Na delu teritorija Pirota i Dimitrovgrada 26. avgusta proglašena je vanredna situacija. Gašenje požara na planini Vidlič otežao je nepristupačan teren na kojem se nalazi mešavina niskog rastinja i četinarske i listopadne šume, ali i visoke temperature.

Lokalizovan je tek 30. avgusta, a Miloš Milenković iz Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice SVS MUP-a rekao je da se radilo o 2.500 hektara požarne površine.

Helikopterska jedinica MUP-a saopštila je u 31. avgusta da je u poslednjih nepunih mesec i po dana bila angažovana na uspešnom gašenju velikog broja požara u Srbiji i državama regiona i da su njeni pripadnici u 407 sati naleta izbacili više od 2.000 tona vode.

Problem sa požarima imao je i region. Crnogorski vatrogasci gasili su požare u Nikšiću, Podgorici i na Cetinju. Požar je izbio i na Istri, gde je izgorelo 50 hektara šume.

MUP Srbije uputio je u Severnu Makedoniju helikopter kao novu pomoć, a učestovali su i u gašenju požara u Kavali, u Grčkoj.

Problemi sa vodom

U jednom od najtoplijih meseci, kada je osveženje najviše potrebno – mnogi gradovi u Srbiji u jednom trenutku imali su problem sa vodom. Tako je u Aleksincu tri dana bez vode bilo 11.000 domaćinstava, odnosno oko 30.000 ljudi, jer je došlo do havarije na magistralnom cevovodu koji fabriku vode snabdeva vodom iz Bovanskog jezera.

Vanredna situacija bila je i na teritoriji Opštine Majdanpek zbog jakog i dugotrajnog toplotnog talasa koji je doveo do nestašice vode za piće i smanjene isporuke vode građanima. Vanredna situacija ranije je proglašena u Gornjem Milanovcu i Sjenici.

Problem sa vodosnabdevanjem imalo je i Barajevo i okolna naselja i to deset dana. Stanovnici te prigradske opštine, okupili su se 17. avgusta ispred opštinskog vodovoda. Tražili su da nadležni hitno reše problem u sistemu; tom prilikom sastali su se i sa čelnicima Opštine. 

Kada je reč o javnim česmama sa izvorskom vodom u Kragujevcu, treća uzastopna analiza vode koju sprovodi Institut za javno zdravlje, pokazala je da od devet uzoraka niti jedan nije ispravan za piće. Nadležne institutucije i stručnjaci nisu saopštili uzroke zagađenja.

S druge strane Institut za javno zdravlje Vojvodine utvrdio je prisustvo nematoda, vrste valjkastih crva u vodi za piće Javno - komunalnog preduzeća “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad ali kako tvrde, oni nemaju direktan uticaj na zdravlje, pa nema razloga za paniku među potrošačima.

Epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović rekao je za Insajder da crvi u vodi za piće iz novosadskog Vodovoda, "iako sama po sebi verovatno nije opasna", može da bude indikator i drugih propusta nadležnih institucija.

Javno komunalno preduzeće “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad saopštilo je u 26. avgusta da je voda iz njihovog distributivnog sistema bezbedna, a dva dana kasnije, Institut za javno zdravlje Vojvodine je to i utvrdio.

Doček osvajača olimpijskih medalja

Nakon završenih Olimpijskih igara organizovan je svečani doček srpskih osvajača olimpijskih medalja ispred Starog dvora.

Olimpijski tim Srbije našao se na 27. mestu sa pet osvojenih medalja, dok je najviše odličja osvojila selekcija SAD - 126.

Zlatne medalje za srpski tim osvojili su strelci Zorana Arunović i Damir Mikec u mešovitoj konkurenciji, teniser Novak Đoković i vaterpolo reprezentacija. Srebrnu medalju osvojila je tekvondistkinja Aleksandra Perišić, a bronzu muška košarkaška reprezentacija.

Vlada Srbije donela je rešenja o dodeli novčane nagrade članovima muške vaterpolo reprezentacije Srbije u visini od po 200 000 evra za osvojenu zlatnu medalju, a isti iznos dodeljen je i njihovom treneru.

Za sportske rezultate - osvojenu srebrnu medalju u olimpijskoj disciplini tekvondo na Ol u Parizu sportistkinji Aleksandri Perišić i njenom treneru dodeljena je nagrada u iznosu od po 100 000 evra, dok je članovima muške košarkaške reprezentacije pripala nagrada u visini od po 60 000 evra za osvojenu bronzanu medalju.

Isti iznos dodeljen je i treneru srpske košarkaške reprezentacije. 

Novak Đoković i njegov trener za osvajanja zlata dobili su po 200 000 evra. Đoković je izjavio da je zlatna medalja, koju je osvojio na Olimpijskim igrama u Parizu, najveći sportski rezultat koji je ostvario u karijeri.

Trenutno su u toku paraolimpijske igre, a srpskom paraolimpijcu Nebojši Đuriću oduzeta je srebrna medalja u bacanju kugle na Igrama u Parizu zbog "neadekvatne opreme“. Đurić kaže da je to „jedna od najvećih krađa i prevara u istoriji paraatletskog sporta“.

Predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije (POKS) Zoran Mićović rekao je da će „potražiti pravdu za oduzimanje srebrne medalje i na sudu“.

Srpske parastonoteniserke Nada Matić i Borislava Perić-Ranković osvojile su srebrnu medalju.

Pripreme za izbore u Sjedinjenim Američkim Državama

Sjedinjene Američke Države uveliko se spremaju za izbore. Nakon povlačenja aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena iz trke, favorit je postala potpredsednica Kamala Haris. 

Zvanično je postala predsednička kandidatkinja Demokratske stranke nakon onlajn glasanja Demokratskog nacionalnog komiteta početkom avgusta. 

Za svog potpredsednika Haris je izabrala guvernera Minesote Tima Valca, pod čijim vođstvom su usvojeni brojni progresivni zakoni – o univerzalnim školskim obrocima, legalizaciji marihuane, zaštitu prava na abortus i mere za kontrolu oružja.

Demokratska stranka održala je 19. avgusta u Čikagu Nacionalnu konvenciju na kojoj je Džozef Bajden predao "štafetu" Kamali Haris kao kandidatkinji stranke na novembarskim izborima za američkog predsednika.

Malo pre početka konvencije okupili su se demonstranti kako bi iskazali protivljenje ratu u Gazi i drugih stvari.

Kamala Haris je zvanično prihvatila nominaciju Demokratske stranke da bude njen kandidat 23. avgusta.

U međuvremenu, republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp poručio je da pristaje na debatu sa njom, smatrajući da će je „razotkriti“ , kao što je „razotkrio predsednika SAD Džozefa Bajdena i nekadašnju kandidatkinju Demokratske partije za predsednika SAD Hilari Klinton i sve druge tokom debate". 

"Samo što mislim da će sa Kamalom biti lakše", konstatovao je Tramp.

 Izvor: Insajder