Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta raspravljao o izveštaju Tonina Picule o Srbiji (VIDEO)

Put Srbije ka Evropskoj uniji je ekstremno kompleksan, jer je to proces koji ne može da bude završen preko noći i bez ozbiljnih reformi, rekao je izvestilac Picula, predstavljajući nacrt svog prvog izveštaja. Dodaje i da se ništa neće promeniti bez političke volje, te da je neophodno da Srbija pokaže da je zaista strateški orijentisana ka tom cilju. Deo izveštaja, kao i izlaganja Picula je posvetio protestima u Srbiji.

“U svetlu masovnih građanskih nemira u Srbiji, koju predvode studenti, izveštaj podvlači ozbiljnu zabrinutost o sistemskim problemima koje su istakli demonstranti. Oni zahtevaju odgovornost, kao i institucionalnu i finansijsku transparentnost i poštovanje građanskih sloboda. U potpunosti je neprihvatljivo da ponovo počinju pravni procesi protiv nekih studenata, dok svi svedoče da je bilo nekoliko napada na njih”, poručio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.

"Izveštaj je izuzetno neizbalansiran", poredeći ga i sa prethodnim izveštajima i sa onima o drugim zemljama Zapadnog Balkana, kaže Anamarija Viček, evroposlanica iz Mađarske. Kada je u pitanju spoljna politika, Viček kaže da nije realno očekivati da se Srbija u potpunosti uskladi sa Evropskom unijom, jer razlike ima čak i među zemljama članicama. I ona se osvrnula na proteste.

“Što se tiče protesta, kao stanovnica Novog Sada, upoznata sam sa tim događajima. Međutim, ključan je povratak u škole i na univerzitete, jer su akademska godina i napredak studenata, pravo na obrazovanje đaka u riziku. Vlada Srbije je ispunila četiri studentska zahteva. Dodatno, ministri Vesić i Momirović su podneli ostavke u novembru, a usledile su i ostavke premijera Vučevića i gradonačelnika Novog Sada. Sve u svemu, Srbija je napravila značajan napredak ka članstvu u Evropskoj uniji, a ovaj izveštaj ne odražava precizno ta dostignuća”, kaže Anamarija Viček, evroposlanica iz grupacije Patriote za Evropu.

Ono što se dešava na ulicama Srbije, privlači pažnju i grupacije Zelenih. Evroposlanik Vladimir Prebilič navodi da je situacija u zemlji ključajuća.

“Uskoro ćemo se suočiti sa pitanjem: zašto je Evropa toliko tiha? Ponaša se kao da se ništa nije dogodilo, kao da hiljade ljudi nije dnevno na ulici. Dolazi do fizičkih napada, zastrašivanja, govora mržnje i zapaljivog govora protiv političkih protivnika, civilnog društva, novinara i kritičara u zemlji. U tom smislu, studentski protesti su ključni, jer traže da institucije rade svoj posao”, kaže evroposlanik Zelenih Vladimir Prebilič.

Evropska komisija nastavlja da veoma blisko prati situaciju, kaže njen predstavnik, dodajući da su javno reagovali na razvoj situacije, posebno preko komesarke Kos. On navodi  da  je ključ u  reformama  koje  Srbija treba da preduzme na putu ka Evropskoj uniji te da ukoliko budu primenjene adekvatno, predstavljaju rešenje za mnoge probleme koji su u srži zahteva demonstranata.

“To uključuje pitanja poput borbe protiv korupcije, jačanje nezavisnosti pravosuđa, medijske slobode, ali i potrebu da se obezbede mogućnosti za civilno društvo, izgradi otpornost na dezinformacije i manipulacije informacijama i poslednje, ali ne najmanje važno, da se obezbedi izborni okvir”, kaže Jirži Plesiti, koji je debati prisustvovao u ime Evropske unije.

Na ovaj nacrt izveštaja, poslanici mogu da podnesu amandmane, a rok za to im je šesti mart. Krajem aprila, Spoljnopolitički odbor glasa o njemu. Nakon toga, izveštaj ide na plenarnu sednicu kada o njemu glasaju svi poslanici. Ukoliko bude izglasan, dobija formu rezolucije, koja nije pravno-obavezujuća.

Novinarka Teodora Vasiljević