Politička kriza u BiH: Dodik bez dvotrećinske većine za novi Ustav RS

Milorad Dodik zatražio je u četvrtak od svih zvaničnika u telima vlasti tog entiteta, kao i onih u državnim telima Bosne i Hercegovine, da potvrde lojalnost njegovoj politici. On je uveren da će mu svi ti kadrovi biti bezuslovno lojalni i slediti njegovu politiku. Dodik tvrdi da su na nivou BiH uzurpirana brojna ovlašćenja, te da su neopravdano data državnom parlamentu i Veću ministara.

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je Sud Bosne i Hercegovine njemu, predsedniku Narodne skupštine RS (NSRS) Nenadu Stevandiću i premijeru RS Radovanu Viškoviću odredio pritvor, jer se nisu odazvali pozivu državnog tužilaštva na saslušanje.

"Danas nam je određen pritvor. Eto, od danas smo u pritvoru. Hoćete nas sad hapsiti? Hajde, pošaljite. Hoćete li doći hapsisti nas u Narodnoj skupštini", rekao je Dodik .

Podsećamo, Tužilaštvo BiH juče je izdalo nalog za privođenje Dodika, Stevandića i Viškovića na saslušanje u svojstvu osumnjičenih za napad na ustavni poredak, zbog usvajanja zakona u RS kojima se na teritoriji tog entiteta zabranjuje rad Suda i Tužilaštva BiH, kao i državne Agencije za istrage i zaštitu (SIPA).

Dodik: Formiraćemo svoj sud i tužilaštvo

Predsednik Milorad Dodik izjavio je da će Republika Srpska formirati svoj sud i tužilaštvo, naglašavajući da će prvi optuženi biti visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit.

"Ganjaćemo ga kao zver", rekao je Dodik u obraćanju poslanicima u Skupštini RS, koja danas raspravlja o nacrtu novog entitetskog Ustava i Zakonu o zaštiti državnog uređenja.

Novi Ustav nema potrebnu većinu

Međutim, Dodikov pokušaj da donese novi Ustav Republike Srpske može neuspešno da se završi. Naime, za izglasavanje najvišeg državnog akta potrebna je dvotrećinska većina. Pre pokretanja ovog pitanja u Skupštini, računao je na glasove partije gradonačelnika Banjaluke. Predsednik opozicionog PDP-a Draško Stanivuković kazao je da trenutni Ustav RS ima podršku svih velikih sila i pitao da li treba menjati nešto što nema ničiju podršku.

„Matematički, Miloradu Dodiku treba dvotrećinska većina. On je do nedavno bio gotovo siguran da je ima. Čak se i unapred zahvalio Drašku Stanivukoviću na tome što će glasati za Ustav. Međutim, Stanivuković je danas imao obraćanje u Narodnoj skupštini u kojem je jasno rekao da ne misli da treba glasati za. Tako da mislim da od toga nema ništa“, za Insajder o situaciji u BiH priča urednik portala "Buka", Aleksandar Trifunović.

S druge strane, politikolog Vojislav Savić navodi da je usvajanje novog Ustava veliki i ozbiljan korak za jedno društvo.

"Donošenje novog Ustava podrazumeva veliku društvenu saglasnost. Ali, svakako, to je još jedna od stvari koje moraju biti stavljene na pregovarački sto u nekom budućem ustrojenju BiH. Imamo brojne stvari koje otežavaju funkcionisanje političkog sistema. Mislim da je jedan od najvećih tereta za Federaciju i za Republiku Srpsku odluka o konstitutivnosti naroda na teritoriji cele BiH, što podrazumeva nacionalne kvote koje ne odgovaraju prisustvu stanovništva. Tako da, na primer, svaka vlada Republike Srpske mora imati osam Srba, pet Bošnjaka i tri Hrvata. Obično tih pet Bošnjaka i tri Hrvata budu proizvod kompromisa, gde vi morate da 'izmišljate' te ljude preko noći, jer nema dovoljno kadrova da bi se to popunilo. Sledeći problem je nizak izborni cenzus", navodi Savić i dodaje da ima još mnogo stvari koje bi se mogle unaprediti u političkom sistemu BiH.

(Ne)očekivan gubitak američke podrške

Državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio je u subotu da "delovanje predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika podriva institucije Bosne i Hercegovine (BiH) i ugrožava njenu sigurnost i stabilnost" te pozvao partnere u regionu da se pridruže Vašingtonu u suprotstavljanju tom "opasnom i destabilizirajućem ponašanju".

„Postojala je velika nada i ogromno očekivanje u novu administraciju. Setimo se fotografije Milorada Dodika sa kačketom koja je obeležila kampanju Donalda Trampa, sa porukom ‘Učinimo Ameriku ponovo velikom’. Dodik je bio toliko siguran da mu Tramp donosi novu sigurnost i nove odnose sa američkom administracijom. Sigurno je bio šokiran saopštenjima koja su usledila nakon Rubijevih izjava. Mnogi su direktno tražili ozbiljnu intervenciju prema njemu i svima koji ga podržavaju. Tu mislim na ozbiljne senatore i iz Republikanske, ali i iz Demokratske stranke“, navodi Trifunović.

Za razliku od Trifunovića, Savić veruje da ima promena u američkoj administraciji. Prema njegovim rečima, da su demokrate na vlasti, vojska bi već bila u Banjaluci.

"Ovo je sada druga situacija. A što se tiče senatora, to je rezultat bošnjačkog lobija u Vašingtonu", smatra Savić.

Slabi uticaj visokog predstavnika

Prema Trifunovićevim rečima, ova kriza je višestruko problematična, dolazi u trenutku u kojem je BiH godinama od Dejtonskog sporazuma, bila kakav-takav bila objekat međunarodnih odnosa. 

„BiH ima ograničen suverenitet, ima visokog predstavnika, međunarodna zajednica je bilo garant mira. Međutim, već dugo međunarodna zajednica nije ovde u tom kapacitetu kao što je to bila prvih godina posle Dejtona. Kancelarija visokog predstavnika nema gotovo nikakvih aktivnosti.  Šmit je došao u trenutku koji je vrlo diskutabilan trenutak za međunarodnu zajednicu, jer nije jasno koga on konkretno predstavlja“, kaže Trifunović.

Politikolog Vojislav Savić navodi, ako dolazi do jedne transformacije Bosne i Hercegovine,  dolazi i do slabljenja uticaja visokog predstavnika. 

"Republika Srpska pokušava na ovaj način da izvrši reviziju nametnutih institucija koje nisu deo Dejtonskog mirovnog sporazuma, niti visoki predstavnik kao tumač Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma ima nadležnost da te stvari nameće. U tom pogledu usvajanje ovih zakona nije antiustavno, već antiglobalističko u pogledu da se derogira volja jednog čoveka koji se ponaša kao suveren na osnovu bonskih ovlaštenja koja opet bez političke i vojne podrške SAD nemaju nikakvu snagu. Dakle, to nisu pravni dokumenti. Ne postoje na papiru bonska ovlaštenja", navodi Savić. 

Novinar Milenko Kovačević