<article><p>On je naveo da niz procesa sada više nisu problem za Donalda Trampa.</p><p>"Dosta je bilo polemike da li je Donald Tramp ušao u ovu izbornu trku samo da bi se zaštitio od krivičnog gonjenja - dosta manje je bio uključen u samu izbornu kampanju, politike su mu bile dosta nejasnije nego 2016. godine, te je dosta i glasača verovalo, posebno iz Demokratske stranke, da on trči ovu trku samo kako bi, u slučaju da postane predsednik, izbegao krivično gonjenje. Svakako, odustajanje tužioca Džeka Smita od daljeg gonjenja Trampa što se tiče njegove uloge u upadu na Kapitol 6. januara 2021. predstavlja, po mom mišljenju, jedan veliki poraz za američko pravosuđe", naveo je Rašeta.</p><p>Ocenjuje da je tu, pre svega, došlo do velikog propusta administracije Džozefa Bajdena, koja je, kako kaže, bila previše popustljiva i išla na kartu pomirenja u prve dve godine mandata.</p><p>"Videli smo u izbornoj noći da je Tramp već bio spreman da ponovi sličan scenario u slučaju da izgubi, na svojim društvenim nalozima već je pozivao na brojne malverzacije što se tiče brojanja glasova... Tako da će to sada postati možda i uobičajena strategija predsedničkih kandidata - da jednostavno unose dalji skepticizam i nepoverenje prema američkim institucijama, prema kojima je to poverenje već poljuljano i na niskom nivou", ističe Rašeta.</p><p>Prema njegovom mišljenju, postojaće određeni kontinuitet između prvog i drugog Trampovog predsedničkog mandata.  </p><p>"Vidimo kontinuitet, pre svega, u odnosu sa Kinom - nastavak trgovinskog rata, uvođenje novih carina, ali u određenim oblastima vidimo i popuštanje prema Kini, kao što je relativizacija strateške važnosti koju Tajvan ima za američku bezbednost u Indo-pacifiku. Nismo mnogo videli da je Tramp govorio o tehnološkim sankcijama, videli smo da želi da popusti kada je u pitanju kineska kompanija TikTok... Tako da tu postoje određena popuštanja", dodao je.</p><h2><b>Carine će na kraju platiti američki potrošači</b></h2><p>Osim Kine, na meti carina su i Meksiko i Kanada, a potencijalno i Evropa. Ovo pitanje uveliko izaziva polemike, a Rašeta ističe da te carine na kraju plaćaju američki potrošači. Kako kaže, Trampov pogled, koji dosta posmatra sve trgovinske odnose na bilateralnom nivou, ne pokazuje se dovoljno efikasnim.</p><p>"Neki analitičari i dalje tvrde da je ovo samo uvod u pregovore, da on u stvari želi da izdejstvuje povoljniju poziciju što se tiče sporazuma koji je sam ispregovarao - trgovinski sporazum između Kanade, Meksika i SAD. A da kada je reč o Kini želi da otvori svoj mandat sa čvrstom rukom zbog samog rivalstva koje postoji između SAD i Kine. Ali, svakako, sada je dosta ekstremniji po ovom pitanju. U prvom mandatu te carine su se kretale između 7,5 i 35 odsto na određena kineska dobra, dve godine je trajao taj trgovinski rat, nije bilo jasnog pobednika ni na jednoj, ni na drugoj strani, naprotiv, upravo su farmeri sa Bliskog istoka platili najveću cenu. Zato su u 2020. godini u velikim brojevima ljudi i glasali za Bajdena. Postavlja se pitanje kako će Tramp uspeti sa ovako blanko carinama da ima efikasan efekat kao targetirane carine, koje je uvodio Bajden na električne automobile iz Kine i na njihovu industriju mikročipova, čime je osujetio planove Kine da prestigne Ameriku u ovim domenima. Za sada tu postoji dosta skepticizma i kod republikanaca", naveo je Rašeta.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FsXFEC0hDTiQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Kada je reč o ratu u Ukrajini, on je naveo da se, kao i 2016. godine, mora razlikovati šta Tramp priča u kampanji, a kakve će politike zapravo da vodi.</p><p>"Tu i sada vidimo raskorak. Ako pogledamo njegov kabinet, odnosno ljude koje je izabrao za pozicije, poput Marka Rubia, Majka Volca i Sebastiana Gorku - to su veoma čvrsti antiruski glasovi iz američkog Kongresa i američkog Senata. Opet se tako postavlja pitanje da li možemo očekivati neku blažu politiku prema Rusiji ili će Tramp nastaviti kao 2016. godine, kada je bio prvi predsednik koji je poslao ubojito oružje Ukrajini i koji je radio na jačanju odbrambenih kapaciteta Ukrajine i da li će Zelenski i Rada u Kijevu uspeti da pronađu zajednički jezik u tim bilateralnim odnosima i da li će se potruditi da Tramp nastavi sa politikom koja bi bila približna onoj koju trenutno vodi Džo Bajden", zaključio je Dragoslav Rašeta.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>On je naveo da niz procesa sada više nisu problem za Donalda Trampa.</p>
