<article>Tri kovid bolnice ukupnog kapaciteta 2.000 kreveta, tri meseca su zatvorene, a plan je da uđu u regularni zdravstveni sistem Srbije."U Novom Sadu je počelo da radi, to je dijalizni centar što izuzetno važno zbog naših pacijenata koji imaju hronična oboljenja, insuficijencije bubrega i deo će biti planiran za palijativnu negu. 00:40 + 01:19 To isto se planira i već smo pri samoj završnici u Kruševcu, a što se tiče naše Batajnice čekamo samo da se srede papiri u smislu katastra s obzirom da je napravljeno na vojnom zemljištu - koju pripada Ministarstvu odbrane, to neće biti nikakav problem, mi smo tu napravili sve ono što treba kada je kadar u pitanju", izjavio je za Marker Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FxrnXO9brq8k&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Bivše kovid bolnice u početku će raditi sa 20 odsto kapaciteta a, ako bude potrebno, taj procenat će se povećavati. Cilj je da se unapredi bolničko palijativno zbrinjavanje, koje podrazumeva da osobe sa teškim i neizlečivim bolestima, najčešće u terminalnim fazama, imaju celodnevni medicinski nadzor."Naš je stav da sav kapacitet tih bolnica treba da služi za palijativnu negu. Ja se ne razumem mnogo ni u arhitekturu, ni u medicinsku arhitekturu ali znam da su te kovid bolnice pravljene tako da ozbiljna medicina u njih ne može da ulazi. Tamo nema operacionih sala, nema uslova za operacione sale. Dakle, tu bi po nama najviše trebalo da bude palijativna nega iako svima fali prostora, nema tu dileme", izjavio je za Marker Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije."Koliko je palijativna nega bitna za naše pacijente, zaista se suvišno trošiti reči. Jer koliko medicina napreduje, toliko se javlja i novih bolesti koje mi pri otpustu iz bolnice jednostavno ne možemo poslati kući a sa druge strane ih ne možemo ostaviti da porodice brine o njima. Tako da su ti palijativni centri jednostavno spas za naše pacijente, a naš je osnovni zadatak da ih tu dolečimo i osposobimo da mogu da normalno da nastave u kućnim uslovima", naveo je Đerlek.Prema poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 4.500 pacijenata na dijalizi. Dijalizni centar u Kruševcu pokriva područje od oko 50 kilometara; zbog sve većeg broja pacijenata, kapaciteti su na granici."Potrebno je proširenje kapaciteta jer radimo u dve smene, a po potrebi i treću. Tokom leta jedan deo program je za goste iz inostranstva, odnosno za one koji dolaze svojim kućama a imaju obavezu dijaliziranja. Bilo bi lakše da se ti kapaciteti prošire, što će verovatno da bude otvaranjem tog novog dela u kovid-bolnici Kruševac i samim tim će da se rastereti ceo taj program dijalize da ne mora da ima i te treće smene", izjavio je za Marker Zoran Manojlović, Udruženje bubrežnih invalida "Male Renibus" iz Kruševca.Tokom pandemije zaposleno je oko 4.000 zdravstvenih radnika na određeno vreme, a deo njih radio je i u kovid bolnicama. Vlada Srbije odlučila je da onima koji su radili najmanje godinu i po u kovid bolnicama, ponudi stalni posao."To je neka zahvalnost države prema tim ljudima i mislim da je to zaista fer i korektno jer u tom trenutku trebalo biti human, ali i žrtvovati i svoj život jer je mnogo naših kolega izgubilo nažalost život boreći se za zdravlje i živote naših građana i mislim da smo napravili pravi potez", naveo je Đerlek.U Ministarstvu zdravlja veruju da će nekadašnje tri kovid bolnice unaprediti zdravstveni sistem Srbije koji je, kako tvrde, jači nego pre pandemije.Izvor: Insajder</article>

Tri kovid bolnice ukupnog kapaciteta 2.000 kreveta, tri meseca su zatvorene, a plan je da uđu u regularni zdravstveni sistem Srbije.
"U Novom Sadu je počelo da radi, to je dijalizni centar što izuzetno važno zbog naših pacijenata koji imaju hronična oboljenja, insuficijencije bubrega i deo će biti planiran za palijativnu negu. 00:40 + 01:19 To isto se planira i već smo pri samoj završnici u Kruševcu, a što se tiče naše Batajnice čekamo samo da se srede papiri u smislu katastra s obzirom da je napravljeno na vojnom zemljištu - koju pripada Ministarstvu odbrane, to neće biti nikakav problem, mi smo tu napravili sve ono što treba kada je kadar u pitanju", izjavio je za Marker Mirsad Đerlek, državni sekretar Ministarstva zdravlja.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FxrnXO9brq8k&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Bivše kovid bolnice u početku će raditi sa 20 odsto kapaciteta a, ako bude potrebno, taj procenat će se povećavati. Cilj je da se unapredi bolničko palijativno zbrinjavanje, koje podrazumeva da osobe sa teškim i neizlečivim bolestima, najčešće u terminalnim fazama, imaju celodnevni medicinski nadzor.
"Naš je stav da sav kapacitet tih bolnica treba da služi za palijativnu negu. Ja se ne razumem mnogo ni u arhitekturu, ni u medicinsku arhitekturu ali znam da su te kovid bolnice pravljene tako da ozbiljna medicina u njih ne može da ulazi. Tamo nema operacionih sala, nema uslova za operacione sale. Dakle, tu bi po nama najviše trebalo da bude palijativna nega iako svima fali prostora, nema tu dileme", izjavio je za Marker Savo Pilipović iz Udruženja pacijenata Srbije.
"Koliko je palijativna nega bitna za naše pacijente, zaista se suvišno trošiti reči. Jer koliko medicina napreduje, toliko se javlja i novih bolesti koje mi pri otpustu iz bolnice jednostavno ne možemo poslati kući a sa druge strane ih ne možemo ostaviti da porodice brine o njima. Tako da su ti palijativni centri jednostavno spas za naše pacijente, a naš je osnovni zadatak da ih tu dolečimo i osposobimo da mogu da normalno da nastave u kućnim uslovima", naveo je Đerlek.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 4.500 pacijenata na dijalizi. Dijalizni centar u Kruševcu pokriva područje od oko 50 kilometara; zbog sve većeg broja pacijenata, kapaciteti su na granici.
"Potrebno je proširenje kapaciteta jer radimo u dve smene, a po potrebi i treću. Tokom leta jedan deo program je za goste iz inostranstva, odnosno za one koji dolaze svojim kućama a imaju obavezu dijaliziranja. Bilo bi lakše da se ti kapaciteti prošire, što će verovatno da bude otvaranjem tog novog dela u kovid-bolnici Kruševac i samim tim će da se rastereti ceo taj program dijalize da ne mora da ima i te treće smene", izjavio je za Marker Zoran Manojlović, Udruženje bubrežnih invalida "Male Renibus" iz Kruševca.
Tokom pandemije zaposleno je oko 4.000 zdravstvenih radnika na određeno vreme, a deo njih radio je i u kovid bolnicama. Vlada Srbije odlučila je da onima koji su radili najmanje godinu i po u kovid bolnicama, ponudi stalni posao.
"To je neka zahvalnost države prema tim ljudima i mislim da je to zaista fer i korektno jer u tom trenutku trebalo biti human, ali i žrtvovati i svoj život jer je mnogo naših kolega izgubilo nažalost život boreći se za zdravlje i živote naših građana i mislim da smo napravili pravi potez", naveo je Đerlek.
U Ministarstvu zdravlja veruju da će nekadašnje tri kovid bolnice unaprediti zdravstveni sistem Srbije koji je, kako tvrde, jači nego pre pandemije.
Izvor: Insajder

Teme

Kovid bolnica u Batajnici. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Covid

Zdravlje

Vlada Srbije

Više od vesti

Poznata buduća namena kovid bolnica (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Poznata buduća namena kovid bolnica (VIDEO)

Tagovi: