<article><p>Huskić kaže da je prethodnih godina bilo promena unutar BiH, ali je potpuno jasno da je dejtonska struktura, onako kako je zamišljena, ostala uglavnom netaknuta.</p><p>„Mi smo imali samo jednu promenu Ustava koju je važno pomenuti, a to su promene nastale kao dogovor za distrikt Brčko, koje su integrisane u Ustav BiH. I to bi bilo. Najdalje što se u BiH došlo vezano za pokušaje promene dejtonske strukture jeste bio takozvani ’aprilski paket’ 2006. godine i sve posle toga su bili ili neozbiljni ili nedovoljno razrađeni pokušaji da se interveniše u ustavnu strukturu. Tako da mi i danas u BiH u stvari još uvek imamo na snazi Dejtonski sporazum. I ono što je možda još i mnogo bitnije ako procenjujemo šta je stvarni učinak Dejtonskog sporazuma, on je kreirao upravo ono što mu je bio primarni zadatak. Dakle, jedan sistem u kojem je odsustvo sukoba, a gde imamo, istina, još uvek politike koje su dijametralno suprotne, često dovode u pitanje egzistenciju države, ali u suštini još uvek nas drže u istom okviru. Tako da bih ja, ako već pravimo ocene, rekao da se ipak radi o jednom sporazumu koji je svoju primarnu svrhu ispunio“, rekao je on.</p><h2>Korišćenje u dnevno-političke svrhe</h2><p>Matić navodi da se za nefunkcionalnost u BiH mogu kriviti isključivo politički akteri iz tri konstitutivna naroda.</p><p>„Dejton kao takav, odnosno politički sistem BiH, čini mi se nije dobio potpunu podršku prevashodno Bošnjaka, u ovom trenutku, a onda i Hrvata i Srba na jedan potpuno drugačiji način, uslovno rečeno, kao reakciju na sve to. Mi neretko čujemo i od bošnjačkih političkih elita, a pogotovo u vreme vladavine SDA, da se treba ići ka jačanju državnih institucija, da je to obavezno da bi se išlo ka evropskom putu, da je to obavezno da bi država ekonomski napredovala i tako dalje, što u svakom slučaju nije garancija niti ekonomskog, niti bilo kakvog drugog uspeha. Mi poznajemo mnoge centralizovane države koje su ekonomski izuzetno slabe. Dakle, u ovom konkretnom slučaju najčešće smo imali korišćenje tog Dejtona i uzimanje njega u usta zarad nekih dnevno-političkih stvari, a ne da bi se on iskoristio kao funkcionalan sistem koji će BiH kao takvu voditi napred“, rekao je Matić.</p><p>Kako kaže, upalo se u kolo koje zapravo samo ide ukrug.</p><p>„Jedni žele unitarizaciju BiH, onda mi kao reakciju na tu unitarizaciju dobijamo ekstrem s druge strane, a to je neki vid odvajanja, odnosno disolucije BiH. Iako je sam Dejton kao takav već mnogo izmenjen i zapravo mnogo drugačiji nego što je bio, on je, ruku na srce, zadržao svoju suštinu, a to je zaštita kolektivnih prava konstitutivnih naroda, što je zapravo bilo sporno u samom početku i zbog čijeg narušavanja se i desio rat“, dodaje Matić.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FMRyTEc6xRJg%3Ft%3D597&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2><br/> Problemi u BiH su isti kao i u svim državama regiona</h2><p>Huskić kaže da u BiH, kada je reč o tome u kom se smeru Dejton kreće, imamo aktere na dijametralno različitim stanovištima po tom pitanju, a odluka o tome se ne može doneti nikako drugačije nego kompromisom.</p><p>„Mislim da je onda potpuno jasno da je cela priča, u stvari, isprazna ili svrha sama sebi. I ovo o čemu se govori sa jedne strane i što je jedan od stalnih strahova u Republici Srpskoj – a to je nekakva unitarizacija, dok sa druge strane imate upravo pokušaj ne samo dalje fragmentacije države već imate, ako slušate Milorada Dodika, i disoluciju države o kojoj on govori. Sve se do sada pokazalo, u stvari, kao priča koja je svrha sama sebi. Ja bih voleo zaista da se o Dejtonu porazgovara i na stručnom nivou i da se razgovara među ekspertima, pa na kraju krajeva i s ljudima koji se bave politikom, jer bez njih ništa ovo ne može. Ali na jedan ozbiljan način, jer ovo sve do sada što smo imali su bili isprazni pokušaji da se govori o Dejtonu, dočim mi sa druge strane imamo brojne probleme koji, da budemo jasni, nisu ništa endemično za BiH. Ako pogledate čitav region, videćete da problemi poput korupcije, zarobljene države, nepotizma, disfunkcionalnog pravosuđa ili neupostavljenje vladavine prava nisu problemi samo BiH, to su i problemi sa kojima se suočavaju sve države u regionu“, naveo je on.</p><h2>Međunarodna zajednica krivac za loše odnose</h2><p>Matić kaže da bi bilo degutantno reći da samo jedna strana opstruiše BiH ili pravi problem u BiH, kada su to svakako sve tri strane. Kao krivca navodi i međunarodnu zajednicu.</p><p>„Neretko zapravo možemo naći krivca i u toj međunarodnoj zajednici, koja zna donositi zakone, zna reagovati u trenucima kada i dođe do nekih slaganja političkih elita u BiH, i to na neki način kako bi se stvorio kamen razdora između njih. Videli smo odlazećeg visokog predstavnika Valentina Incka sa onim izmenama Krivičnog zakona, o čijem sadržaju možemo raspravljati satima, ali to je došlo u trenutku kada situacija ni u svetu, ni u BiH nije trebala dalje podele i bilo kakvu eskalaciju. Ali je došla. Da li je to politička odluka nekih geopolitičkih namera ili nešto drugo, to zaista ne može znati, ali u ovom trenutku je to kontroverzno. I kroz istoriju mi smo imali zaista neke mere koje su podrazumevale i smenjivanje izabranih predstavnika itd. i sve je to ostavilo jako dubok trag generalno u odnosima tri konstitutivna naroda u BiH. Razlog zašto postoji nepoverenje među tri konstitutivna naroda i njihovih političkih elita je u velikoj meri međunarodna zajednica, koja je svojim odlukama nekako davala utisak da drži stranu jednoj, drugoj ili trećoj strani u BiH“, smatra Matić.</p><p>Huskić je naveo da bi u budućnosti, pored problema koji postoje u BiH, priča u vezi sa EU mogla biti ključna.  </p><p>„BiH u stvari predstavlja prvu decentralizovanu državu koja ulazi u EU. Dakle, sve do sada države, sa izuzetkom Nemačka koja je osnivač Unije, ne ulaze kao decentralizovane država. Dapače, BiH ne samo da je decentralizovana, već je do te mere decentralizovana da vi recimo morate kroz taj naš mehanizam koordinacije pokušati akomodirati različite interese ne samo pojedinačnih skupina u BiH, ne samo konstitutivnih naroda, već morate uzeti u obzir, recimo, čak i stavove kantona kada se o određenim ingerencijama radi. Sve to čini situaciju veoma komplikovanom. Međutim, smtram da je ovo u suštini pitanje političkog odnosa prema tom pitanju. Zaista ne vidim smetnje da čak i u ovako kompleksnom načinu odlučivanja BiH vrlo funkcionalno može pristupiti pregovorim onog momenta kada oni počnu. Dakle, ne smatram da je to samo po sebi brana, ali ne postoji politička želja da se s tim pitanjem zaista u koštac uhvati, a to je već nešto drugo“, kazao je on.</p><h2>BiH bi dobro funkcionisala bez stranaca</h2><p>Matić smatra da u BiH ne postoji stvarna želja za reforme koje se traže od Unije.</p><p>„To nije nečiji interes, a onda s druge strane ni samo pristupanje EU nije interes nekih aktera. Tako da, s te strane, suštinski sistem BiH, način funkcionisanja nisu brana“, rekao je on.</p><p>Matić smatra da nije utopija ako se zamisli scenario u kojem se konstitutivni elementi BiH sami dogovaraju o budućnosti BiH, bez međunarodne zajednice.</p><p>„Mi smo upućeni jedni na druge, živimo u istoj državi, delimo svakodnevni život i mislim da kad bi ostali sami, oslonjeni jedni na druge, da bi ipak to funkcionisanje išlo malo bolje. Nikome u BiH nije do rata, nikome u BiH nije do bilo kakvih eskalacija zato što je to ovo društvo proživelo, ovi konstitutivni narodi su to proživeli i ne žele to ponovo. I mislim da bi to bio osnovni pokretač da se zapravo ide napred“, kazao je on.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Huskić kaže da je prethodnih godina bilo promena unutar BiH, ali je potpuno jasno da je dejtonska struktura, onako kako je zamišljena, ostala uglavnom netaknuta.</p>
