Kako se navodi, broj je porastao od svega 55 takvih sporova 2012. godine do oko 50.000 sporova tokom 2023. godine u kojima je tuženi RFPIO bio obavezan da strankama koje su kao tužioce zastupali advokati isplati iznos preko 911miliona dinara, bez troškova izvršnih postupaka, troškova javnog izvršitelja i zakonske zatezne kamate, što sa takvim troškovima prelazi iznos od preko jedne milijarde dinara.&nbsp;
U izveštaju se ističe da su razlozi za uvećanje broja upravnih sporova čiji je osnov ćutanje uprave u kojima je tužen RFPIO višestruki: od nesavesnog rada i loše organizacije samog Fonda sa jedne, do indicija o postojanju organizovanih koruptivnih radnji sa druge strane, u cilju sticanja imovinske koristi trećih lica na štetu RFPIO.
Navodi se da, ukoliko Filijala RFPIO u navedenim zakonskim rokovima ne donese rešenje kojim je odlučeno o podnetom zahtevu, nezadovoljna stranka ima pravo da izjavi žalbu drugostepenom organu Fonda zbog ćutanja uprave. &nbsp;
Drugostepeni organ koji odlučuje o žalbi je Direkcija RFPIO.&nbsp;
Ukoliko Direkcija kao drugostepeni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za podnošenje žalbe zbog ćutanja uprave zatražiće od prvostepenog organa da ga obavesti o razlozima zbog kojih nije blagovremeno doneo rešenje.&nbsp;
U izveštaju se navodi da će, ukoliko su razlozi ćutanja prvostepenog organa opravdani, drugostepeni organ naložiti prvostepenom organu da izda rešenje u roku koji ne može biti duži od 30 dana.&nbsp;
Ukoliko su pak razlozi nedonošenja rešenja neopravdani, u tom slučaju drugostepeni organ može sam rešiti takvu upravnu stvar ili naložiti prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana.&nbsp;
Ako &nbsp;prvostepeni organ ni u tom roku ne postupi po izdatom nalogu, drugostepepeni organ ima obavezu da sam reši upravnu stvar umesto prvostepenog organa, navodi se u izveštaju.&nbsp;
&nbsp;Broj upravnih sporova koji su okončani na ovaj način samo u poslednjih pet godina je porastao nekoliko puta, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su, o napred navedenim nezakonitim pojavama, naročito kada je počev od 2018. i 2019. godine drastično skočio rast upravnih sporova zbog ćutanja uprave protiv Direkcije fonda, na kolegijumima stručne službe savesni radnici Fonda upozoravali rukovodstvo Fonda o navedenim nezakonitim pojavama, predlažući mere i aktivnosti kojima bi se sprečile i sankcionisalne navedene zloupotrebe.
Na osnovu zahteva Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije koji je upućen Upravnom sudu u Beogradu za pristup informacijama od javnog značaja o broju tužbi čiji je osnov ćutanje uprave u kojima je tužen RFPIO, Upravni sud je Savetu dostavio detaljnu informaciju o traženom broju predmeta, kao i o načinu njihovog rešavanja u periodu od 2010. do 31. decembra 2023. godine i to predmeta, u kojima je tužena Direkcija RFPIO, Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija fonda, Odeljenje Novi Sad , s tim što je Savet u ovom Izveštaju analizirao podatke o upravnim sporovima od 2013. do 31. decembra 2023. godine s obzirom da do aprila meseca 2012. godine u informacionom sistemu suda nije postojalo “ćutanje uprave”, kao poseban osnov spora.&nbsp;
&nbsp;Kako se dodaje, iz dostavljenog obaveštenja Upravnog suda odmah su jasno uočljive dve činjenice koje se odnose na disproporciju broja tužbi koje su podnete protiv Direkcije u Beogradu i broja tužbi koje su podnete protiv Pokrajinskog fonda za penzijsko osiguranje i Direkcije fonda, Odeljenja Novi Sad, čiji je broj drastično manji, kao i činjenice da se broj tužbi zbog &nbsp;“ćutanja uprave“ podnetih protiv Direkcije RFPIO u Beogradu sukcesivno povećavao iz godine u godinu, da bi u poslednje četiri godine doživeo kulminaciju od preko 117.737 tužbi koje su podnete Upravnom sudu u Beogradu do 31. decembra 2023. godine. 
 
 Ukupan iznos, kada se saberu iznosi koji obuhvataju troškove upravnih sporova čiji je osnov ćutanje uprave, Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija fonda, Odeljenje Novi Sad, prema analizi Saveta iznosi 911.460.000,00 dinara, bez troškova izvršnih postupaka, javnih izvršitelja i zakonske zatezne kamate.
“Tendencija rasta upravnih sporova čiji je osnov ćutanje uprave u poslednjih deset godina, a naročito od 2019. godine doveo je do situacije u kojoj je Upravni sud uveo poseban upisnik sa oznakom „U ću” za ovu vrstu predmeta. U Upravnom sudu predmeti zbog ćutanja uprave su se vodili u generalnom upisniku sa oznakom „U” do kraja 2022. godine, da bi od tada zbog enormno velikog broja takve vrste upravnih sporova bio uveden poseban upisnik sa oznakom „U ću”, što najbolje govori u prilog činjenici da je rad Upravnog suda time otežan, a čime je ugroženo i njegovo funkcionisanje i delovanje kao suda”, dodaje se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.&nbsp;
&nbsp;“Kada se ima u vidu da je u periodu od 2013. do 2023. godine broj ove vrste upravnih sporova uvećan 1000 puta, te ukoliko se nastavi sa trenutnim trendom rasta i dupliranjem broja ove vrste upravnih sporova iz godine u godinu, 2024. godine možemo pretpostaviti 100,000 novih tužbi, uz dupliranja broja novih tužbi u svakoj narednoj godini”, navodi se u izveštaju.&nbsp;
&nbsp;Iz Saveta ističu da je, kada se ima vidu odgovor koji je Savet dobio od RFPIO prema kojem Fond ne vodi zasebnu evidenciju troškova upravnih sporova čiji je osnov ,,ćutanje uprave”, već samo iznos ukupnih troškova svih vrsta upravnih sporova u kojima je tužen RFPIO koji od 2019. do 30. 09. 2023. godine iznose skoro dve milijarde dinara , broj svih upravnih sporova u kojima je tužen RFPIO dakle daleko veći, te da je neophodno da se uočeni trend rasta ove vrste sporova u najkraćem vremenskom roku spreči, kako ne bi došli u situaciju da Upravni sud bude objektivno sprečen da funkcioniše kao sud, odnosno da sudi u upravnim sporovima i vrši druge poslove određene zakonom.&nbsp;
Izvor: <a href="http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/izvestaji/cid1028-3359/izvestaj-o-polozaju-rfpio-kao-tuzenog-u-ogromnom-broju-upravnih-sporova-zbog-cutanja-uprave-pred-upravnim-sudom-u-periodu-2013-2023-godine">Savet za borbu protiv korupcije</a>

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Savet za borbu protiv korupcije: Broj tužbi protiv PIO fonda “zbog ćutanja” uvećan 1000 puta za poslednjih 10 godina

Izveštaj je usvojen skoro sedam meseci posle održanih izbora, podseća UNS, ali javnost još nema uvid u sadržaj. &nbsp;
Zekić je rekla da će izveštaj biti objavljen tek pošto se na sledećoj sednici Saveta usvoji Zapisnik sa sednice od ponedeljka. &nbsp;
Završni izveštaj, kako je Zekić ranije rekla za UNS, obuhvata sve praćene emitere - komercijalne televizije za koje izveštaj do sada nije objavljen, kao i javne servise i kablovske emitere za koje je REM 26. decembra prošle godine objavio Izveštaj o nadzoru programa tokom izborne kampanje. &nbsp;
"Ovaj izveštaj je opširan, obuhvata i narativni i statistički deo i sadrži, videćete, više podataka od onog objavljenog krajem decembra za javne servise i kablovske emitere", rekla je Zekić. &nbsp;
Na pitanje UNS zbog čega se toliko čeka na izveštaj, odnosno zašto REM kasni sa objavljivanjem podataka za komercijalne emitere, Zekić je u junu rekla da REM ne kasni i da se ovakvi izveštaji uvek rade šest do sedam meseci. &nbsp;
Prema informacijama do kojih je ranije došao UNS, stručna služba REM je monitoring o izveštavanju komercijalnih televizija, TV Pink, TV B92, TV Prva i TV Hepi, za vreme izborne kampanje završila još 20. decembra prošle godine. &nbsp;
Regulatorno telo za elektronske medije je 26. decembra objavilo Izveštaj o nadzoru programa tokom izborne kampanje za period od 1. novembra do 14. decembra, u kojem se nalaze osnovni izvodi iz monitoringa medijske kampanje za izbore za RTS 1 i 2, RTV 1 i 2, N1, Novu S, Al Džaziru i K1, ali ne i za komercijalne emitere sa nacionalnom frekvencijom.
Izvor: FoNet

