<article><p>Nakon više od godinu i po dana od zločina u OŠ "Vladislav Ribnikar“, kada je maloletni K.K. ubio devet đaka i čuvara škole, doneta je prvostepena osuđujuća presuda, ali ne za ubistva i ne njemu. Osuđeni su roditelji, jer su ga grubo zanemarivali. Otac - i za izazivanje opšte opasnosti na ukupno 14 i po godina zatvora, a majka na tri. U decembru, na zakonski maksimalnih 20 godina zatvora, prvostepeno su osuđeni Uroš Blažić počinilac masovnog ubistva u Duboni i Malom Orašju i njegov otac. Sve se na kraju svelo na brojeve ubijenih i godine zatvora za okrivljene, umesto teške lekcije koja je morala da promeni društvo. </p><p>"Kada vam neko ubije dete, tu više pravde ni života nema. Koja god kazna da je izrečena, nijedna kazna ne bi bila dovoljno adekvatna za ubistvo deteta. S druge strane, slučaj Ribnikar i slučaj Dubona treba posmatrati različito, u različitom kontekstu. Jedino što ih spaja jeste, da su u oba slučaja žrtve tih ubistava bile deca. S druge strane, dok se Ribnikar može pripisati u krivicu patologije jedne porodice, Dubona se može pripisati u krivicu patologije sistema“, izjavila je Bajović.</p><p>Zakoni su bili ograničenje za teže kazne. Urošu Blažiću sudilo se kao mlađem punoletniku, jer nije navršio 21 godinu kada je počinio  zločin, a dečaku ubici u Ribnikaru ne može da se sudi, zato što je imao manje od 14 godina kada je počinio masakr.  Iako su nakon majskih tragedija sistemske promene najavljivane kao hitne, zakonski okvir ostao je isti. Profesorka Bajović smatra da bi o eventualnim izmenama, trebalo razmisliti.</p><p>"Zakon nije pretrpeo nikakve izmene kako bi u budućnosti makar delimično pravda mogla da bude zadovoljena. U tom kontekstu trebalo bi razmišljati o eventualnom spuštanju starosne granice krivične odgovornosti, uvođenju nekog vida odgovornosti roditelja za krivična dela krivično neodgovorne dece, a bez obzira što su najavljivane izmene krivičnih zakona koje su aktuelne i koje predviđaju unošenje 40 novih krivičnih dela, u ovom pravcu se uopšte nije razmišljalo uprkos zvaničnim predlozima koji su podneti od strane žrtava, odnosno roditelja ubijene dece“ izjavila je Bajović.</p><p>U potrazi za pravdom srpsko društvo kao da se stalno udaljava od cilja. Tako je nakon četvrt veka od ubistva i decenije od pokretanja postupka za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Apelacioni sud saopštio - nema dokaza. A okrivljene, četvoricu pripadnika i funkcionera DB-a prethodno je Viši sud dva puta osudio na ukupno 100 godina zatvora. Međutim sudije Apelacionog suda imaju konačnu reč. Ispostavilo se da su odluku doneli u aprilu 2023. godine, ali da se čekalo čak 10 meseci da bude saopštena. Čekanje pogodnog političkog trenutka za saopštavanje ili nekakva pravna procedura, na kraju je svejedno, jer za ubistvo novinara na Uskrs u sred bombardovanja 1999. godine, niko nije kriv. Profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović kaže za Insajder da se takvom presudom šalje negativna poruka.</p><p>"Meni to govori da politička ubistva u ovoj državi maltene nikad ne dobijaju svoj sudski epilog. S druge strane, takođe mi govori prilika činjenice da duboka država, odnosno službe bezbednosti, u ovoj državi od 90-ih godina do danas nisu reformisane. Tako da oslobađajućom presudom za ubistvo Ćuruvije faktički dolazimo do situacije da se on ubija još jednom. Ako se, mislim da se prisetimo da je Ćuruvija bio veliki kritičar Miloševićevog režima, a oslobađajuća presuda u ovakvom trenutku šalje negativnu poruku kako možete da završite ako budete slobodno izražavali svoje mišljenje“, smatra Bajović</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FHUsak7rrf6c&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Na kraju će novinari sedeti na optuženičkim klupama, jer su ih sada oslobođeni pripadnici službe, tužili. Odgovaraće i država, ali ne zbog gotovo nedostižne pravde, već zato što su okrivljeni bili pritvoreni. Epilozi najtežih zločina u Srbiji čekaju se godinama i najčešće se na njih i zaboravi usled novih vesti o novim zločinima. Slučajevi masovnih ubistava u Ribnikaru i Malom Orašju i Duboni tek su na prvoj pravnoj stepenici. Slede žalbe i drugi stepen, odluka Apelacionog suda. U slučaju Ćuruvije ostalo je samo da Vrhovni sud odluči o zahtevu za zaštitu zakonitosti, ali ta odluka ne menja presudu koja je oslobađajuća.  </p><p>Novinarka Ana Mihaljčić</p></article>

<p>Nakon više od godinu i po dana od zločina u OŠ "Vladislav Ribnikar“, kada je maloletni K.K. ubio devet đaka i čuvara škole, doneta je prvostepena osuđujuća presuda, ali ne za ubistva i ne njemu. Osuđeni su roditelji, jer su ga grubo zanemarivali. Otac - i za izazivanje opšte opasnosti na ukupno 14 i po godina zatvora, a majka na tri. U decembru, na zakonski maksimalnih 20 godina zatvora, prvostepeno su osuđeni Uroš Blažić počinilac masovnog ubistva u Duboni i Malom Orašju i njegov otac. Sve se na kraju svelo na brojeve ubijenih i godine zatvora za okrivljene, umesto teške lekcije koja je morala da promeni društvo.&nbsp;</p>
<p>"Kada vam neko ubije dete, tu više pravde ni života nema. Koja god kazna da je izrečena, nijedna kazna ne bi bila dovoljno adekvatna za ubistvo deteta. S druge strane, slučaj Ribnikar i slučaj Dubona treba posmatrati različito, u različitom kontekstu. Jedino što ih spaja jeste, da su u oba slučaja žrtve tih ubistava bile deca. S druge strane, dok se Ribnikar može pripisati u krivicu patologije jedne porodice, Dubona se može pripisati u krivicu patologije sistema“, izjavila je Bajović.</p>
<p>Zakoni su bili ograničenje za teže kazne. Urošu Blažiću sudilo se kao mlađem punoletniku, jer nije navršio 21 godinu kada je počinio &nbsp;zločin, a dečaku ubici u Ribnikaru ne može da se sudi, zato što je imao manje od 14 godina kada je počinio masakr. &nbsp;Iako su nakon majskih tragedija sistemske promene najavljivane kao hitne, zakonski okvir ostao je isti. Profesorka Bajović smatra da bi o eventualnim izmenama, trebalo razmisliti.</p>
<p>"Zakon nije pretrpeo nikakve izmene kako bi u budućnosti makar delimično pravda mogla da bude zadovoljena. U tom kontekstu trebalo bi razmišljati o eventualnom spuštanju starosne granice krivične odgovornosti, uvođenju nekog vida odgovornosti roditelja za krivična dela krivično neodgovorne dece, a bez obzira što su najavljivane izmene krivičnih zakona koje su aktuelne i koje predviđaju unošenje 40 novih krivičnih dela, u ovom pravcu se uopšte nije razmišljalo uprkos zvaničnim predlozima koji su podneti od strane žrtava, odnosno roditelja ubijene dece“ izjavila je Bajović.</p>
<p>U potrazi za pravdom srpsko društvo kao da se stalno udaljava od cilja. Tako je nakon četvrt veka od ubistva i decenije od pokretanja postupka za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Apelacioni sud saopštio - nema dokaza. A okrivljene, četvoricu pripadnika i funkcionera DB-a prethodno je Viši sud dva puta osudio na ukupno 100 godina zatvora. Međutim sudije Apelacionog suda imaju konačnu reč. Ispostavilo se da su odluku doneli u aprilu 2023. godine, ali da se čekalo čak 10 meseci da bude saopštena. Čekanje pogodnog političkog trenutka za saopštavanje ili nekakva pravna procedura, na kraju je svejedno, jer za ubistvo novinara na Uskrs u sred bombardovanja 1999. godine, niko nije kriv. Profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović kaže za Insajder da se takvom presudom šalje negativna poruka.</p>
<p>"Meni to govori da politička ubistva u ovoj državi maltene nikad ne dobijaju svoj sudski epilog. S druge strane, takođe mi govori prilika činjenice da duboka država, odnosno službe bezbednosti, u ovoj državi od 90-ih godina do danas nisu reformisane. Tako da oslobađajućom presudom za ubistvo Ćuruvije faktički dolazimo do situacije da se on ubija još jednom. Ako se, mislim da se prisetimo da je Ćuruvija bio veliki kritičar Miloševićevog režima, a oslobađajuća presuda u ovakvom trenutku šalje negativnu poruku kako možete da završite ako budete slobodno izražavali svoje mišljenje“, smatra Bajović</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FHUsak7rrf6c&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Na kraju će novinari sedeti na optuženičkim klupama, jer su ih sada oslobođeni pripadnici službe, tužili. Odgovaraće i država, ali ne zbog gotovo nedostižne pravde, već zato što su okrivljeni bili pritvoreni. Epilozi najtežih zločina u Srbiji čekaju se godinama i najčešće se na njih i zaboravi usled novih vesti o novim zločinima. Slučajevi masovnih ubistava u Ribnikaru i Malom Orašju i Duboni tek su na prvoj pravnoj stepenici. Slede žalbe i drugi stepen, odluka Apelacionog suda. U slučaju Ćuruvije ostalo je samo da Vrhovni sud odluči o zahtevu za zaštitu zakonitosti, ali ta odluka ne menja presudu koja je oslobađajuća. &nbsp;</p>
<p>Novinarka Ana Mihaljčić</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Suđenje

presuda

Više od vesti

Sudske presude koje su obeležile 2024. godinu (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Sudske presude koje su obeležile 2024. godinu (VIDEO)

Tagovi: