Prof. Bjelić za "Svet i mi": Trampove carine mogu dovesti do globalnih ekonomskih poremećaja (VIDEO)
Donald Tramp ponovo pokreće trgovinski sukob sa Evropskom unijom, najavljujući carine od 200 odsto na šampanjce i vina, kao odgovor na mere Brisela koji je povećao carine za 50% na američki viski. Da li takvi potezi mogu ugroziti globalnu ekonomiju i izazvati još dublju krizu? Profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Predrag Bjelić, analizira šta bi dugoročni efekti ovih trgovinskih ratova mogli značiti za međunarodnu saradnju i konkurentnost tržišta.
Ažurirano -
Donald Tramp najavljuje recipročne mere na recipročne mere Evrope i drugih koji uvedu kontramere.
Na pitanje dokle to može da ide, profesor Bjelić odgovara da bi moglo da ide do kraja, odnosno da se bilo kakve koristi od trgovine ponište.
"To je u ekonomskoj teoriji poznato kao odmazda, ako ja vama uvedem takozvane retorzivne carine na vaše carine, pa onda vi meni, onda znači to ide do krajnjih granica, da bi se u stvari bilo kakva korist od takve trgovine poništila. Najgore je za potrošače u svim zemljama, i u Americi i u onim zemljama kojima su pogođene ove mere“, ističe on.
Carine su uvedene na aluminijum i čelik, ali posledično i na njihove proizvode. To je veliki broj proizvoda. Da li ovakve trgovinske politike da izazovu ekonomsku krizu?
"Mi smo već u jednoj produženoj ekonomskoj krizi od 2009. pa 2013. pa smo imali Kovid … Svetska privreda se nije oporavila u potpunosti. A onda su došle te carine u prvom Trampovom mandatu. Te carine kao instrument spoljnotrgovinske politike su bile potpuno zaboravljene. Od kada postoji multilateralizam i liberalizacija, carine nisu korišćene u značajnoj meri. Sada se nekako vraćamo u 19. vek, što je veoma štetno i bilo kakav prekid potresa jednu svetsku privredu i poništavanje bilo kakvih koristi koje iz takve međunarodne trgovine proizilaze. Znači i ta politika je, u suštini, na dugi rok neodrživa“, ističe Bjelić.
Američkim carinama je zahvaćeno 40 odsto ekonomije. Kako to utiče na međunarodnu trgovinu i saradnju?
„SAD su još uvek najveća privreda, mada im tu Kina parira, i bilo kakav poremećaj sa američke strane ili u njihovoj privredi, se, u stvari, prenosi i na svetsku privredu. Pomenuli ste čelik i aluminijum. Zašto čelik i aluminijum? To su osnovne sirovine i na bilo kakvu industriju koja se bavi preradom metala utiče direktno na konkurentnost izvoza tih drugih proizvoda koji nastaju preradom. To su takođe sektori koji su često u vlasništvu države i državnih kompanija", zaključuje u razgovoru za Insajder profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Predrag Bjelić.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.