<article><p>Deca mlađa od deset godina prose na prometnim raskrsnicama, u podzemnim prolazima, ispred radnji… Većina okreće glavu, ubeđena da je reč o načinu života koji su izabrale njihove porodice. Međutim, autori istraživanja o prinudnom prosjačenju u Srbiji iz Organizacije "Astra" kažu da je istina potpuno drugačija.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DKKNktaZDGVY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><br/> "Deca koja žive i rade na ulicama jako često dolaze iz siromašnih porodica bez obzira na etničku pripadnost dolaze iz sredina koje omogućavaju asocijalna i antisocijalna ponašanja pa se recimo neko krivično delo krađe povezuju sa prosjačenjem, deca koja prose dolaze iz porodica koje su materijalno ugrožene, koje su uglavnom na nižem stupnju obrazovanja i uglavnom dolaze iz urbanih sredina", izjavio je za Marker Vladan Jovanović, stručnjak za socijalnu zaštitu i autor Izveštaja.</p><p>Prosjačenje je, kao prekršaj, definisano Zakonom o javnom redu i miru, ali stručnjaci napominju da je takvu definiciju potrebno preispitati – jer deca koja su uključena u prosjačenje nisu počinioci, već žrtve.</p><p>"Da ima potrebe za uslovno rečeno dekriminalizacijom prosjačenja kao prekršaja ukazuje i praksa prekršajnih sudova. Značajan broj presuda prekršajnih sudova se svodi na opomenu, što zapravo hoće da kaže da su sudije prepoznale dublje uzroke tog fenomena i da su opredeljivali ili za obustavu postupka ili za izricanje opomene umesto novčane kazne koja je zakonom propisana ili kazne zatvora u slučaju da se novčana kazna ne plati", kazao je Jovanović.</p><p>[related-content]</p><p>Marginalizovane grupe, poput romske, posebno su ranjive; prema istraživanju Astre, jedno od 20 romskih domaćinstava navodi da redovno ili povremeno ostvaruje prihod prosjačenjem. Ako je reč o deci koju na to primoravaju članovi porodice, onda je u pitanju krivično delo zlostavljanje i zanemarivanje dece. U ostalim slučajevima, reč je o trgovini ljudima. U Organizaciji "Astra" kažu da od 2011. do 2020. godine nije bilo presuda za trgovinu ljudima u kontekstu prosjačenja, ali da se situacija menja – krajem prošle godine, u dva odvojena slučaja, uhapšeno je šest osoba zbog trgovine ljudima povezane sa prosjačenjem.</p><p>"Prosjačenje je generalno svuda oko nas ali je sada pitanje koliko mi razmišljamo o tome da li su među tim ljudima koji prose na ulici i tom decom i odraslima potencijalne žrtve trgovine ljudima. Među građanima i medijima uopšte ne govorimo o fenomenu prosjačenja i prinudnog prosjačenja, to je nešto na čemu svi treba da radimo, ne samo država - ali država, naravno, treba da da adekvatan odgovor na sve oblike trgovine ljudima pa i na prinudno prosjačenje", izjavila je za Marker Kristina Topić iz organizacije "Astra".</p><p>Gotovo 700 dece u zemlji je uključeno u neki oblik rada na ulici, dok oko 140 dečaka i devojčica prosi na ulicama Beograda, podaci su Centra za integraciju mladih. Sa druge strane, Republički fond za socijalnu zaštitu identifikovao je samo 13 dece koja prose u Srbiji. Nepostojanje preciznih podataka o deci čiji se rad svakodnevno eksploatiše na ulicama dovodi do toga da su nevidljivi za sistem, samim tim, ne može ni da im se pomogne na adekvatan način.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Deca mlađa od deset godina prose na prometnim raskrsnicama, u podzemnim prolazima, ispred radnji… Većina okreće glavu, ubeđena da je reč o načinu života koji su izabrale njihove porodice. Međutim, autori istraživanja o prinudnom prosjačenju u Srbiji iz Organizacije "Astra" kažu da je istina potpuno drugačija.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DKKNktaZDGVY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br>
"Deca koja žive i rade na ulicama jako često dolaze iz siromašnih porodica bez obzira na etničku pripadnost dolaze iz sredina koje omogućavaju asocijalna i antisocijalna ponašanja pa se recimo neko krivično delo krađe povezuju sa prosjačenjem, deca koja prose dolaze iz porodica koje su materijalno ugrožene, koje su uglavnom na nižem stupnju obrazovanja i uglavnom dolaze iz urbanih sredina", izjavio je za Marker Vladan Jovanović, stručnjak za socijalnu zaštitu i autor Izveštaja.</p>
<p>Prosjačenje je, kao prekršaj, definisano Zakonom o javnom redu i miru, ali stručnjaci napominju da je takvu definiciju potrebno preispitati – jer deca koja su uključena u prosjačenje nisu počinioci, već žrtve.</p>
<p>"Da ima potrebe za uslovno rečeno dekriminalizacijom prosjačenja kao prekršaja ukazuje i praksa prekršajnih sudova. Značajan broj presuda prekršajnih sudova se svodi na opomenu, što zapravo hoće da kaže da su sudije prepoznale dublje uzroke tog fenomena i da su opredeljivali ili za obustavu postupka ili za izricanje opomene umesto novčane kazne koja je zakonom propisana ili kazne zatvora u slučaju da se novčana kazna ne plati", kazao je Jovanović.</p>
<p>[related-content]</p>
<p>Marginalizovane grupe, poput romske, posebno su ranjive; prema istraživanju Astre, jedno od 20 romskih domaćinstava navodi da redovno ili povremeno ostvaruje prihod prosjačenjem. Ako je reč o deci koju na to primoravaju članovi porodice, onda je u pitanju krivično delo zlostavljanje i zanemarivanje dece. U ostalim slučajevima, reč je o trgovini ljudima. U Organizaciji "Astra" kažu da od 2011. do 2020. godine nije bilo presuda za trgovinu ljudima u kontekstu prosjačenja, ali da se situacija menja – krajem prošle godine, u dva odvojena slučaja, uhapšeno je šest osoba zbog trgovine ljudima povezane sa prosjačenjem.</p>
<p>"Prosjačenje je generalno svuda oko nas ali je sada pitanje koliko mi razmišljamo o tome da li su među tim ljudima koji prose na ulici i tom decom i odraslima potencijalne žrtve trgovine ljudima. Među građanima i medijima uopšte ne govorimo o fenomenu prosjačenja i prinudnog prosjačenja, to je nešto na čemu svi treba da radimo, ne samo država - ali država, naravno, treba da da adekvatan odgovor na sve oblike trgovine ljudima pa i na prinudno prosjačenje", izjavila je za Marker Kristina Topić iz organizacije "Astra".</p>
<p>Gotovo 700 dece u zemlji je uključeno u neki oblik rada na ulici, dok oko 140 dečaka i devojčica prosi na ulicama Beograda, podaci su Centra za integraciju mladih. Sa druge strane, Republički fond za socijalnu zaštitu identifikovao je samo 13 dece koja prose u Srbiji. Nepostojanje preciznih podataka o deci čiji se rad svakodnevno eksploatiše na ulicama dovodi do toga da su nevidljivi za sistem, samim tim, ne može ni da im se pomogne na adekvatan način.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Prinudno prosjačenje - eksploatacija dečijeg rada (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Prinudno prosjačenje - eksploatacija dečijeg rada (VIDEO)

Tagovi:

Povezani članci

Đurašković u Markeru o prosjačenju dece: Represija nije rešenje (VIDEO)

Dečje prosjačenje i eksploatacija njihovog rada na ulici nevidljivi za sistem (VIDEO)

MUP: Uhapšeni zbog sumnje da su svoju decu terali na prosjačenje u Novom Sadu