<article><p>„Često se zaboravlja da je on osnovan od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao mera za ponovno uspostavljanje mira na teritoriji bivše SFRJ. On je osnovan 1993. godine, a znamo da su ratovi u Hrvatskoj i u BiH okončani tek 1995. godine, dok je rat na području Kosova i Metohije počeo tek kasnije. Tako da, u nekom kratkoročnom smislu, on svakako nije ispunio svoju svrhu, budući da su ratovi i dalje trajali. Smatram da ni u dugoročnom smislu baš i nije u punom kapacitetu ispunio tu svoju svrhu. Naravno, neka lica su osuđena za izuzetno teške zločine, ali najveći broj tih lica – više od dve trećine - srpske je nacionalnosti, dok su sve ostale nacionalnosti u okviru ove jedne trećine osuđenih“, naveo je Škundrić.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DwmIV9vIhBwE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><br/> Prema njegovim rečima, slučaj hrvatske operacije „Oluja“, tokom koje je 1995. godine iz Hrvatske proterano oko 200.000 Srba, jedan je od primera kad je Haški tribunal zakazao. Podsetimo, posle prvostepene presude, po kojoj je osuđen na 24 godine zatvora, hrvatski general Ante Gotovina je na apelaciji u potpunosti oslobođen.</p><p>„Još jedan primer je NATO agresija na SRJ 1999. i ratni zločini koje je izvršila avijacija NATO pakta prilikom te agresije. Haški tribunal je imao formalno nadležnost i da procesuira lica koja su bila visoko u hijerarhiji u državama članicama NATO pakta, ali to nije učinio, niko od njih nije procesuiran. Smatram da je tu ipak Haški tribunal bio izuzetno pristrasan organ međunarodnog krivičnog pravosuđa“, kaže Škundrić.</p><p>On ističe i da ne treba mešati Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i stalni Međunarodni krivični sud, koji takođe ima svoje sedište u Hagu.</p><p>„Pred tim sudom se vodi sada jedna vrsta pretkrivičnog postupka protiv, između ostalih, ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Po mom mišljenju, taj stalni Međunarodni krivični sud bi mogao da bude pravo mesto za efikasnu i transparentnu međunarodnu pravdu, što Haški tribunal, kao što smo videli, nije bio u mnogim situacijama. Ali, ono što je problematično u pogledu ovog stalnog Međunarodnog krivičnog suda jeste to što najveće i najznačajnije države sveta - poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Indije - nisu članice Rimskog statuta kojim je taj sud osnovan, te i ne priznaju taj sud. Time praktično otežavaju da taj sud uspostavi nadležnost nad njihovim državljanima, a sve to kako bi i dalje mogle da vode svoju spoljnu politiku koja je neretko agresivnog karaktera, a što je zapravo zabranjeno Poveljom UN“, zaključio je Aleksa Škundrić.</p><p>Izvor: Insajder</p></article>

<p>„Često se zaboravlja da je on osnovan od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao mera za ponovno uspostavljanje mira na teritoriji bivše SFRJ. On je osnovan 1993. godine, a znamo da su ratovi u Hrvatskoj i u BiH okončani tek 1995. godine, dok je rat na području Kosova i Metohije počeo tek kasnije. Tako da, u nekom kratkoročnom smislu, on svakako nije ispunio svoju svrhu, budući da su ratovi i dalje trajali. Smatram da ni u dugoročnom smislu baš i nije u punom kapacitetu ispunio tu svoju svrhu. Naravno, neka lica su osuđena za izuzetno teške zločine, ali najveći broj tih lica – više od dve trećine - srpske je nacionalnosti, dok su sve ostale nacionalnosti u okviru ove jedne trećine osuđenih“, naveo je Škundrić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DwmIV9vIhBwE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br>
Prema njegovim rečima, slučaj hrvatske operacije „Oluja“, tokom koje je 1995. godine iz Hrvatske proterano oko 200.000 Srba, jedan je od primera kad je Haški tribunal zakazao. Podsetimo, posle prvostepene presude, po kojoj je osuđen na 24 godine zatvora, hrvatski general Ante Gotovina je na apelaciji u potpunosti oslobođen.</p>
<p>„Još jedan primer je NATO agresija na SRJ 1999. i ratni zločini koje je izvršila avijacija NATO pakta prilikom te agresije. Haški tribunal je imao formalno nadležnost i da procesuira lica koja su bila visoko u hijerarhiji u državama članicama NATO pakta, ali to nije učinio, niko od njih nije procesuiran. Smatram da je tu ipak Haški tribunal bio izuzetno pristrasan organ međunarodnog krivičnog pravosuđa“, kaže Škundrić.</p>
<p>On ističe i da ne treba mešati Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i stalni Međunarodni krivični sud, koji takođe ima svoje sedište u Hagu.</p>
<p>„Pred tim sudom se vodi sada jedna vrsta pretkrivičnog postupka protiv, između ostalih, ruskog predsednika Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Po mom mišljenju, taj stalni Međunarodni krivični sud bi mogao da bude pravo mesto za efikasnu i transparentnu međunarodnu pravdu, što Haški tribunal, kao što smo videli, nije bio u mnogim situacijama. Ali, ono što je problematično u pogledu ovog stalnog Međunarodnog krivičnog suda jeste to što najveće i najznačajnije države sveta - poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Indije - nisu članice Rimskog statuta kojim je taj sud osnovan, te i ne priznaju taj sud. Time praktično otežavaju da taj sud uspostavi nadležnost nad njihovim državljanima, a sve to kako bi i dalje mogle da vode svoju spoljnu politiku koja je neretko agresivnog karaktera, a što je zapravo zabranjeno Poveljom UN“, zaključio je Aleksa Škundrić.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

Asistent u nastavi na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu Aleksa Škundrić, foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Više od vesti

Škundrić za „Svet i mi“: Haški tribunal nije ispunio svoju svrhu, slučaj „Oluja“ primer gde je zakazao (VIDEO)

Škundrić za „Svet i mi“: Haški tribunal nije ispunio svoju svrhu, slučaj „Oluja“ primer gde je zakazao (VIDEO)

Tagovi: