Rat Izraela i Hamasa: Nema interesovanja za primirje, niti za mir (VIDEO)
Ratu u Gazi se ne nazire kraj; u novu godinu ulazi sa 23.000 ubijenih civila na obe strane, od kojih su gotovo polovina palestinska deca, i više od 55.000 ranjenih. Stotine hiljada ljudi u Gazi danas nema elementarne životne uslove. Teroristički napad Hamasa na Izrael, 7. oktobra, kada je ubijeno najmanje 1.100 civila i oteto njih 250, bila je probijanje crvene linije Izraela koji, posle skoro tri meseca rata, nije zainteresovan ni za mir, ni za primirje.
Sukobljene strane su odlučne da nastave borbe do ispunjenja svojih ciljeva – Hamas, i pored razaranja polovine Pojasa Gaze i teških gubitaka, i dalje govori o uništenju Države Izrael, a Izraelci da će rat trajati sve dok Hamas ne bude uništen.
"Netanjahu i zvaničnici izraelske vlade govore o uništenju Hamasa, o tome da nikada više iz Pojasa Gaze ne sme da postoji pretnja za Izrael što je teorijski gotovo nemoguće - ako je šta izvesno, to je da ovo što se desilo samo doprineti daljoj radikalizaciji. Šta podrazumeva uništavanje Hamasa? Hamas sve više postaje neka vrsta ideje. Sutra, sledeće godine, za pet godina, novi talas radikalizovanih mladih, znamo da je u Pojasu Gaze populacija među najmlađih na svetu, neće zaboraviti ovo što se dešava tako da će neka organizacija i ta vrsta ideje opstati", izjavio je za Marker Momir Turudić, urednik Portala "Oko".
Dok je od početka rata u fokusu situacija u Gazi, odakle je napadnut Izrael, u drugom planu je Zapadna obala – teritorija koja zajedno sa Pojasom Gaze čini Državu Palestinu. Životni uslovi na Zapadnoj obali, gde živi tri miliona Palestinaca, bili su pre rata nešto bolji nego u Gazi. Međutim, tamošnji Palestinci, koji nisu pod vlašću Hamasa, i pre rata su bili izloženi izraelskim napadima. Problem u tom delu Palestine su doseljenici – odnosno sistemsko naseljavanje Izraelaca i izgradnja naselja na privatnoj zemlji Palestinaca, što međunarodna zajednica smatra nelegalnim. Od početka rata se i na tom području pogoršala situacija.
"Ako se ovo bude produžilo još mesecima i ono što se sada dešava na Zapadnoj obali - racije, hapšenja, bombardovanja, napadi izraelskih doseljenika na Palestince da će ranije ili kasnije na Zapadnoj obali doći do eksplozije, odnosno do neke vrste ustanka - a šta će posle toga biti gotovo je nemoguće predvideti", rekao je Tudurić.
Za osam decenija sukoba Izraela i Palestine bilo je više planova za mir. Jedan od najrealnijih rešenja jeste ono o dve države – odnosno formiranje i međunarodno priznanje Države Palestine. Realizacija te ideje je, čini se, danas dalje nego pre dve decenije – Izrael je naseljavanjem svog stanovništva na teritoriji koja nije njegova radio na tome da to ne bude ostvarivo, a ni sami Palestinci danas nisu više tako zainteresovani za ideju dve države. Na njoj, međutim, i dalje insistira međunarodna zajednica.
"Naš dugogodišnji stav ostaje da je rešenje zasnovano na dve države pravo rešenje. Zabrinjavajuće je šta se dešava u Gazi i ponavljam: previše nevinih ljudi je izgubilo živote. Niko ne želi da sukob traje ni trenutak duže nego što je potrebno. Naravno, Izrael ima pravo da se brani od užasnog terorističkog napada koji je pretrpeo", izjavio je Riši Sunak, premijer Velike Britanije.
"To što se govori po zapadnim prestonicama, u Vašingtonu, Zapadnoj Evropi, teorijski je i naravno da su svi svesni da bez postojanja te dve države da teško može da uspostavi, odnosno da ovakav status kvo ne može ostati doveka. Međutim, kada pogledamo sve što je rađeno prethodnih decenija i trenutnu situaciju na terenu, to bi podrazumevalo ili preseljenje stanovništva i sa jedne i sa druge strane, spajanje teritorija - - između Pojasa Gaze i Zapadne obale je bezbroj naselja koja su planski pravljena baš zbog toga da bi se oslabila ta vrsta veze", kazao je Tudurić.
Rat u Gazi, uprkos upozorenju izraelskih saveznika da treba da se okonča, menja mišljenje javnog mnjenja širom sveta o Tel Avivu, ali utiče i na njegove diplomatske odnose. Zbog rata kojem se ne nazire kraj, Redžep Tajip Erdogan, predsednik Turske koja ima vojni i politički uticaj u regionu kao i Izrael, poredio je premijera Izraela Benjamina Netanjahua sa Adolfom Hitlerom. Netanjahu je uzvratio, optuživši Erdogana za genocid nad Kurdima.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.