Prof. Žarković o "carinskom ratu" Amerike i Evrope: Na udaru Železara i automobilska industrija u Srbiji (VIDEO)
Nakon što je Evropska unija zapretila kontramerama ukoliko Amerika uvede dodatne carine na evropsku robu, sve se više govori o mogućem udaru na džepove potrošača. Jer, ukoliko bi, na primer, Brisel uveo carine na uvoz američke soje – Sjedinjene Države su glavni snabdevač sojom u Evropi - to bi znatno podiglo cenu mesa na Starom kontinentu. U vreme kada se Evropa suočava s ekonomskom neizvesnošću, dodatna poskupljenja hrane mogla bi da budu veliki udarac za potrošače. Da li u Srbiji već osećamo posledice trgovinskog rata, za "Svet i mi" je govorila ekonomistkinja Jelena Žarković.
Ažurirano -
"Govoreći o onome što mislim da može najviše da pogodi Srbiju, to su svakako ove carine na uvoz čelika u iznosu od 25 odsto, koje su primenjene na Evropu. Kako bi to moglo da utiče na nas? Mi u stvari možemo da pretpostavimo, gledajući ono što se desilo u Trampovom prvom mandatu, kada je isto to uradio, kada je uveo carine na čelik u istom iznosu. Predsednik Džozef Bajden je to posle njega relativno ublažio, u smislu da je dozvolio da oni koji izvoze na američko tržište - da mogu da izvoze, ali im je količinski ograničio taj izvoz pa onda taj jedan deo po određenoj utvrđenoj količini nije podložen carinama, a sve iznad količine primenjuju se ovi iznosi carina. I do čega je onda to dovelo? To se zovu kvote i to su u suštini trgovinska ograničenja. Dakle, bilo da je tarifa ili kvota za izvoznika, onaj ko želi da izveze na američko tržište - to je loša vest", kaže za "Svet i mi" profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković.
Kako razne kompanije nisu mogle da izvoze na američko tržište, ili su u smanjenom obimu izvozile na to tržište, morale su da nađu neko novo tržište, a to je bilo evropsko.
"Onda su evropske kompanije, da bi zaštitile svoje železare, i one uvele kvote, i to je ono što je postalo relevantno i za Srbiju, pre svega za našu železaru u Smederevu, jer su te kvote počele da važe i za njih i, praktično te godine, to je neka 2019, Železara je imala značajne gubitke", navodi prof. Žarković.
Druga vrsta carina koje je uveo Tramp jesu univerzalne - one koje ne gađaju samo specijalne proizvode, već se tiču celokupnog uvoza iz Evropske unije.
"To znači da će pojedinačni proizvođači koji izlaze na tržište Evropske unije biti pogođeni. Ukupna vrednost izvoza Evropske unije na američko tržište je nekih 2,9, dakle, nije ni čitavih tri odsto njenog BDP-a, što je mnogo manje nego, recimo, Kanada, čiji je 21 odsto BDP-a. Međutim, opet, neke zemlje gde su ti izvoznici više koncentrisani, one će biti više pogođene i onda, naravno, kako je i Evropska unija naše najznačajnije izvozno tržište, to može da dovede smanjenja potražnje za srpskim proizvodima. Konačno, ono što je najnovije u tom nizu carina koje Tramp uveo - to su carine na automobile, dakle na uvoz automobila, to se odnosi i na zemlje Evropske unije, a vi znate da su naše firme, firme iz Srbije, povezane posebno sa nemačkim automobilskim proizvođačima. Međutim, te carine se ne odnose samo na automobile nego i na delove za automobile, to je upravo ono što je relevantno za Srbiju i to će takođe biti predmet carina", objašnjava za "Svet i mi" prof. dr Jelena Žarković.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.