<p>"Dosta je bilo polemike da li je Donald Tramp ušao u ovu izbornu trku samo da bi se zaštitio od krivičnog gonjenja - dosta manje je bio uključen u samu izbornu kampanju, politike su mu bile dosta nejasnije nego 2016. godine, te je dosta i glasača verovalo, posebno iz Demokratske stranke, da on trči ovu trku samo kako bi, u slučaju da postane predsednik, izbegao krivično gonjenje. Svakako, odustajanje tužioca Džeka Smita od daljeg gonjenja Trampa što se tiče njegove uloge u upadu na Kapitol 6. januara 2021. predstavlja, po mom mišljenju, jedan veliki poraz za američko pravosuđe", naveo je Rašeta.</p>
<p>Ocenjuje da je tu, pre svega, došlo do velikog propusta administracije Džozefa Bajdena, koja je, kako kaže, bila previše popustljiva i išla na kartu pomirenja u prve dve godine mandata.</p>
<p>"Videli smo u izbornoj noći da je Tramp već bio spreman da ponovi sličan scenario u slučaju da izgubi, na svojim društvenim nalozima već je pozivao na brojne malverzacije što se tiče brojanja glasova... Tako da će to sada postati možda i uobičajena strategija predsedničkih kandidata - da jednostavno unose dalji skepticizam i nepoverenje prema američkim institucijama, prema kojima je to poverenje već poljuljano i na niskom nivou", ističe Rašeta.</p>
<p>Prema njegovom mišljenju, postojaće određeni kontinuitet između prvog i drugog Trampovog predsedničkog mandata. &nbsp;</p>
<p>"Vidimo kontinuitet, pre svega, u odnosu sa Kinom - nastavak trgovinskog rata, uvođenje novih carina, ali u određenim oblastima vidimo i popuštanje prema Kini, kao što je relativizacija strateške važnosti koju Tajvan ima za američku bezbednost u Indo-pacifiku. Nismo mnogo videli da je Tramp govorio o tehnološkim sankcijama, videli smo da želi da popusti kada je u pitanju kineska kompanija TikTok... Tako da tu postoje određena popuštanja", dodao je.</p>
<h2><b>Carine će na kraju platiti američki potrošači</b></h2>
<p>Osim Kine, na meti carina su i Meksiko i Kanada, a potencijalno i Evropa. Ovo pitanje uveliko izaziva polemike, a Rašeta ističe da te carine na kraju plaćaju američki potrošači. Kako kaže, Trampov pogled, koji dosta posmatra sve trgovinske odnose na bilateralnom nivou, ne pokazuje se dovoljno efikasnim.</p>
<p>"Neki analitičari i dalje tvrde da je ovo samo uvod u pregovore, da on u stvari želi da izdejstvuje povoljniju poziciju što se tiče sporazuma koji je sam ispregovarao - trgovinski sporazum između Kanade, Meksika i SAD. A da kada je reč o Kini želi da otvori svoj mandat sa čvrstom rukom zbog samog rivalstva koje postoji između SAD i Kine. Ali, svakako, sada je dosta ekstremniji po ovom pitanju. U prvom mandatu te carine su se kretale između 7,5 i 35 odsto na određena kineska dobra, dve godine je trajao taj trgovinski rat, nije bilo jasnog pobednika ni na jednoj, ni na drugoj strani, naprotiv, upravo su farmeri sa Bliskog istoka platili najveću cenu. Zato su u 2020. godini u velikim brojevima ljudi i glasali za Bajdena. Postavlja se pitanje kako će Tramp uspeti sa ovako blanko carinama da ima efikasan efekat kao targetirane carine, koje je uvodio Bajden na električne automobile iz Kine i na njihovu industriju mikročipova, čime je osujetio planove Kine da prestigne Ameriku u ovim domenima. Za sada tu postoji dosta skepticizma i kod republikanaca", naveo je Rašeta.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FsXFEC0hDTiQ&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Kada je reč o ratu u Ukrajini, on je naveo da se, kao i 2016. godine, mora razlikovati šta Tramp priča u kampanji, a kakve će politike zapravo da vodi.</p>
<p>"Tu i sada vidimo raskorak. Ako pogledamo njegov kabinet, odnosno ljude koje je izabrao za pozicije, poput Marka Rubia, Majka Volca i Sebastiana Gorku - to su veoma čvrsti antiruski glasovi iz američkog Kongresa i američkog Senata. Opet se tako postavlja pitanje da li možemo očekivati neku blažu politiku prema Rusiji ili će Tramp nastaviti kao 2016. godine, kada je bio prvi predsednik koji je poslao ubojito oružje Ukrajini i koji je radio na jačanju odbrambenih kapaciteta Ukrajine i da li će Zelenski i Rada u Kijevu uspeti da pronađu zajednički jezik u tim bilateralnim odnosima i da li će se potruditi da Tramp nastavi sa politikom koja bi bila približna onoj koju trenutno vodi Džo Bajden", zaključio je Dragoslav Rašeta.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Dragoslav Rašeta, Istraživač u organizaciji "Novi treći put" Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Donald Tramp

Više od vesti

Rašeta za "Svet i mi": Odustajanje tužioca od gonjenja Trampa je poraz američkog pravosuđa (VIDEO)

Rašeta za "Svet i mi": Odustajanje tužioca od gonjenja Trampa je poraz američkog pravosuđa (VIDEO)

Tagovi: