Profesorka Rakić Vodinelić: Izlaz iz postizborne krize bi mogli da budu međunarodni posrednici (VIDEO)

"Još na početku 20. veka bilo je zabeleženo da je stranka Nikola Pašića organizovala jedan vagon pun, kako se tada govorilo, onih pravih glasača i da su oni putovali u Vranje da bi tamo obezbedili nekakav izbor. Dakle, bilo je takvih slučajeva da se na biračkim spiskovima javljaju ljudi koji više nisu živi, da se pojavljuju ljudi koji imaju nepoznato prebivalište, koje njihovi susedi ne poznaju, ali ovolika količina i organizacija svega toga je bila sinhronizovana pre svega između policije koja je nadležna da odobrava, odnosno upisuje prebivalište za fizička lica sa jedne strane, i Ministarstva za javnu upravu i lokalnu samoupravu koje vodi jedinstveni birački spisak, verovatno i u nekim lokalnim samoupravama gde su izbori takođe održani van Beograda. Dakle, potpuno bi se jasno videli obrisi tog zajedničkog poduhvata koji je nepravni, može se reći čak i krivični poduhvat, kada bi došlo do nekakvih ozbiljnijih ispitivanja sveg tog ponašanja. I na taj način je napravljena jedna široka mreža glasača koji su glasali van svog mesta prebivališta“, ističe ona.

Profesorka Vodinelić dodaje i da su izborni uslovi na prethodnim izborima bili podjednako loši kao što su i danas, ali da ovako masovna pojava birača koji glasaju izvan svog biračkog mesta tada ili nije postojala, ili nije bilo te organizacije, jer se očekivalo ipak da će pobediti nadmoćno sadašnji predsednik Republike Vučić, ili nije bilo toliko široko, na toliko širokom frontu organizovan taj predizborni inženjering, ili jednostavno nije bio zapažen, što je takođe vrlo lako moguće. 

"Moram da kažem, da bi vaši gledaoci shvatili o čemu se radi, da sva ta pozivanja na to da nije bilo primedbi u zapisniku sa biračkog mesta nemaju veze sa ovim slučajem. Naš ceo sistem pravnih sredstava, prigovora, žalbi koje se upućuju sudu zasnovan je na onome što se desilo u vreme glasanja na konkretnom biračkom mestu. Dakle, ako se tu primeti da neko ubacuje više glasačkih listića, ako se primeti da neko nije upisan u birački spisak, ne može mu se omogućiti da glasa, ako se primeti da se glasa javno, to sve može da uđe u birački zapisnik. Ono što ne možete primetiti to je tzv. bugarski voz koji se dešava van biračkog mesta i prema tome to ne možete ni uneti u zapisnik sa biračkog mesta. Ako se desi ovo što se sada desilo, dakle glasanje ljudi koji jesu upisani u birački spisak, ali su upisani protivpravno i mimo pravila, onda nastupa nemogućnost da vi to pobijate. Upravni sud je napravio, oformio tu praksu da se povrede biračkog prava mogu uzeti u obzir samo ako su upisane u birački zapisnik i ako postoji primedba o tome. Ima nekih povreda na koje se mora paziti. To su teške povrede, ali njihov broj je relativno mali. Dakle, ovo, čak i da ste znali pre toga šta se dešava, nije mogao da uzme u obzir ni jedan birački odbor. Dakle, nema sredstva da se spreči.  Jeste, došao je Jovan Jovanović, ali on je bez bez pravnog osnova upisanb u birački spisak. Birački odbor, takvo ovlašćenje nema. I upravo zato postoje izborne komisije koje bi trebalo da vode računa o zakonitosti izbora u celini i koje ne bi smele da budu neme i gluve na takve povrede, a one jesu i neme i gluve u ovom slučaju“, ističe profesorka Rakić Vodinelić. 

Ona navodi da birački spisak jeste bio tema tokom izborne kampanje, ali da nije bio tema koja je bila istaknuta u prvi plan. 

