<article>Nedavni <a href="https://insajder.net/prenosimo/samit-o-nuklearnoj-energiji-u-briselu-vucic-porucio-da-ce-srbija-morati-da-menja-navike-i-zakonske-norme">Samit o nuklearnoj energiji u Briselu</a> podstakao je stare ideje - da je Srbiji neophodna ta vrsta energije. Evropski parlament je pre dve godine izglasao da se nuklearna energija i gas označe kao zelene energije – koje ne škode životnoj okolini. Prljave tehnologije za dobijanje energije su još prisutne, a Evropa i svet traže način da ih napuste. Zbog toga ne čudi veliki broj nukleraki na Starom kontinentu; ali, da li je to rešenje? <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dz3bi8razD4c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> “Države koje su ušle u ubrzanu zelenu agendu postale su velike uvoznice električne energije, pre svega mislim na Saveznu Republiku Nemačku, na Italiju i Veliku Britaniju. Znači Nemačka je pokušala da odustane od Lignita pod jedan, pod dva, zatvorila je u aprilu mesecu prošle godine svoju poslednju nuklearku i zato je ovu godinu završila u minusu, odnosno kao veliki uvoznik električne energije. Ove godine će taj uvoz biti drastično veći, jednostavno će morati i okreću se energiji dobijenoj sagorevanjem uglja.” – kaže za Insajder Miloš Zdravković, stručnjak za energetikuVlasti u Srbiji, koja je još daleko od napuštanja prljavih tehnologija, rešenje vide u malim nuklearnim reaktorima. Međutim, i dalje je na snazi moratorijum iz 1989. na izgradnju nuklearki, kao i na razvoj bilo kakvih projekata u vezi sa korišćenjem i preradom nuklearnog goriva. “To nije brz proces, to je proces koji gleda mnogo daleko u budućnost. Znači pričamo o 2040. ako bi sad počeli da radimo na tome. Na nama je da napravimo planove.” – rekla je Dubravka Đedović Handanović ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu. A, predsednik Srbije je pre nekoliko dana još jednom govorio o problemu koji ćemo imati, ako ne budemo imali nuklearnu energiju: “Ljudi moraju da znaju da do 2050. godine mi ćemo trošiti četiri puta više struje, nego danas. Četiri puta više struje! Mi jedva ovo danas krpimo, da ljudi nemaju problema. Jer su potrebe potrošača I privrede I privrednika I privatnih potrošača – dakle, mnogo veće nego što su ikada bile I one rastu iz godine u godinu. I za struju I za gas I za naftu.” – rekao je za tv Prva predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Resorno ministarstvo pripremilo je <a href="https://insajder.net/prenosimo/dedovic-zapoceti-razgovori-o-izgradnji-malih-nuklearnih-reaktora-najranije-2040-ili-2039-godine-ako-bismo-sada-poceli-da-radimo-na-tome">Nacionalni plan za energetiku i klimu </a>koji bi trebalo da bude usvojen po formiranju Vlade Srbije, a prema kome bi se, do 2030. godine, 45 odsto električne energije proizvodilo iz obnovljivih izvora energije. Stručnjaci podsećaju na trenutno stanje: “Mi smo 70% električne energije dobijali iz naših termoelektrana, 30% iz obnovljivih izvora energije. Sada je taj balans poremećen, u ovom trenutku mi preko 40-42% dobijamo iz hidroenergije, a to je posledica dobre hidrologije, i otud i onaj veliki, odnosno kako oni kažu, rekordan dobit EPSa. Jednostavno te elektrane su napravljene, izgrađene. Ne postoje nikakvi krediti da bi se vratili, da bi one radile u tom smislu, a proizvodnja električne energije iz vode je itekako jeftinije nego kada vi sagorevate ugalj, u tom slučaju mi dobijamo iz ugalja, naročito kada u taj ugalj uvozimo. E sad kako mi stojimo, pa naravno naše termoelektrane nisu u najboljem stanju, potrebno je da ih modernizujemo, ali kažem potrebno da ih modernizujemo, a ne zatvorimo.” – rekao je za Insajder Miloš Zdravković stručnjak za energetiku. Pre šest godina, uz negodovanje dela stručne zajednice, Skupština Srbije je, po hitnoj proceduri, usvojila Zakon o radijacionoj sigurnosti i bezbednosti. Jedna od novina jeste da se prvi put posle više od 30 godina pominje mogućnost izgradnje nuklearnih postrojenja. Dve godine kasnije potpisan je i sporazum sa Rusijom o korišćenju nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Međutim, i dalje je najveći problem - nedostatak stručnjaka za nuklearnu energiju: "Kadrovi bi se u početnoj fazi osposobljavali u nekoj meri i kroz praksu, ali deset godina je minimum da bismo mi kod nas imali jedno takvo postrojenje u funkciji.“- izjavio je pre dve godine Zoran Ilić pomoćnik ministarke rudarstva i energetike, za Insajderovu emisiju “Nuklearna elektrana u Srbiji - između ne i možda”. U istoj emisiji, govorio je i Slobodan Bubnjević, naučni novinar: "Mislim da je automobil jedna izvrsna stvar i preporučio bih svima da ga voze, ali maloletnici ne smeju da upravljaju automobilom. Mi smo zemlja vrlo intrigantne nuklearne istorije, vrlo zanimljive – ali smo sad u toj zajednici maloletni. Da bismo uopšte razmišljali hoćemo ili nećemo, hajde prvo da postanemo punoletni, odnosno da napravimo domaću ekspertizu na tom polju.“ - kazao je Slobodan Bubnjević Insajderu. Istorijat nuklearne energije u Srbiji kvari akcident , koji se dogodio 1958 godine u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, kada se radioaktivni materijal izlio iz prvog nuklearnog reaktora u SFRJ koji je postavljen samo nekoliko meseci ranije. Ozračeno je šestoro istraživača. Istraživački program, koji neki tumače kao pokušaj Jugoslavije da razvije sopstveno nuklearno naoružanje, posle toga je ubrzo bio obustavljen. Međutim, nuklearno naoružanje ne treba poistovećivati sa korišćenjem nuklearne energije za proizvodnju struje, čemu teži svet. Nuklearne elektrane u Evropi trenutno proizvode četvrtinu ukupno proizvedene struje. Izvor: Insajder</article>

Nedavni <a href="https://insajder.net/prenosimo/samit-o-nuklearnoj-energiji-u-briselu-vucic-porucio-da-ce-srbija-morati-da-menja-navike-i-zakonske-norme">Samit o nuklearnoj energiji u Briselu</a> podstakao je stare ideje - da je Srbiji neophodna ta vrsta energije. Evropski parlament je pre dve godine izglasao da se nuklearna energija i gas označe kao zelene energije – koje ne škode životnoj okolini. Prljave tehnologije za dobijanje energije su još prisutne, a Evropa i svet traže način da ih napuste. Zbog toga ne čudi veliki broj nukleraki na Starom kontinentu; ali, da li je to rešenje?&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3Dz3bi8razD4c&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
“Države koje su ušle u ubrzanu zelenu agendu postale su velike uvoznice električne energije, pre svega mislim na Saveznu Republiku Nemačku, na Italiju i Veliku Britaniju. Znači Nemačka je pokušala da odustane od Lignita pod jedan, pod dva, zatvorila je u aprilu mesecu prošle godine svoju poslednju nuklearku i zato je ovu godinu završila u minusu, odnosno kao veliki uvoznik električne energije. Ove godine će taj uvoz biti drastično veći, jednostavno će morati i okreću se energiji dobijenoj sagorevanjem uglja.” – kaže za Insajder Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku
Vlasti u Srbiji, koja je još daleko od napuštanja prljavih tehnologija, rešenje vide u malim nuklearnim reaktorima. Međutim, i dalje je na snazi moratorijum iz 1989. na izgradnju nuklearki, kao i na razvoj bilo kakvih projekata u vezi sa korišćenjem i preradom nuklearnog goriva.
&nbsp;“To nije brz proces, to je proces koji gleda mnogo daleko u budućnost. Znači pričamo o 2040. ako bi sad počeli da radimo na tome. Na nama je da napravimo planove.” – rekla je Dubravka Đedović Handanović ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu. A, predsednik Srbije je pre nekoliko dana još jednom govorio o problemu koji ćemo imati, ako ne budemo imali nuklearnu energiju:
&nbsp;“Ljudi moraju da znaju da do 2050. godine mi ćemo trošiti četiri puta više struje, nego danas. Četiri puta više struje! Mi jedva ovo danas krpimo, da ljudi nemaju problema. Jer su potrebe potrošača I privrede I privrednika I privatnih potrošača – dakle, mnogo veće nego što su ikada bile I one rastu iz godine u godinu. I za struju I za gas I za naftu.” – rekao je za tv Prva predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
&nbsp;Resorno ministarstvo pripremilo je <a href="https://insajder.net/prenosimo/dedovic-zapoceti-razgovori-o-izgradnji-malih-nuklearnih-reaktora-najranije-2040-ili-2039-godine-ako-bismo-sada-poceli-da-radimo-na-tome">Nacionalni plan za energetiku i klimu </a>koji bi trebalo da bude usvojen po formiranju Vlade Srbije, a prema kome bi se, do 2030. godine, 45 odsto električne energije proizvodilo iz obnovljivih izvora energije. Stručnjaci podsećaju na trenutno stanje:&nbsp;
“Mi smo 70% električne energije dobijali iz naših termoelektrana, 30% iz obnovljivih izvora energije. Sada je taj balans poremećen, u ovom trenutku mi preko 40-42% dobijamo iz hidroenergije, a to je posledica dobre hidrologije, i otud i onaj veliki, odnosno kako oni kažu, rekordan dobit EPSa. Jednostavno te elektrane su napravljene, izgrađene. Ne postoje nikakvi krediti da bi se vratili, da bi one radile u tom smislu, a proizvodnja električne energije iz vode je itekako jeftinije nego kada vi sagorevate ugalj, u tom slučaju mi dobijamo iz ugalja, naročito kada u taj ugalj uvozimo. E sad kako mi stojimo, pa naravno naše termoelektrane nisu u najboljem stanju, potrebno je da ih modernizujemo, ali kažem potrebno da ih modernizujemo, a ne zatvorimo.” – rekao je za Insajder Miloš Zdravković stručnjak za energetiku.
&nbsp;Pre šest godina, uz negodovanje dela stručne zajednice, Skupština Srbije je, po hitnoj proceduri, usvojila Zakon o radijacionoj sigurnosti i bezbednosti. Jedna od novina jeste da se prvi put posle više od 30 godina pominje mogućnost izgradnje nuklearnih postrojenja. Dve godine kasnije potpisan je i sporazum sa Rusijom o korišćenju nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Međutim, i dalje je najveći problem - nedostatak stručnjaka za nuklearnu energiju:
&nbsp;"Kadrovi bi se u početnoj fazi osposobljavali u nekoj meri i kroz praksu, ali deset godina je minimum da bismo mi kod nas imali jedno takvo postrojenje u funkciji.“- izjavio je pre dve godine Zoran Ilić pomoćnik ministarke rudarstva i energetike, za Insajderovu emisiju “Nuklearna elektrana u Srbiji - između ne i možda”. U istoj emisiji, govorio je i Slobodan Bubnjević, naučni novinar:
&nbsp;"Mislim da je automobil jedna izvrsna stvar i preporučio bih svima da ga voze, ali maloletnici ne smeju da upravljaju automobilom. Mi smo zemlja vrlo intrigantne nuklearne istorije, vrlo zanimljive – ali smo sad u toj zajednici maloletni. Da bismo uopšte razmišljali hoćemo ili nećemo, hajde prvo da postanemo punoletni, odnosno da napravimo domaću ekspertizu na tom polju.“ - kazao je Slobodan Bubnjević Insajderu.
&nbsp;Istorijat nuklearne energije u Srbiji kvari akcident , koji se dogodio 1958 godine u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“, kada se radioaktivni materijal izlio iz prvog nuklearnog reaktora u SFRJ koji je postavljen samo nekoliko meseci ranije. Ozračeno je šestoro istraživača. Istraživački program, koji neki tumače kao pokušaj Jugoslavije da razvije sopstveno nuklearno naoružanje, posle toga je ubrzo bio obustavljen. Međutim, nuklearno naoružanje ne treba poistovećivati sa korišćenjem nuklearne energije za proizvodnju struje, čemu teži svet. Nuklearne elektrane u Evropi trenutno proizvode četvrtinu ukupno proizvedene struje.&nbsp;
Izvor: Insajder
&nbsp;

Teme

Nuklearna elektrana, ilustracija, foto: Nicolas HIPPERT/Unsplash

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Srbija nema stručni kadar za nuklearku (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Srbija nema stručni kadar za nuklearku (VIDEO)

Tagovi: