Šutanovac u Marker razgovoru: Ne možemo graditi budućnost na temama iz prošlosti (VIDEO)

"Politički faktori iz tog vremena više nisu u poziciji odlučivanja. Ako bi se samo na to oslanjali, ako bi samo to bilo neko polazište toga gde Srbija treba da se nađe u 21. veku, bojim se da ćemo odlutati od onoga što je cilj. Cilj je pre svega da živimo kvalitetan život, da građani imaju kvalitetnu uslugu od države, da s druge strane školstvo, zdravstvo sve funkcioniše na način koji je neophodan“, objašnjava Šutanovac.

Kako kaže, to što je Srbija podeljena između zapada i istoka je jedna "šizofrena situacija", za koju misli da bi trebalo da se ispravi. 

"Nekako mi se čini da to vreme mržnje mora da prestane. Imam utisak da u poslednje vreme štaviše zbog ovog rata u Ukrajini, odnosno ove agresije Rusije na Ukrajinu i zbog celog tog hibridnog rata koji se vodi u Srbiji i promocije tog, da kažem, nasilja, društvo se još više podelilo i mislim da smo se dezorijentisali uopšte od toga šta je naš interes koji je u stvari važniji od svih drugih interesa i gde je naša perspektiva ukoliko ne budemo svesni na koji način možemo da ostvarimo taj interes“, kaže Šutanovac za Marker razgovor.

Na konstataciju da još uvek nema zvanični spisak poginulih u NATO bombardovanju, on kaže da je to teško učiniti i da se gubi iz svesti da nije Srbija bila u ratu već vojska Jugoslavije u to vreme.

"Svi spiskovi koji su napravljeni, koliko god bili validni, nikada nisu potpuni. Ne postoji nijedan rat u kom ćete imati tačan broj žrtava. S druge strane, često se govori koliko je žrtava od NATO bombardovanja. Da li se tu računaju žrtve u sukobima 1998. Da li se računaju ljudi koji su nakon dolaska NATO na Kosovo nestali. To su hiljade ljudi s jedne i s druge strane koji se vode kao nestali, a verovatno su oni pobijeni na najsvirepije moguće načine“, kaže Šutanovac. 

Na pitanje zašto Srbija nije imala interes da utvrdi kolika je tačna materijalna šteta pričinjena, Šutanovac kaže da misli da je to "čak i teže utvrditi“. 

"To je mnogo veći i mnogo teži posao da se uradi – analiza kolike su vrednosti čega bile, koliko bi to u nekoj prodaji vredelo. Mislim da je to pretpostavljeno da ekonomisti mogu da daju neke približne vrednosti, ali ne postoji mogućnost da se to eksplicitno utvrdi. Kao što, na čast naše vojske tadašnje, rušenje jednog aviona F-117 je nanelo više, moguće desetina milijardi štete američkoj vojnoj industriji, ali teško je utvrditi tačan broj tih sastava, ali znam da ih je taj avion i taj pad ih je koštao milijarde i milijarde ugovora koje su nakon toga otkazali i na kraju dana taj avion više nije u operativnom upotrebi, iako nije bio star“, kaže Šutanovac.

On objašnjava da Srbija u to vreme nije imala nijednog saveznika. 

"Ni na istoku, ni na zapadu. Često slušamo o tome kako su nam Rusi pomagali. To je potpuno neistina. Devedesete godine Rusi nisu pomagali Srbiju, niti Jugoslaviju. Verujem da će istoričar u nekom trenutku konačno dati neki sud o ulozi tadašnje Ruske federacije u raspadu SFRJ“, kaže Šutanovac.

On dodaje da je tadašnji predsednik Slobodan Milošević sve svoje političke greške potpisao kroz kapitulaciju, te da je uspeo da Srbiju "iskasapi“.

"Danas kada slušam pojedine, moram priznati i iz vlasti, iz opozicije kako optužuju da su izdali Kosovo, ja ne znam više koliko puta nešto može da se izda. Ako je Kumanovski sporazum bio taj koji je osnova za kapitulaciju, kako može da se izdaje svake godine? Ja nisam od ljudi koji prvo koriste te teške reči, s druge strane, mislim da su svi lideri od Miloševića na ovamo, od njega računam, da su pokušavali da Kosovski problem na neki način reše, da niko nije dizao ruke. Ali da su političke okolnosti takve bile da mi praktično nikad nismo imali pravog saveznika koji bi nama na međunarodnoj sceni pomogao“, kaže on.

Šutanovac smatra da to što je Rusija dala podršku Srbiji sprečavajući Kosovo da uđe u Ujedinjene nacije "jeftin način da pridobiju javnost u Srbiji".

Izvor: Insajder