Prvi sistem upravljanja mostovima kod nas ustanovljen 1986. godine (VIDEO)

Tri srušena mosta otvaraju pitanje bezbednosti ostalih mostova. Mnogo je situacija u kojima ne znamo ko je odgovoran za njihovo održavanje, koliko to košta i da li se održavanje sprovodi po standardima. Zbog toga su potrebna nova sistemska rešenja, na kojima Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture intenzivno radi, kaže resorni ministar.

"Postojaće registar infrastrukture, u tom registru će biti popisan svaki objekat infrastrukture, da li je to most, da li je put, da li je nadvožnjak. Biće određen onaj koji upravlja, da li je to lokalna samouprava, da li je republika, da li je preduzeće. Imaćete obavezu, kad upravljate, da deo novca ulažete u održavanje infrastrukture i, ono što je najvažnije, imaćete obavezu da jednom u nekom vremenskom periodu koji neću ja odrediti, već stručnjaci, da li je to godinu dana, tri godine, pet godina, radite procenu stanja te infrastrukture i to mora da bude objavljeno i mora da bude javno“, rekao je resorni ministar Goran Vesić u emisiji "Marker" pre dva dana.

Kada je u pitanju održavanje mostova, određena rešenja već postoje. Sistem upravljanja mostovima ustanovljen je 1986. i više puta je inoviran, a mostovi popisivani. Baš kao i putevima, mostovima prvog i drugog reda upravlja država, tj. Putevi Srbije, dok su ostali mostovi u nadležnosti lokalnih samouprava. Njihova redovna kontrola obavezna je na svakih pet godina, povremena na dve, a vanredna kontrola se sprovodi po potrebi. Uprkos kontroli koju nalaže zakon, o dotrajalosti velikog broja mostova u Srbiji ne brine niko, upozoravaju stručnjaci.

"To što postoje papiri i zakoni, to je samo jorganče kojim se pokrivaju određene službe, pomoćnici i ministri, pokrivaju se napiše - ZABRANJEN PRELAZ PREKO MOSTA -  a tamo s druge strane ima 15 kuća, šta da rade oni“, pita Ljubivoje Kostić, građevinski inženjer u mostogradnji.

I do sada se znalo ko je odgovoran za održavanje kog mosta. Ipak, mnogi propadaju jer su građeni uz pomoć pogrešnih tehničkih rešenja.

"Jedan od glavnih razloga jer je primenjeno plitko fundiranje, plitki temelji. Bilo je u kratkom periodu u Crnoj travi, 40 mostova je palo. Zašto? Pa, taj narod ne zna šta je dubina, on začeprka i misli da je gotovo, a nije gotovo, udari na tvrd šljunak, šljunak ispere voda i gotovo“, podseća inženjer Kostić.

Mostovi propadaju i zbog neodržavanja.

"Ne održavaju se dovoljno svakako, zato što ti lokalni putevi pripadaju opštinama koje nemaju dovoljno para. To košta, da se zameni stub, da se podignu na odgovarajuću kvotu“, objašnjava inženjer Kostić.

Ključna zamerka struke jeste to što je održavanje mostova u nadležnosti putara. Kada bi se mostograditelji odvojili od putara, održavanje mostova bi, tvrde, bilo adekvatnije.

"Ceo problem je u tome što mostograditeljstvo i mostovi su uvek bili podstanari putaskih firmi. Prioritet su putevi, kvadrati asfalta, ne pita se ništa i most na kraju ispadne kolateralna šteta“, kaže naš sagovornik.

Mostovi su kolateralna šteta i kada se za njihovo održavanje ne angažuju firme koje bi na tenderu ispunjavale stručne kriterijume. Umesto toga, već 30 godina za te poslove angažuju se ista putarska preduzeća. Rešenje za to ministar vidi u raspisivanju tendera. 

Postojeći popis mostova, ili registar infrastrukture, mogao bi da da uvid u to koliko su bezbedni mostovi koje koristimo; prema vanrednom  izveštaju iz 2018, mostovi u Srbiji su bezbedni. Realnost, međutim, delom demantuje taj izveštaj.

Izvor: Insajder