REM usvojio Završni izveštaj o praćenju decembarskih izbora, Zekić ne zna kada će biti objavljen

Kako se navodi, brojni izveštaji Saveta imali su za cilj da se, Vlada koja je osnovala Savet za borbu protiv korupcije, kao svoje savetodavno telo, upozna sa potencijalnom korupcijom u oblastima koje su visoko rizične, odnosno gde se raspolaže i upravlja javnom imovinom velike vrednosti.
Pored toga predmet istraživanja Saveta je bila i oblast vladavine prava, privatizacije društvenog kapitala, mediji i dr.
"U svom radu Savet je nailazio na brojne prepreke i probleme, počevši od toga da mnoge državne institucije nisu dostavljale traženu dokumentaciju, pa čak ni po rešenjima i nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja. Za takvo nepoštovanje Saveta i Poverenika za informacije od javnog značaja očito su institucije nalazile uporište u stavu Vlade prema Savetu", piše u objavljenom dokumentu.
Ističu i da umesto podrške u radu Saveta, kako bi izveštaji o potencijalnoj korupciji bili što kompletniji, često zbog nedostatka dokumentacije, mnoge štetne i koruptivne pojave su ostale prikrivene, što ne ide u prilog Vladi, ako je izabrana da radi u najboljem interesu svojih građana. 
"Savet se brojnim preporukama obraćao Vladi, da subjektima koji su uskratili dostavljanje dokumentacije Savetu kao što su: Republički geodetski zavod, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Grad Beograd, Ministarstvo odbrane, Telekom Srbije, Srbijagas i dr. naloži dostavljanje dokumentacije i poštovanje institucije Poverenika za informacije od javnog značaja. Ne samo što nisu ispoštovane preporuke Saveta već se Vlada 'potrudila' da novim zakonskim rešenjima učini još više nedostupnim određene informacije", objavio je Savet.
Prema njihovim rečima, 2016. godine Savet je uradio Izveštaj o tajnosti podataka i tim povodom podneo Inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Uredbi kojima se u zakonom određeni stepen tajnosti unosi još jedan novi stepen tajnosti, za čije određivanje ne postoje jasni kriterijumi. Na taj način se omogućava državnim organima da ne dostavljaju određene informacije proglašavajući ih kao tajne, iako su one možda od javnog interesa. Ustavni sud nije dao nikakav odgovor na podnetu Inicijativu Saveta.
Ističu i da je pored toga, Savet je uradio i Izveštaj o poslovanju Republičkog geodetskog zavoda, ukazujući Vladi i Ministarstvu saobraćaja i infrastrukture da RGZ ne izvršava rešenja Poverenika i da Ministarstvo izvrši nadzor nad njegovim radom. Nažalost, kako kažu, osim pretnji Savetu od strane rukovodstva RGZ-a i prekida potpune saradnje sa Savetom drugih efekata nema.
"Savet nije tokom svog dugogodišnjeg rada uskraćen samo za dokumentaciju koja je predmet analize, već je sve vreme radio u nepotpunom sastavu. Nekoliko istaknutih članova Saveta je preminulo, neki su napustili Savet, a izbor novih članova godinama ostaje nerešen i pored upornog predlaganja od strane Saveta. Takav odnos Vlade prema svom savetodavnom telu ima za posledicu da i nadležne institucije, MUP i tužilaštvo, olako pristupaju izveštajima Saveta koji im se dostavljaju na dalje postupanje", piše u dokumentu.
Sve to, ističu, nije obeshrabrilo Savet, koji je i pored navedenih okolnosti u kojima radi, dao na stotine preporuka Vladi Republike Srbije kako bi se unapredila zakonska rešenja, kojim bi se sačuvala javna imovina i dobra u opštoj upotrebi, uredio medijski prostor i jednom rečju smanjio prostor za sistemsku korupciju.
Poručuju da će Savet nastaviti da radi u skladu sa Odlukom o osnivanju, u nadi da će njegov rad biti prepoznat kao doprinos borbi protiv korupcije ne samo u javnosti, već i od institucije koja ga je osnovala. 
U tom uverenju Savet preporučuje Vladi: da se u prioritetu izaberu novi članovi Saveta, a na osnovu predloga Saveta, imajući u vidu da je to u skladu sa Poslovnikom o radu Saveta, na koji ni jedna Vlada nije imala primedbe, da se izveštaji Saveta razmatraju na sednici Vlade po preporuci Evropske komisije i da se o stavu Vlade po svakom izveštaju obaveštava Savet, da Vlada zaduži nadležna ministarstva i druge državne institucije, na koje se odnosi izveštaj Saveta, da zajednički rade na rešavanju uočenih problema i potencijalne korupcije, da se poštuje institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i da svako neizvršavanje njegovih rešenja ima za posledicu sankcionisanje odgovornog lica u subjektu koji ne izvršava rešenje.
 Izveštaj je dostavljen i Generalnom sekretarijatu Vlade kao i Vrhovnom javnom tužilaštvu.
Izvor: Savet za borbu protiv korupcije

Savet za borbu protiv korupcije: Vlada svaki kritički osvrt smatra suprotstavljanjem

Tako je odgovorila na pitanje Udruženja novinara Srbije (UNS) koje je navelo da ni posle šest meseci od decembarskih parlamentarnih izbora, REM još nije objavio podatke o izveštavanju komercijalnih televizija tokom izborne kampanje. 
 
"Izveštaj je trebalo da bude na dnevnom redu prošlog petka, ali s obzirom na to da on ima 300 strana, nisam stigla da ga pročitam na vreme i lično sam ga skinula s dnevnog reda. Kada se vratim s mora, početkom jula, biće na dnevnom redu", rekla je Zekić za UNS. 
 
Kazala je da je to konačan izveštaj koji će obuhvatiti sve praćene emitere, ne samo komercijalne televizije, već i javne servise i kablovske emitere o nadzoru čijeg programa tokom predizborne kampanje je REM izveštaj objavio 26. decembra prošle godine. 
 
"Ovaj izveštaj biće opširan, obuhvata i narativni i statistički deo i sadržaće - videćete - više podataka od onog objavljenog krajem decembra za javne servise i kablovske emitere", rekla je Zekić. 
 
Na pitanje zbog čega se toliko čeka izveštaj, odnosno zašto REM kasni sa objavljivanjem podataka za komercijalne emitere, Zekić je odgovorila da "REM ne kasni i da se ovakvi izveštaji uvek rade šest do sedam meseci". 
 
"Uopšte ne kasnimo. To što Evropa zamišlja da to može da se uradi za dve nedelje, to može da zaboravi. Ovakvi izveštaji su obimni i zahtevaju mnogo vremena", kazala je ona. 
 
UNS je ranije objavio da je &nbsp;stručna služba REM-a monitoring o izveštavanju komercijalnih televizija (TV Pink, TV B92, TV Prva i TV Hepi) za vreme izborne kampanje završila još 20. decembra. 
 
REM je 26. decembra objavio Izveštaj o nadzoru programa tokom predizborne kampanje za period od 1. novembra do 14. decembra, u kojem se nalaze osnovni izvodi iz monitoringa medijske kampanje za izbore za RTS 1 i 2, RTV 1 i 2, N1, Novu S, Al Džaziru i K1, ali ne i za komercijalne emitere sa nacionalnom frekvencijom.
Izvor: Beta

Zekić: Izveštaj o medijima tokom decembarskih izbora početkom jula kada se 'vratim s mora'

