<article>O rezoluciji o Srebrenici nije bilo saglasnosti Predsedništva BiH. Ta tema ne može da bude na dnevnom redu Generalne skupštine ako je to pitanje već u Savetu bezbednosti. Uprkos svemu tome, u četvrtak će se u Njujorku glasati o rezoluciji kada će se, kažu u Beogradu, videti ko su prijatelji, a ko partneri Srbije.  <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fz2-YF5o8a5U&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Od 193 zemlje članice dve su inicirale rezoluciju, Nemačka i Ruanda, a konsponzori tog dokumenta su 32 zemlje. Za usvajanje je potrebna dvotrećinska većina prisutnih predstavnika zemalja članica, a računaju se samo glasovi za i protiv, ne i uzdržani.“Neka računica bi bila da bi oni koji predlažu rezoluciju bili izuzetno nezadovoljni ukoliko stvarno ne bi imali broj koji bi pokazao da to većina ljudi stvarno podržava. Jer, ako nemaju više od polovine članova GS za tu rezoluciju, već ima više onih koji su protiv ili udržani, to onda nije neka pobeda, to jeste pobeda, ima rezolucija koje prodju s 10 glasova jer niko nece da dođe da glasa“, rekao je Dačić prilikom gostovanja na Prva TV 19. maja. U tekst rezolucije uvrštena su i dva amandmana Crne Gore koji, pored ostalog, podrazumevaju da nema kolektivne krivice."Za mene je bila odvratna igra Crne Gore oko amandmana na rezoluciju i sa kim su ti amandmani pregovarani, a nisu sa Srbijom. Reč je o prljavoj igri da se Srbiji zapuše usta, a reč je o perfidnom triku. Govori se o individualnoj krivičnoj odgovornosti, a namerno se ostavlja da postoji jasno zaključivanje moralne i političke kolektivne odgovornosti,“ rekao je Vučić za Pnik TV 19. maja.Uz napomenu da predloženi dokument izaziva napetosti u regionu i podele među članicama UN-a, kao i da zvanični Beograd nije konsultovan u vezi sa njegovim sadržajem, Stalna misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama tražila je da rezolucija bude povučena. Predlagači, međutim, tvrde da je cilj rezolucije - ne da deli, već da ujedini, kako bi se poslala snažna poruka protiv poricanja genocida. Oni koji imaju različite stavove o rezoluciji koja nije obavezujuća, ali ima političku težinu - različito procenjuju njene eventualne posledice, ali i ono što piše u dokumentu; Beograd i Banjaluka tvrde da bi usvajanje rezolucije predstavljalo kršenje Dejtonskog sporazuma, jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine.[related-content]Prema međunarodnim sudskim presudama, u Srebrenici se desio genocid. Prvu rezoluciju o Srebrenici usvojio je američki Kongres, na desetu godišnjicu - 2005. godine. Drugu, četiri godine kasnije - kojom se poziva da 11. jul bude proglašen za Dan sećanja Evropske unije na genocid u Srebrenici - usvojio je Evropski parlament. Pozivajući se na presudu Međunarodnog suda pravde, i Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici; u tom dokumentu koji je usvojen tankom većinom genocid se ne pominje, ali se osuđuje zločin u Srebrenici, "i to na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.”Na 20-ogodišnjicu Srebrenice, SAD i Velika Britanija predložile su rezoluciju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje genocid u Srebrenici. Međutim, ta rezolucija nije usvojena jer je, na molbu Srbije, Rusija uložila veto.Izvor: Insajder</article>

O rezoluciji o Srebrenici nije bilo saglasnosti Predsedništva BiH. Ta tema ne može da bude na dnevnom redu Generalne skupštine ako je to pitanje već u Savetu bezbednosti. Uprkos svemu tome, u četvrtak će se u Njujorku glasati o rezoluciji kada će se, kažu u Beogradu, videti ko su prijatelji, a ko partneri Srbije. 
&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fz2-YF5o8a5U&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
&nbsp;Od 193 zemlje članice dve su inicirale rezoluciju, Nemačka i Ruanda, a konsponzori tog dokumenta su 32 zemlje. Za usvajanje je potrebna dvotrećinska većina prisutnih predstavnika zemalja članica, a računaju se samo glasovi za i protiv, ne i uzdržani.
“Neka računica bi bila da bi oni koji predlažu rezoluciju bili izuzetno nezadovoljni ukoliko stvarno ne bi imali broj koji bi pokazao da to većina ljudi stvarno podržava. Jer, ako nemaju više od polovine članova GS za tu rezoluciju, već ima više onih koji su protiv ili udržani, to onda nije neka pobeda, to jeste pobeda, ima rezolucija koje prodju s 10 glasova jer niko nece da dođe da glasa“, rekao je Dačić prilikom gostovanja na Prva TV 19. maja.&nbsp;
U tekst rezolucije uvrštena su i dva amandmana Crne Gore koji, pored ostalog, podrazumevaju da nema kolektivne krivice.
"Za mene je bila odvratna igra Crne Gore oko amandmana na rezoluciju i sa kim su ti amandmani pregovarani, a nisu sa Srbijom. Reč je o prljavoj igri da se Srbiji zapuše usta, a reč je o perfidnom triku. Govori se o individualnoj krivičnoj odgovornosti, a namerno se ostavlja da postoji jasno zaključivanje moralne i političke kolektivne odgovornosti,“ rekao je Vučić za Pnik TV 19. maja.
Uz napomenu da predloženi dokument izaziva napetosti u regionu i podele među članicama UN-a, kao i da zvanični Beograd nije konsultovan u vezi sa njegovim sadržajem, Stalna misija Srbije pri Ujedinjenim nacijama tražila je da rezolucija bude povučena.&nbsp;
Predlagači, međutim, tvrde da je cilj rezolucije - ne da deli, već da ujedini, kako bi se poslala snažna poruka protiv poricanja genocida. Oni koji imaju različite stavove o rezoluciji koja nije obavezujuća, ali ima političku težinu - različito procenjuju njene eventualne posledice, ali i ono što piše u dokumentu; Beograd i Banjaluka tvrde da bi usvajanje rezolucije predstavljalo kršenje Dejtonskog sporazuma, jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine.
[related-content]
Prema međunarodnim sudskim presudama, u Srebrenici se desio genocid. Prvu rezoluciju o Srebrenici usvojio je američki Kongres, na desetu godišnjicu - 2005. godine. Drugu, četiri godine kasnije - kojom se poziva da 11. jul bude proglašen za Dan sećanja Evropske unije na genocid u Srebrenici - usvojio je Evropski parlament.&nbsp;
Pozivajući se na presudu Međunarodnog suda pravde, i Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici; u tom dokumentu koji je usvojen tankom većinom genocid se ne pominje, ali se osuđuje zločin u Srebrenici, "i to na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.”
Na 20-ogodišnjicu Srebrenice, SAD i Velika Britanija predložile su rezoluciju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje genocid u Srebrenici. Međutim, ta rezolucija nije usvojena jer je, na molbu Srbije, Rusija uložila veto.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Rezolucija o Srebrenici

Više od vesti

Podele ili ujedinjenje - posle dva odlaganja sledi glasanje o rezoluciji o Srebrenici (VIDEO)

Podele ili ujedinjenje - posle dva odlaganja sledi glasanje o rezoluciji o Srebrenici (VIDEO)

Tagovi:

Povezani članci

Rezolucija o Srebrenici: "Put ka pomirenju" ili "opipavanje pulsa" Republike Srpske

Poznat konačan tekst predloga rezolucije o Srebrenici u UN

Patrijarh blagoslovio predsednika uoči puta u Njujork, Vučić poručuje: Idem da se borim (VIDEO)