"Nekoliko organizacija, ja ću tu podvući pre svega organizaciju Crta, su upozoravale na to već dugi niz godina. Recimo, mogli ste čuti i Sofiju Mandić pre nego što je, i pošto je bila izabrana za članicu gradske izborne komisije, a na to je upozoravalo i dosta ljudi koji se bave izbornim pravom. Na to upozorava profesorka Marijana Pajovančić već nekoliko desetina godina. I to je poznato, međutim, nekom užem krugu ljudi koji se time bave i koji su zainteresovani uopšte za taj pravni aspekt izbora. I na to je bila skretana pažnja. Sada to rade studenti koji gledaju malo dalje u budućnost nego što možda gleda opozicija, jer oni imaju budućnost za razliku od nekih među nama koji neku budućnost baš i nemaju. Oni su sada otvorili pitanje biračkog spiska. I na njihove zahteve odgovorio je neko iz Ministarstva za javnu upravu i lokalnu samoupravu, a po tonu ja bih nagađala da je to bila i ruka ministra Aleksandra Martinovića, da je to jedan registar koji je najsavršeniji.  Međutim, ja moram odmah da dam jedan primer da bih opovrgla tu njegovu tezu. Svi smo mi čuli, ne samo u Srbiji, nego u celom regionu, za poznatog velikog glumca Ivana Bekjareva. On je umro pre tri godine. Njegova udovica je glasala na ovim izborima 17. decembra, a ona je moja drugarica iz osnovne škole. Znamo se jako, jako dugo i znam stvari iz prve ruke. On je bio upisan u birački spisak. Ta moja prijateljica je pravnica i tražila je da se on izbriše iz biračkog spiska ili ako ne može, da se unese u zapisnik sa biračkog mesta njena primedba da Ivan Bekjarev nije živ, da nije živ već tri godine i da je to opšte poznata činjenica, da se radi o opšte poznatoj ličnosti. Oni nisu hteli da prihvate tu primedbu. Jeste li prekršili zakon time? Mogli su da stave u birački zapisnik. Jeste. To je bila primedba birača, koja se nije odnosila doduše na njegovo biračko pravo, ali se odnosila na to da blizak čovek više ne postoji. To je nju toliko potreslo. Razgovarali smo toga dana kada se to desilo. Našla se u situaciji da uopšte ne zna odakle da počne i šta treba da radi“, kaže Vesna Rakić Vodinelić.  

Što se tiče zahteva za otvaranje biračkih spiskova, ona ističe da bi sam birački spisak trebalo da bude javna knjiga, ali da pojedinac, fizičko lice, može da izvrši uvid u birački spisak samo ako zna matični broj osobe za kojom traga. 

"Oni koji vode birački spisak, a to je Ministarstvo, vrlo dobro znaju matične brojeve velikog broja građana, pogotovo onih za koje su zainteresovani, kao što su potencijalni birači, recimo Vladinih političkih stranaka. Ono što su tražili studenti jeste da se birački spisak učini javnim, naravno sa anonimizacijom određenih bitnih podataka i da onda ljudi koji se bave biračkim spiskom, koji, dakle, znaju tu oblast, neutralni stručnjaci, pogledaju taj birački spisak, da uporede tamo gde imaju osnova za nekakvu sumnju, sa prebivalištem toga lica, da utvrde na koji način je policija upisala prebivalište i kada se to desilo. Ja pretpostavljam da je to njihova ideja. Pošto im je rečeno da je birački spisak toliko savršen, a da oni nisu nadležni, mislim da je ministarstvo reklo da nije nadležno,  uputili su ih na lokalne jedinice, dakle, na opštine kojih u Srbiji ima preko 130. Naravno, da se u ovakvom kratkom roku gotovo niko neće oglasiti, iako bi bar po nekom zakonu trebalo, i verujem da će se studentski protest zbog toga nastaviti. Dakle, birački spisak ne može i ne sme da bude nikakva tajna. Način na koji policija odobrava prebivališta, dakle, upisuje prebivalište određenog lica, takođe ne sme da bude nikakva tajna. To je jedan upravni postupak“, kaže profesorka Rakić Vodinelić i dodaje da je mišljenja da jedan organ, koji se do sada nije pokazao mnogo aktivnim, ima ovlašćenja da ispituje primenu tog postupka za upis prebivališta, a taj organ se zove ombudsman, odnosno zaštitnik građana. 

Praveći poređenje sa protestima iz 1996/7. godine, ona kaže da sličnosti postoje najpre u tome što su i jedna i druga izborna prevara, izborna krađa, izazvale veliki bunt.

"S druge strane, i tada je postojala izborna prevara koja je bila dokaziva i što je najvažnije, bila je dokazana ne pred sudom, nego pred misijom ODIHR-a koju je predvodio Felipe Gonzales. Ja sam učestvovala u svemu tome, bila sam članica pravnog tima tadašnje koalicije Zajedno i moram da kažem da je tu postojalo nekoliko načina izborne krađe. Ja bih izdvojila dva primera, Niš i Beograd. U Nišu je sama Gradska izborna komisija, odnosno njen predsednik, jednostavno, na vrlo primitivan način, precrtavao i to rukom, brojku koja je dobila Koalicija Zajedno i brojku koja je dobila SPS. Jednu je smanjivao, drugu je povećavao. I tada su postojali članovi Gradske izborne komisije koji su bili imenovani od strane tadašnje vlasti. Isto se vrlo brzo otkrilo i zato su u Nišu izbile prve demonstracije. Što se tiče Beograda, tu su, međutim, glasovi bili tačno izbrojani, ali je onda Socijalistička partija Srbije počela da ulaže prigovore gradskoj izbornoj komisiji iz različutuh razloga. Gradska izborna komisija je neke od tih prigovora prihvatala, neke nije, poništavala je izbore na određenom broju biračkih mesta. Oni su se dalje žalili, pa se Koalicija zajedno žalila zbog toga“, navodi Vesna Rakić Vodinelić. 

Ona kaže da je sličnost između 2023. i 1996. godine u tome što se, u oba slučaja, osim bunta građana, radi i o izbornoj prevari, ali da je ova sadašnja izborna prevara mnogo teža za dokazivanje nego što je bila ona prethodna. 

"Znam, pošto sam radila taj posao, dakle, trebalo je da „napadnemo“ samo na određenim biračkim mestima, gde je bilo jasno da je došlo do pristrasnosti i gde je bilo dokaza. Stvar je išla tada do Vrhovnog suda Srbije, pošto se mogao koristiti jedan vanredni pravni lek koji se danas više ne može koristiti, i Vrhovni sud Srbije je u nekih 140 i nešto slučajeva doneo potpuno iste odluke. Došao je Felipe Gonzales, koji je bio profesor prava i vrlo mu je lako bilo da uoči i ustanovi šta se desilo, o čemu se radi, i tada je došlo zapravo do razgovora sa tadašnjim državnim rukovodstvom i oni su prosto na neki način bili primorani da donesu taj zakon, po kojem su se privremeni rezultati priznali za konačne i na taj način je opozicija pobedila i u Nišu i u Beogradu i u raznim drugim mestima“, navodi profesorka Rakić Vodinelić. 

Što se tiče krivičnih prijava podnešenih protiv nekih lica zbog poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, ona kaže da krično delo postoji onda ako neko sa namerom da ugrozi ustavni poredak ili bezbednost Republike Srbije poziva ili podstiče da se nasilnim putem promeni ustavni poredak, ili da se svrgnu najviši organi vlasti. 

"Rušenje ustavnog poretka je ozbiljna stvar. Mora se tražiti ili rušenje u celini ili rušenje njegovih bitnih elemenata. A ovde smo videli gađanje zgrade, dakle Skupštine grada Beograda, zbog toga što obezbeđenje nije htelo da pusti odbornike i poslanike da se obrate sa balkona. Dakle, da je ulazak u Skupštinu bio dozvoljen ne bi bio nikakvog svrgavanja najviših organa vlasti, zato što je, između ostalog, bila i nedelja, dakle, neradni dan. To bi bio jedan simboličan gest ulaska u Skupštinu ljudi koji smatraju da su pobedili na izborima i obraćanje tim ljudima, ali ni taj simbolični gest nije bio dozvoljen na opoziciji. Mislim da je to i način na koji su se pojedini najviši funkcioneri, pre svega predsednik države, obraćali, bio onaj okidač koji je taj bes pretvorio u gnev. Svakako je da je među demonstrantima bilo ljudi koji su nasilno pokušavali da uđu u zgradu“, ističe profesorka.  

"Što se tiče tog brzog nalaza tužilaštva, da nije došlo do prekoračenja ovlašćenja od strane policije, ono je sporno prvo zato što nije obrazloženo. Dakle, obrazloženo je na isti način na koji je to učinio šef policije, a to ne sme biti isto obrazloženje jer on nije dužan da daje pravna obrazloženja. On je rekao da policija nije nikog napala, nego da se policija zapravo branila i da je branila Skupštinu grada. Videli smo svi, ko god je gledao televiziju, da to nije bilo tako. Dakle, taj scenario je bio isti kao na svim demonstracijama koji su imali makar neki element nasilja. Onda kad ljudi počnu da se razilaze, kada ostane mali broj ljudi, a znate, naš predsednik je rekao da je najviše bilo 2500 ljudi na tim demonstracijama, ko može tu srušiti ustavni poredak ? To je, takođe, dijametralno suprotno, samo niko nije primetio. Dakle, oni su vrlo brzo ustanovili da toga nije bilo. Kada se razbiju demonstracije, onda nema zbog čega, osim zbog razloga osvete, policija da tuče građane koji stoje ispred neke ambasade ili sede na nekoj klupi, ili idu svojim kućama, a to se dešavalo. Jukom je, verovatno, pošao od pravila po kojima se policija ponaša kada razbije demonstracije. Ako razbijete demonstracije, vi nemate više razloga da jurite demonstrante, izuzev onih za koje postoji nekakva sumnja ili nekakav dokaz ili nekakva indicija da su izvršili neko ozbiljnije krivično delo. Ovde je, međutim, došlo do toga da se maltretiraju, bacaju u marice ljudi koji, u tom trenutku kada su bili uhvaćeni, nisu ništa radili. Na osnovu tvrdnje koju sam čula od advokata jednog od njih, a to stoji u obrazloženju zahteva, da je bacio kamenicu na zgradu. Ne kaže se čak ni da li je ta kamenica probila neki prozor, oštetila nešto. Ništa od toga nismo videli. Dakle, zato postoje ta djiametralno suprotna obrazloženja zato što naša policija je navikla da demonstrira silu, da je pokazuje, onda kada nije previše ugrožena, jer takva demonstracija sile se nije mogla videti na nekim fudbalskim utakmicama koje su bile vrlo žestoke. A s druge strane, YUKOM polazi od međunarodnih standarda o tome kako policija treba da se ponaša za vreme javnih manifestacija i demonstracija“, naglašava ona.

Na pitanje šta je izlaz u celoj ovoj situaciji i da li vidi međunarodne posmatrače kao izlaz, profesorka Rakić Vodinelić kaže da međunarodne posmatrače ne vidi, ali međunarodne posrednike da, zato što se očigledno radi o dvema stranama koje jedna sa drugom više ne mogu da razgovaraju. 

"Moram da kažem da sam duboko uverena da predsednik Republike mora da razgovara, jer on odražava jedinstvo Republike Srbije. On je sebe doveo u situaciju da je prekoračio svoja brojna ustavna ovlašćenja da odlučuje javno o onome za šta nije nadležan, i to ne krije. On mora da prestane da antagonizira ljude u Srbiji. Ono što je za mene najveći problem kada je naš predsednik Republike u pitanju jeste to što se, kada se pojavi na televiziji, sa nekim potcenjivačkim patroniziranjem odnosi prema svojim pristalicama, a prema onima za koje smatra da su mu politički protivnici odnosi se tako što im se ruga, i na taj način ubija prosto čoveka u vama kada ga gledate, kako se to moderno kaže dehumanizuje nas sve. On to mora da prestane da radi. Ja ne znam da li on to može da prestane da radi zbog nekakvog svog karaktera ili nekog drugog poriva u njemu jačeg od toga, ali bi morao shvatiti koju odgovornost nosi kao predsednik države. I on je taj koji bi trebalo da da nekakvu inicijativu da se formira neko skupštinsko telo, iako je naša skupština raspuštena, jer jedino on ima puni mandat i zato bi trebalo taj predlog da dođe od njega, da prosto sednu i da razgovaraju o načinu na koji će se izaći iz ove situacije. Inače, ne vidim spremnost vlasti  da se ovi izbori ponište i da se održe novi. Ne vidim je, uprkos tome što postoji značajan pritisak i na ulici i od studenata i od građana Beograda, pa i u nekim drugim gradovima gde su protesti. Kada se to ne vidi, onda se ne može ni videti moguća inicijativa predsednika Republike da se u nekim razgovorima reši stvar. Tako da verujem da bi tu, kao i u onoj situaciji kada Milošević nije hteo da pristane na nekakav kompromis, posredovanje međunarodne zajednice jedino moglo da ima izglede na određeni uspeh i na određeni kompromis“, ističe ona. 

Na pitanje kako da se reši to što nema slobode izbora za veliki broj građana, profesorka Rakić Vodinelić kaže da  su jedan od važnih načina novinari i mediji. 

"Dok se RTS, koji je javni servis, ne otvori za sve i prema svima, a najvažniji izvor informisanja kod nas jeste državna televizija, jer mnogi gradovi i sela,  jednostavno, ne mogu da gledaju ništa drugo osim toga. Što se tiče mladih ljudi, oni se informišu, bar tako kažu, ali nisam baš sasvim sigurna, uglavnom preko društvenih mreža. I tu bi trebalo neki malo moderniji način komunikacije da pronađu veliki mediji da bi došli do tih mladih ljudi. Dakle, mediji su tu korak broj jedan. Korak broj dva je okončanje bilo kakve korupcije uoči glasanja na izborima. Bilo kakve korupcije koje bi se ticale povećanja penzija. Lepo je da povećate penzije nama penzionerima, ali nemojte to da radite 20 dana pred izbore, pa to je ponižavajuće za veliki broj ljudi. Nemojte svima da date isto, nemaju svi ljudi iste potrebe. Ja imam visoku penziju, meni to nije potrebno i ja neću promeniti svoje mišljenje zbog toga. Nemojte da kupujete glasove tako što ćete deliti poklone, kilogram brašna i litar ulja, to je u osnovi ponižavajuće. I na kraju krajeva sve to plaćaju građani, svi građani, pa i ti najsiromašniji, iz budžeta Republike Srbije“, zaključuje u Marker razgovoru profesorka Vesna Rakić Vodinelić. 

Izvor: Insajder