To se navodi u novom Godišnjem izveštaju o primeni presuda <a href="https://insajder.net/teme/evropski-sud-za-ljudska-prava-poslednja-instanca-za-eventualne-zalbe-za-izborne-neregularnosti-video">Evropskog suda za ljudska prava </a>koji sadrži statističke podatke po zemljama o broju novih, nerešenih i zatvorenih predmeta, kao i detalje o značajnim kretanjima u procesu implementacije.
Od ukupno 1.043 novih slučajeva prosleđenih Komitetu tokom 2023, što predstavlja blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, najviše ih je bilo iz Ukrajine -125, na drugom mestu su Italija i Rumunija sa po 87, treći je Azerbejdžan sa 84, a četvrta Turska sa 78.
U delu Godišnjeg izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da je tokom prošle godine Srbija smanjila broj nerešenih predmeta. Srbija je 31. decembra 2023. imala 77 predmeta na čekanju za izvršenje, u poređenju sa 97 u 2022.
Nerešenih slučajeva koji čekaju duže od pet godina bilo je šest.
Ukupan broj nerešnih slučajeva pred Sudom prošle godine je bio 3.819 što je blagi porast na prethodnu godinu kada ih je bilo 3.760, a zemlje sa najvećim brojem nerešenih slučajeva su Ukarjina, Rumunija, Turska, Azerbejdžan i Italija.
Po broju zatvorenih slučajeva Srbija je na četvrtom mestu. Od 96 takvih slučajeva, 92 su bili "vodeći slučajevi" a četiri ponovljeni, navodi se u izveštaju.
Više rešenih slučajeva u 2023. od Srbije imali su Mađarska - 123, Rumunija - 121 i Turska - 111 a na petom emstu je Ukrajina sa 75.
Ukupan broj zatvorenih slučajeva prošle godine bio je 982 što je porast u odnosu na prethodnu godinu.
Kada je reč o poštovanju rokova isplate "pravedne naknade" podnosiocima predstavki koju je odredio Evropski sud, od 996 isplata tokom 2023. kao rezultat presuda Evropskog suda za ljudska prava, 696 (69,9 odsto) je izvršeno u roku.
Potvrda plaćanja čekala se krajem 2023. za 1.128 slučajeva, od čega za 690 slučajeva čekalo duže od šest meseci.
Kada je reč o Srbiji, potvrda o isplati "pravedne satisfakcije" čekala se u 52 slučaja, 42 uplate su izvršene u roku i 39 van roka.
Globalno, u poslednjem Godišnjem izveštaju Komiteta ministara SE konstatuje se napredak u primeni odluka Evropskog suda za ljudska prava 2023. godine, uz naglasak da i dalje postoje bitni izazovi.
Između ostalog ističe se veće angažovanje u procesu implementacije i država članica i civilnog društva u 2023. Zemlje članice podnele su rekordan broj akcionih planova i akcionih izveštaja, a broj podnesaka organizacija civilnog društva i nacionalnih institucija za ljudska prava nastavio je da rastu.
Dodaje se, međutim, da nastavljena agresija Rusije na Ukrajinu i dalje ima veliki uticaj na sistem, ozbiljno utičući na kapacitet Ukrajine da brzo sprovodi presude Suda.
Zahvaljujući svojoj odlučnosti i tesnoj saradnji sa SE, Ukrajina je ipak uspela da zatvori 75 slučajeva 2023. godine. Nasuprot tome, nije zabeležen napredak ni u jednom od nerešenih predmeta protiv Ruske Federacije, kojih je 2.566 što čini 40 odsto ukupnog broja nerešenih predmeta.
Komitet ministara usvojio je konkretnu strategiju za postupanje u tim slučajevima 2023. godine, koja posebno uključuje pojačanu saradnju sa UN i civilnim društvom.
U izveštaju se takođe naglašava jasna potreba da države članice dodatno ojačaju svoje domaće kapacitete za sprovođenje odluka Suda, kao što je naglašeno u Deklaraciji iz Rejkjavika usvojenoj na Samitu šefova država i vlada Saveta Evrope u maju 2023. 
 
 Izvor: Beta

Izveštaj

Savet za borbu protiv korupcije: Broj tužbi protiv PIO fonda “zbog ćutanja” uvećan 1000 puta za poslednjih 10 godina

REM usvojio Završni izveštaj o praćenju decembarskih izbora, Zekić ne zna kada će biti objavljen

Savet za borbu protiv korupcije: Vlada svaki kritički osvrt smatra suprotstavljanjem

Zekić: Izveštaj o medijima tokom decembarskih izbora početkom jula kada se 'vratim s mora'

Izveštaj o primeni presuda Evropskog suda za ljudska prava: Srbija peta po novih slučajeva