<article>"Ono što smo do sada imali priliku da vidimo i sa strane Srbije, kada je u pitanju volja da se implementiraju određene reforme a i sa strane Evropske unije da to prati i nadzire na jedan efikasan način pokazuje nam da očigledno nije uloženo dovoljno napora. Teoretski moguće je da za period od sedam godina dođe do nekog napretka", rekla je Selaković.Selaković je kazala da je važno da se ima na umu, kada se govori o 2030, da je po prvi put Evropska komisija izašla sa <a href="https://insajder.net/teme/prosirenje-evropske-unije-moguce-2030-da-li-ce-srbija-biti-spremna-video">predlogom plana za rast Zapadnog Balkana</a> koji je po prvi put uključio neku vrstu faznog pristupanja i otvorio debatu o tome."Pretpostavka je da će se možda i na ovom narednom Samitu u decembru više detalja znati. Kad uopšte govorimo o toj godini i realnost, trebalo bi da imamo na umu da možda neće govoriti o nekom punopravnom članstvu ali o određenom faznom pristupanju benefitima koje će građani moći da osete", istakla je Selaković.Na pitanje koliko je Srbija učinila da postane deo evropske porodice, Selaković je odgovorila da je svaka vlada koja formirana u poslednjih 20 godina imala je evropske integracije na vrhu svojih prioriteta, ali da je praksa pokazala "nešto drugo"."Činjenica je da se godinama unazad zaostaje sa reformama u ključnim oblastima, pre svega kad je u pitanju vladavina prava, borba protiv korupcije, borba protiv kriminala. To je nešto što nama stoji nad vratom, sve i da nemamo ove druge problematične i osetljive teme kao što su Kosovo i odnos prema Rusiji", naglasila je ona.Selaković je dodala da je to najteže pitanje za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.Na pitanje da li je reforma pravosuđa, odnosno jačanje vladavine prava i borba protiv korupcije, nemoguća misija za Srbiju, Selaković je kazala da nije ako ima političke volje i ako se slede jasne smernice Evropske komisije i organizacija civilnog društva."Mi konstantno imamo problem sa vladavinom prava i ona se onda preliva i na druge oblasti i druga poglavlja", dodala je ona.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNyF0WaEvFqM&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Govoreći o tome šta je teže za Srbiju - da sredi institucije ili da prelomi gde bi radije, na Istok ili na Zapad, Selaković je istakla da građane treba da interesuje prvo kako izgledaju  društvo Srbije, njene institucije i na koji način se živi."Da li je to Istok ili Zapad, to dolazi kao nešto što se nameće tek nakon toga. Ako većina građana Srbije želi da im standardi kakav imaju građani zemalja EU, onda bi oni koji vode ovu zemlju trebalo time i na neki način tome da se povinuju. Ja zaista sve vreme unazad smatram da građani to misle jer da nije tako, oni se ne bi svakog dana iseljavali upravo u zemlje EU nego u druge delove sveta", naglasila je ona.Oko 50 odsto građana u Srbiji podržava ulazak u Uniju. Na pitanje da li je to realno stanje stvari ili političari pospešuju evroskeptične stavove kako bi opravdali to što nema reformi, Selaković je naglasila da je to razrađeni mehanizam koji funkcioniše već godinama i da je posledica sistematične kampanje kada je u pitanju odnosa prema EU."Često imamo priliku da čujemo u javnom prostoru da je to posledica podrške ili nekakvog ruskog uticaja, proruskog narativa da građani podržavaju na neki način to što dolazi iz te kuhinja. Suština je da mi imamo sa više različitih strana, u medijima, na druge načine u javnom prostoru kampanju koja se vodi ne toliko za Rusiju - jer je to nemoguće, mi ne znamo šta to  znači biti proruski orijentisan osim podržavati (predsednika Rusije Vladimira) Putina - već je postavljeno tako da je antizapadno", naglasila je Selaković.Izvor: Insajder</article>

"Ono što smo do sada imali priliku da vidimo i sa strane Srbije, kada je u pitanju volja da se implementiraju određene reforme a i sa strane Evropske unije da to prati i nadzire na jedan efikasan način pokazuje nam da očigledno nije uloženo dovoljno napora. Teoretski moguće je da za period od sedam godina dođe do nekog napretka", rekla je Selaković.
Selaković je kazala da je važno da se ima na umu, kada se govori o 2030, da je po prvi put Evropska komisija izašla sa <a href="https://insajder.net/teme/prosirenje-evropske-unije-moguce-2030-da-li-ce-srbija-biti-spremna-video">predlogom plana za rast Zapadnog Balkana</a> koji je po prvi put uključio neku vrstu faznog pristupanja i otvorio debatu o tome.
"Pretpostavka je da će se možda i na ovom narednom Samitu u decembru više detalja znati. Kad uopšte govorimo o toj godini i realnost, trebalo bi da imamo na umu da možda neće govoriti o nekom punopravnom članstvu ali o određenom faznom pristupanju benefitima koje će građani moći da osete", istakla je Selaković.
Na pitanje koliko je Srbija učinila da postane deo evropske porodice, Selaković je odgovorila da je svaka vlada koja formirana u poslednjih 20 godina imala je evropske integracije na vrhu svojih prioriteta, ali da je praksa pokazala "nešto drugo".
"Činjenica je da se godinama unazad zaostaje sa reformama u ključnim oblastima, pre svega kad je u pitanju vladavina prava, borba protiv korupcije, borba protiv kriminala. To je nešto što nama stoji nad vratom, sve i da nemamo ove druge problematične i osetljive teme kao što su Kosovo i odnos prema Rusiji", naglasila je ona.
Selaković je dodala da je to najteže pitanje za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Na pitanje da li je reforma pravosuđa, odnosno jačanje vladavine prava i borba protiv korupcije, nemoguća misija za Srbiju, Selaković je kazala da nije ako ima političke volje i ako se slede jasne smernice Evropske komisije i organizacija civilnog društva.
"Mi konstantno imamo problem sa vladavinom prava i ona se onda preliva i na druge oblasti i druga poglavlja", dodala je ona.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FNyF0WaEvFqM&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Govoreći o tome šta je teže za Srbiju - da sredi institucije ili da prelomi gde bi radije, na Istok ili na Zapad, Selaković je istakla da građane treba da interesuje prvo kako izgledaju &nbsp;društvo Srbije, njene institucije i na koji način se živi.
"Da li je to Istok ili Zapad, to dolazi kao nešto što se nameće tek nakon toga. Ako većina građana Srbije želi da im standardi kakav imaju građani zemalja EU, onda bi oni koji vode ovu zemlju trebalo time i na neki način tome da se povinuju. Ja zaista sve vreme unazad smatram da građani to misle jer da nije tako, oni se ne bi svakog dana iseljavali upravo u zemlje EU nego u druge delove sveta", naglasila je ona.
Oko 50 odsto građana u Srbiji podržava ulazak u Uniju. Na pitanje da li je to realno stanje stvari ili političari pospešuju evroskeptične stavove kako bi opravdali to što nema reformi, Selaković je naglasila da je to razrađeni mehanizam koji funkcioniše već godinama i da je posledica sistematične kampanje kada je u pitanju odnosa prema EU.
"Često imamo priliku da čujemo u javnom prostoru da je to posledica podrške ili nekakvog ruskog uticaja, proruskog narativa da građani podržavaju na neki način to što dolazi iz te kuhinja. Suština je da mi imamo sa više različitih strana, u medijima, na druge načine u javnom prostoru kampanju koja se vodi ne toliko za Rusiju - jer je to nemoguće, mi ne znamo šta to &nbsp;znači biti proruski orijentisan osim podržavati (predsednika Rusije Vladimira) Putina - već je postavljeno tako da je antizapadno", naglasila je Selaković.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Selaković (Nacionalni konvent o EU): Dostižan cilj da Srbija bude spremna za članstvo u EU do 2030. (VIDEO)