<p>„Mi smo imali samo jednu promenu Ustava koju je važno pomenuti, a to su promene nastale kao dogovor za distrikt Brčko, koje su integrisane u Ustav BiH. I to bi bilo. Najdalje što se u BiH došlo vezano za pokušaje promene dejtonske strukture jeste bio takozvani ’aprilski paket’ 2006. godine i sve posle toga su bili ili neozbiljni ili nedovoljno razrađeni pokušaji da se interveniše u ustavnu strukturu. Tako da mi i danas u BiH u stvari još uvek imamo na snazi Dejtonski sporazum. I ono što je možda još i mnogo bitnije ako procenjujemo šta je stvarni učinak Dejtonskog sporazuma, on je kreirao upravo ono što mu je bio primarni zadatak. Dakle, jedan sistem u kojem je odsustvo sukoba, a gde imamo, istina, još uvek politike koje su dijametralno suprotne, često dovode u pitanje egzistenciju države, ali u suštini još uvek nas drže u istom okviru. Tako da bih ja, ako već pravimo ocene, rekao da se ipak radi o jednom sporazumu koji je svoju primarnu svrhu ispunio“, rekao je on.</p>
<h2>Korišćenje u dnevno-političke svrhe</h2>
<p>Matić navodi da se za nefunkcionalnost u BiH mogu kriviti isključivo politički akteri iz tri konstitutivna naroda.</p>
<p>„Dejton kao takav, odnosno politički sistem BiH, čini mi se nije dobio potpunu podršku prevashodno Bošnjaka, u ovom trenutku, a onda i Hrvata i Srba na jedan potpuno drugačiji način, uslovno rečeno, kao reakciju na sve to. Mi neretko čujemo i od bošnjačkih političkih elita, a pogotovo u vreme vladavine SDA, da se treba ići ka jačanju državnih institucija, da je to obavezno da bi se išlo ka evropskom putu, da je to obavezno da bi država ekonomski napredovala i tako dalje, što u svakom slučaju nije garancija niti ekonomskog, niti bilo kakvog drugog uspeha. Mi poznajemo mnoge centralizovane države koje su ekonomski izuzetno slabe. Dakle, u ovom konkretnom slučaju najčešće smo imali korišćenje tog Dejtona i uzimanje njega u usta zarad nekih dnevno-političkih stvari, a ne da bi se on iskoristio kao funkcionalan sistem koji će BiH kao takvu voditi napred“, rekao je Matić.</p>
<p>Kako kaže, upalo se u kolo koje zapravo samo ide ukrug.</p>
<p>„Jedni žele unitarizaciju BiH, onda mi kao reakciju na tu unitarizaciju dobijamo ekstrem s druge strane, a to je neki vid odvajanja, odnosno disolucije BiH. Iako je sam Dejton kao takav već mnogo izmenjen i zapravo mnogo drugačiji nego što je bio, on je, ruku na srce, zadržao svoju suštinu, a to je zaštita kolektivnih prava konstitutivnih naroda, što je zapravo bilo sporno u samom početku i zbog čijeg narušavanja se i desio rat“, dodaje Matić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FMRyTEc6xRJg%3Ft%3D597&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<h2><br>
Problemi u BiH su isti kao i u svim državama regiona</h2>
<p>Huskić kaže da u BiH, kada je reč o tome u kom se smeru Dejton kreće, imamo aktere na dijametralno različitim stanovištima po tom pitanju, a odluka o tome se ne može doneti nikako drugačije nego kompromisom.</p>
<p>„Mislim da je onda potpuno jasno da je cela priča, u stvari, isprazna ili svrha sama sebi. I ovo o čemu se govori sa jedne strane i što je jedan od stalnih strahova u Republici Srpskoj – a to je nekakva unitarizacija, dok sa druge strane imate upravo pokušaj ne samo dalje fragmentacije države već imate, ako slušate Milorada Dodika, i disoluciju države o kojoj on govori. Sve se do sada pokazalo, u stvari, kao priča koja je svrha sama sebi. Ja bih voleo zaista da se o Dejtonu porazgovara i na stručnom nivou i da se razgovara među ekspertima, pa na kraju krajeva i s ljudima koji se bave politikom, jer bez njih ništa ovo ne može. Ali na jedan ozbiljan način, jer ovo sve do sada što smo imali su bili isprazni pokušaji da se govori o Dejtonu, dočim mi sa druge strane imamo brojne probleme koji, da budemo jasni, nisu ništa endemično za BiH. Ako pogledate čitav region, videćete da problemi poput korupcije, zarobljene države, nepotizma, disfunkcionalnog pravosuđa ili neupostavljenje vladavine prava nisu problemi samo BiH, to su i problemi sa kojima se suočavaju sve države u regionu“, naveo je on.</p>
<h2>Međunarodna zajednica krivac za loše odnose</h2>
<p>Matić kaže da bi bilo degutantno reći da samo jedna strana opstruiše BiH ili pravi problem u BiH, kada su to svakako sve tri strane. Kao krivca navodi i međunarodnu zajednicu.</p>
<p>„Neretko zapravo možemo naći krivca i u toj međunarodnoj zajednici, koja zna donositi zakone, zna reagovati u trenucima kada i dođe do nekih slaganja političkih elita u BiH, i to na neki način kako bi se stvorio kamen razdora između njih. Videli smo odlazećeg visokog predstavnika Valentina Incka sa onim izmenama Krivičnog zakona, o čijem sadržaju možemo raspravljati satima, ali to je došlo u trenutku kada situacija ni u svetu, ni u BiH nije trebala dalje podele i bilo kakvu eskalaciju. Ali je došla. Da li je to politička odluka nekih geopolitičkih namera ili nešto drugo, to zaista ne može znati, ali u ovom trenutku je to kontroverzno. I kroz istoriju mi smo imali zaista neke mere koje su podrazumevale i smenjivanje izabranih predstavnika itd. i sve je to ostavilo jako dubok trag generalno u odnosima tri konstitutivna naroda u BiH. Razlog zašto postoji nepoverenje među tri konstitutivna naroda i njihovih političkih elita je u velikoj meri međunarodna zajednica, koja je svojim odlukama nekako davala utisak da drži stranu jednoj, drugoj ili trećoj strani u BiH“, smatra Matić.</p>
<p>Huskić je naveo da bi u budućnosti, pored problema koji postoje u BiH, priča u vezi sa EU mogla biti ključna. &nbsp;</p>
<p>„BiH u stvari predstavlja prvu decentralizovanu državu koja ulazi u EU. Dakle, sve do sada države, sa izuzetkom Nemačka koja je osnivač Unije, ne ulaze kao decentralizovane država. Dapače, BiH ne samo da je decentralizovana, već je do te mere decentralizovana da vi recimo morate kroz taj naš mehanizam koordinacije pokušati akomodirati različite interese ne samo pojedinačnih skupina u BiH, ne samo konstitutivnih naroda, već morate uzeti u obzir, recimo, čak i stavove kantona kada se o određenim ingerencijama radi. Sve to čini situaciju veoma komplikovanom. Međutim, smtram da je ovo u suštini pitanje političkog odnosa prema tom pitanju. Zaista ne vidim smetnje da čak i u ovako kompleksnom načinu odlučivanja BiH vrlo funkcionalno može pristupiti pregovorim onog momenta kada oni počnu. Dakle, ne smatram da je to samo po sebi brana, ali ne postoji politička želja da se s tim pitanjem zaista u koštac uhvati, a to je već nešto drugo“, kazao je on.</p>
<h2>BiH bi dobro funkcionisala bez stranaca</h2>
<p>Matić smatra da u BiH ne postoji stvarna želja za reforme koje se traže od Unije.</p>
<p>„To nije nečiji interes, a onda s druge strane ni samo pristupanje EU nije interes nekih aktera. Tako da, s te strane, suštinski sistem BiH, način funkcionisanja nisu brana“, rekao je on.</p>
<p>Matić smatra da nije utopija ako se zamisli scenario u kojem se konstitutivni elementi BiH sami dogovaraju o budućnosti BiH, bez međunarodne zajednice.</p>
<p>„Mi smo upućeni jedni na druge, živimo u istoj državi, delimo svakodnevni život i mislim da kad bi ostali sami, oslonjeni jedni na druge, da bi ipak to funkcionisanje išlo malo bolje. Nikome u BiH nije do rata, nikome u BiH nije do bilo kakvih eskalacija zato što je to ovo društvo proživelo, ovi konstitutivni narodi su to proživeli i ne žele to ponovo. I mislim da bi to bio osnovni pokretač da se zapravo ide napred“, kazao je on.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Profesor Univerziteta Sarajevske škole za nauku i tehnologiju Adnan Huskić. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Više od vesti

Sagovornici Insajdera o godišnjici Dejtonskog sporazuma: Ispunio je primarnu svrhu, nikome u BiH danas nije do rata (VIDEO)

Sagovornici Insajdera o godišnjici Dejtonskog sporazuma: Ispunio je primarnu svrhu, nikome u BiH danas nije do rata (VIDEO)

Tagovi: