Pavle Dimitrijević (CRTA) u Marker razgovoru: Dijalog vlasti i opozicije se ne vodi iz iskrene želje da se organizuju fer i pošteni izbori (VIDEO)

“Da li zbog međunarodnih zajednice, zbog nekih poena u javnosti, o tome možemo da diskutujemo, ali moramo da stavimo znak pitanja kod iskrenosti kod celog tog dijaloga”, navodi Dimitrijević za Insajder. 

Prema Dimitrijevićevim rečima, ključna stvar leži u biračkim spiskovima. Kako navodi, 17. decembra 2023. čini se da su, pored svih drugih nepravilnosti koje su zabeležene, neke od najvećih zabeležene upravo u vezi sa biračkim spiskom, “možda u mnogo većoj meri nego na svim izborima do sada”.  

“Ono što je svakako moguće do održavanja beogradskih izbora 2. juna, je to da se poveća transparentnost. Imamo dovoljno vremena do tada da se otvori birački spisak, u smislu da svaki građani, glasač, može da proveri koliko birača ima na njegovoj adresi. Dakle, to je preporuka iza koje staje Crta. Da se objavi broj birača po domaćinstvima i po adresama i da se na taj način zapravo ljudi podstaknu da provere koliko ljudi zapravo ima na adresi na kojima žive”, navodi Dimitrijević. 

Prema njegovim rečima, to bi bio jedan korak. On napominje da je važno da se počne sa tim procesom, ali da svakako revizija ne može da reši sve probleme, te da ona može biti dijagnoza stanja, a da se onda pristupi radu na terenu. 

Sagovornik Insajdera ističe da je vlast, prilikom razgovora, dala predloge izmena pet zakona, kojima bi trebalo da budu poboljšani izborni uslovi. 

“Neće biti suštinskih promena zato što će se izmeniti pet zakona. Te izmene se se najviše odnose na izbornu administraciju. Moramo da imamo u vidu da suštinski problem na izborima nije bio u izbornoj administraciji. Kampanju su vodili državni funkcioneri, postojale su medijske neravnopravnosti, birački spiskovi, pritisak na birače. Dakle to su ključne teme koje bi trebalo rešavati. Ovi zakoni uopšte ne tretiraju te ključne teme i ključne probleme”, navodi Dimitrijević. 

Dimitrijević je posebno istakao pritiske na birače kao jedan od ključnih problema koji prati izborne cikluse u Srbiji prethodnih godina. 

“Imamo desetine i stotine ljudi koji svedoče o kakvom se pritisku zapravo radi, koliko puta su im povređena prava iz radnog odnosa upravo zbog toga što nisu pristali da idu na mitinge ili da idu na stranačke skupove, da glasaju ili ne glasaju. Dakle, mi ovde govorimo o sistematskom problemu koji je na svakim izborima zapravo sve veći i veći. Ono što su naše predlozi bili, to je jačanje nezavisnosti tužilaštva i davanje mogućnosti da se istraže takvi pritisci na birače”, navodi sagovornik Insajdera. 

 Problem migracije birača

Pavle Dimitrijević ističe i problem migracije birača. Kako kaže, on je eskalirao na decembarskim izborima i kao takav se ne može više ignorisati. 

“Mi moramo prosto da razgovaramo o tome da stanemo na put toj pojavi. Da su institucije radile svoj posao, da smo imali efikasan i zakonit rad MUP-a, prijavu i proveru prebivališta građana, ne bismo došli ni u ovu situaciju. Zašto to govorim? Zato što zbog propuštanja zakonitog rade institucija, mi smo sada u situaciji da moramo da se bavimo nekim iznuđenim rešenjima”, navodi sagovornik Insajdera.

U poslednja tri i po meseca broj upisanih birača na nivou Srbije smanjen je čak za 41.000 birača, što je oko 400 birača dnevno. Ove brojke se značajno razlikuju od 2023. i 2022. godine, kada je prosečno dnevno brisan 31 birač.

“Dakle, samo je 41.000 birača manje, ali samo na šest odsto biračkih mesta. Što znači da na ogromnom procentu biračkih mesta nije bilo nikakvih brisanja, odnosno nikakvih intervencija. Što prosto, zdravorazumski razvija sumnju, a zašto postoje izmene na tih šest biračkih mesta? Da li je moguće da nije bilo baš nikakvih promena na drugih 94 odsto biračkih mesta”, pita se Dimitrijević.

 

Perma njegovim rečima, osnovni problem je što institucije ne rade svoj posao na pravi način, naročito u ovim osetljivim procesima kao što je reč o izborima.

Izvor: Insajder