Šta posle novog odlaganja sankcija Vašingtona: NIS između ruskog inata i američkih igara (VIDEO)

Brzo će proleteti još jedan grejs period koji je NIS dobio do novog dana D da odluku o uvođenju američkih sankcija. Predsednik države koji je sinoć rekao nadamo se ali ne verujemo danas puetm instagrama saopštava lepu vest.

"Uspeli smo! Dobili smo novih 30 dana odlaganja sankcija za NIS. Hvala svim ljudima u Srbiji koji su se borili i hvala američkim partnerima na razumevanju. Sačuvali smo stabilnost, vraćamo Srbiju na puteve uspeha" – poručio je predsednik Aleksandar Vučić.

U ovom trenutku nije poznato da li novi grejs period znači i nove uslove. Pre isteka prethodnog roka Rusi su delimično promenili vlasničku strukturu u NIS-u tako što je deo vlasništva Gaspromnjefta, koji je pod sankcijama, preuzela matična firma Gasprom, koja nije ni pod evropskim sankcijama niti joj prete američke. Tako Gaspromnjeft više nema većinsko vlasništvo. Da li će biti to biti dovoljno nije poznato jer je to, kako kaže direktor Srbijagasa, političko a ne pravno pitanje.

„Sada ako gledate i čitate OFAC-ov dokument o uvođenju sankcija tamo piše 50 posto vlasništva Gaspromnjefta imate sankcije; 50 minus posto akcija Gaspromnjefta nemate sankcije. Prema tome ako NIS nije imao faul to bi trebalo da bude dovoljno, a pošto su političke sankcije nisam siguran da će biti dovoljno“, rekao je jutros Dušan Bajatović koji je još tada predvideo novo odlaganje američkih sankcija.

Povod za američke sankcije je sumnja da se od profita ruske strane u NIS-u finansira rat u Ukrajini, što je samo po sebi neobično ako se sankcije ne odnose na Gasprom koji je glavni snabdevač evrope gasom.

U ovoj priči uz podršku Mađarske, NIS i Srbija imaju i podršku Hrvatske jer je najveći klijent hrvatskog naftovoda JANAF upravo NIS. Iz hrvatske Vlade se čak čula ideja da Janaf preuzme udeo u NIS-u. Bivši hrvatski ministar ekonomije i stručnjak za energetiku Davor Štern kaže za Insajder da to ne vidi kao opciju ni pravno ni politički.

„Nije mi baš logično da oni uđu u vlasničku strukturu NIS-a, budimo realni, niti su političke prilike takve da bi to bilo i sa strane Srbije prihvatljivo. Osim toga, postoji jedna stvar o kojoj se ne govori, a to je odredba Lisabonske konvencije EU iz 2008. koja kaže, to je treći energetski paket, da vlasnici transportnih sredstava u energetici ne bi smeli biti i vlasnici preradbenih i proizvodnih dijelova. To se odnosi na struju, na plin i na naftu. Tako da transportni sistem Janafa, to je meni potpuno logično, ne bi smio biti vlasnik NIS-a ili (hrvatske) INE ili bilo koga drugoga“, objašnjava Štern.

Zašto Rusi vlasništvo ne prenesu na neku prijateljsku kompaniju poput mađarskog MOL-a ili bar na matični Gasprom, Štern vidi u ruskom inatu ili informacijama koje nisu dostupne široj javnosti.

”Ima jedna stvar koja se zove nacionalni ponos. To je kod Rusa jako, jako. I on kaže, nećeš ti mene. Ali opet, kolateralna žrtva je Srbija, a u jednom manjem dijelu i Hrvatska. Opet je bilo vremena da i države i diplomacija, a i poslovni krugovi učine svoje. Ne znam gde su šta radili i na koje su odgovore naišli”, kaže Štern za Insajder.

Bar u ovom slučaju može se reći da je promena američke administracije olakšavajuća okolnost. Plan za uvođenje sankcija Gaspromnjeftu i Naftnoj industriji Srbije u kojoj je ova ruska kompanija donedavno bila većinski vlasnik, donela je pred sam kraj administracija na čelu sa Najdenom, dok je Trampova administracija sada drugi put donela odluku o odlaganju. Za potpuno ukidanje Bajdenove odluke ona bi morala proči Kongres a to je i dug proces i podela političkih karata daleko neizvesnija.

Novinarka Irena Stević