Prinudno prosjačenje - eksploatacija dečijeg rada (VIDEO)
Međunarodni je dan dece ulice. Da li smo počeli da ih samo konstatujemo i pokušava li uopšte više iko da im pomogne i usmeri ka boljem života. Većina njih nažolost je primorana da prosi -što je posebna vrsta nasilja. Čak i zaštitnik građana priznaje - deca na ulici su prepuštena sama sebi, a za državu su pravno nevidljiva. Zastareli pristup institucija problemu - sa jedne strane i, sa druge, nevidljivost žrtava u sistemu, omogućava da deca to nasilje trpe.
Deca mlađa od deset godina prose na prometnim raskrsnicama, u podzemnim prolazima, ispred radnji… Većina okreće glavu, ubeđena da je reč o načinu života koji su izabrale njihove porodice. Međutim, autori istraživanja o prinudnom prosjačenju u Srbiji iz Organizacije "Astra" kažu da je istina potpuno drugačija.
"Deca koja žive i rade na ulicama jako često dolaze iz siromašnih porodica bez obzira na etničku pripadnost dolaze iz sredina koje omogućavaju asocijalna i antisocijalna ponašanja pa se recimo neko krivično delo krađe povezuju sa prosjačenjem, deca koja prose dolaze iz porodica koje su materijalno ugrožene, koje su uglavnom na nižem stupnju obrazovanja i uglavnom dolaze iz urbanih sredina", izjavio je za Marker Vladan Jovanović, stručnjak za socijalnu zaštitu i autor Izveštaja.
Prosjačenje je, kao prekršaj, definisano Zakonom o javnom redu i miru, ali stručnjaci napominju da je takvu definiciju potrebno preispitati – jer deca koja su uključena u prosjačenje nisu počinioci, već žrtve.
"Da ima potrebe za uslovno rečeno dekriminalizacijom prosjačenja kao prekršaja ukazuje i praksa prekršajnih sudova. Značajan broj presuda prekršajnih sudova se svodi na opomenu, što zapravo hoće da kaže da su sudije prepoznale dublje uzroke tog fenomena i da su opredeljivali ili za obustavu postupka ili za izricanje opomene umesto novčane kazne koja je zakonom propisana ili kazne zatvora u slučaju da se novčana kazna ne plati", kazao je Jovanović.
Marginalizovane grupe, poput romske, posebno su ranjive; prema istraživanju Astre, jedno od 20 romskih domaćinstava navodi da redovno ili povremeno ostvaruje prihod prosjačenjem. Ako je reč o deci koju na to primoravaju članovi porodice, onda je u pitanju krivično delo zlostavljanje i zanemarivanje dece. U ostalim slučajevima, reč je o trgovini ljudima. U Organizaciji "Astra" kažu da od 2011. do 2020. godine nije bilo presuda za trgovinu ljudima u kontekstu prosjačenja, ali da se situacija menja – krajem prošle godine, u dva odvojena slučaja, uhapšeno je šest osoba zbog trgovine ljudima povezane sa prosjačenjem.
"Prosjačenje je generalno svuda oko nas ali je sada pitanje koliko mi razmišljamo o tome da li su među tim ljudima koji prose na ulici i tom decom i odraslima potencijalne žrtve trgovine ljudima. Među građanima i medijima uopšte ne govorimo o fenomenu prosjačenja i prinudnog prosjačenja, to je nešto na čemu svi treba da radimo, ne samo država - ali država, naravno, treba da da adekvatan odgovor na sve oblike trgovine ljudima pa i na prinudno prosjačenje", izjavila je za Marker Kristina Topić iz organizacije "Astra".
Gotovo 700 dece u zemlji je uključeno u neki oblik rada na ulici, dok oko 140 dečaka i devojčica prosi na ulicama Beograda, podaci su Centra za integraciju mladih. Sa druge strane, Republički fond za socijalnu zaštitu identifikovao je samo 13 dece koja prose u Srbiji. Nepostojanje preciznih podataka o deci čiji se rad svakodnevno eksploatiše na ulicama dovodi do toga da su nevidljivi za sistem, samim tim, ne može ni da im se pomogne na adekvatan način.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.