Tanja Miščević u Marker razgovoru: Gde je Srbija 10 godina posle otvaranja pregovora o članstvu u EU (VIDEO)

“U međuvremenu se dva puta menjala i metodologija za pregovore. Najveća promena je svakako ona sa uvođenjem nove metodologije koja nam je najpoznatija po definisanju klastera, objedinjavanju poglavlja i od tada tako pratimo i otvaramo poglavlja. Međutim, mnogo je važnije to što je metodologija donela nekoliko važnih elemenata koje ocenjuju napredak države u pregovaračkom procesu”, ističe ona. 

Ministarka Miščević navodi da je nova metodologija unela veću i značajniju ulogu država članica u ocenjivanju, jačanje političkog uslovljavanja kroz pregovarački proces i uvela bilateralne ocene, odnosno probleme i njihovo rešavanje u prvi plan. 

“U međuvremenu se dogodio i rat u Ukrajini, koji je pitanje usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom stavio ne kao prioritet, nego prioritet svakog prioriteta. Nemojte zaboraviti da je naš pregovarački proces od samog početka bio uslovljen vladavinom prava. Pored Crne Gore mi smo prvi kojim je ovaj uslov postavljen. A posebno za nas je i poglavlje 35, odnosno  praćenje i sprovođenje obaveza i dijaloga između Beograda i Prištine", ističe ona.

Miščević dodaje da ustavni amandman koji postavljanje sudija i izbor tužilaca prebacuje iz skupštine u ruke posebnih tela, nije samo tehnička stvar, već da je to jedan od modela koji postoji i funkcioniše u Evropskoj Uniji, te navodi da su prošle godine usvojeni odgovarajući zakon i da su sada su na redu podzakonska akta. 

“Venecijanska komisija je neprestano prisutna, sarađuje sa našim ministarstvom pravde u pisanju ovih akata. Ostala su još dva zakona koji na prvu loptu izgledaju kao manje važni, to su organizacija sudova i pravosudna akademija. Pravosudna akademija je suštinski važna za obuku i obrazovanje nezavisnih sudija”, ističe ona. 

Ona naglašava da ne zna za postojanje paketa što se tiče Zapadnog Balkana, ali da ćemo vrlo brzo, sa ulaskom Bugarske i Rumunije u Šengen, postati unutrašnja spoljna granica EU što je potpuno interesantna i jedna nova situacija za sve nas. 

Ističe da se Zapadni Balkan i dalje ne posmatra kao paket jer imamo različite stepene u tehničkom procesu pregovora. 

“Imate Crnu Goru i Srbiju koje pregovaraju 10 - 11 godina. Imate Severnu Makedoniju i Albaniju koje tek treba da otvore prva poglavlja, odnosno da otvore pregovore kao takve. I imate Bosnu i Hercegovinu za koju ćemo do marta videti šta se dešava sa njenim statusom. I naravno, imate Prištinu koja nema status u ovom procesu, ali je kao teritorija i kao entitet deo čitavog procesa. Dakle, imate tri različite grupacije unutar jedne grupe. Plan rasta o kojem ćemo sigurno pričati je usmeren jer on nije zamena za pregovarački proces, već je on jedan podsticaj socioekonomskom razvoju. Napredak svake zemlje u procesu integracije je zapravo dobar pokazatelj da se može napredovati i naravno da on izaziva pozitivno takmičenje", kaže Mišćević.

Ona ističe da je liderska pozicija davana po broju otvorenih poglavlja i da  tu Crna Gora prednjači jer je otvorila sva poglavlja, ali je zatvorila samo tri, što je svega jedno poglavlje više nego Srbija. 

“Sa druge strane, ako pogledate administrativne kapacitete koje ima Srbija, a to je ocena Evropske komisije, a ne moja ocena, oni nadilaze kapacitete koje postoje u drugim delovima našeg regiona, što je opet jedan dalji potencijal. Ne zaboravite da Srbija, i ja to stalno naglašavam, ima to pitanje poglavlja 35 koje je od starta do danas velika nepoznanica za sve. I ono je bio taj prvi pravi element političkog uslovljavanja. Bez obzira na druge, ja mislim da Srbija zaista ima potencijal da proba da sada kapitalizuje ono o čemu smo malo pričali, a to je da dobar set zakonskih, podzakonskih akata i institucija koje postoje. Ono što je sada potrebno je, da ponovim, kapitalizacija, odnosno implementacija tih zakonskih promena”, navodi Tanja Miščević. 

Na pitanje šta znači Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, osim novca koji ćemo kao region dobiti ako ispunimo određene uslove, odgovara da je novac tu manje važan. 

“Srbija ima značajna sredstva koja dobija iz instrumenata predpristupne pomoći. Prošle godine je 143 miliona evra upućeno za pomoć u energetskoj krizi i to za posebne grupacije građana. Novca ima za projekte kroz Zapadno-Balkanski investicioni fond, kroz sredstva koja idu iz regionalnog instrumenta predpristupne pomoći i evropskog investicionog plana”, kaže ona i dodaje da je iznos od 6 milijardi evra koji je pomenut u nešto što je odlična pomoć, jer će pomoći socioekonomskom razvoju. 

Miščević ističe da su šira vladavina prava, uz ekonomske kriterijume i sva pitanja koja se odnose na funkcionisanje demokratskih institucija, jesu primarni uslov, ali da je za Srbiju dodatni uslov i dijalog o normalizaciji između Beograda i Prištine, te da je ona bila i jeste veoma konstruktivna u tom smislu, da se razgovara i prihvataju se dogovori."

Komentarišući prihvatanje kosovskih tablica, kaže da su one samo deo konteksta. 

“Napuštanje kosovskih institucija nije samo bilo zbog tablica. To je bila poslednja etapa i kap koja kreće od početka procesa dijaloga između Beograda i Prištine, u kojem su i jedna i druga strana preuzele na sebe obaveze. Beograd i Srbi su zapravo implementirali sve one obaveze koje se odnose na uključivanje u policiju, pravosuđe, učešće u lokalnim parlamentima, učešće u parlamentu, i sve je to urađeno bez zajednice Srpskih opština, koja deset godina nije bila tema. U jednom momentu je svaka kap značila da će se preliti čaša. Postoje restriktivne mere protiv Prištine upravo zbog toga što nije ispunjavala svoje obaveze, to je napredak i tako nešto nismo videli prethodnih deset godina”, navodi ona. 

Na konstataciju da jedan deo članica Evropske unije priznaje celovitost Srbije, dok drugi deo priznaje nezavisnost Kosova, te pitanje da li postoji ikakva mogućnost da Beograd i Priština postanu članice EU odvojeno otvoreno, jer je upravo je premijer Kosova, Albin Kurti, tražio da se to odvoji, Miščević odgovara da su te dve stvari jako povezane. 

“Da se opet pozovemo na ono što je dokument koji oblikuje naš pregovarački proces, jer o tome govorimo. Pre deset godina smo ga usvojili. Taj pregovarački okvir je bio vrlo jasan. Dakle, upravo iz činjenice da u Evropskoj uniji ne postoji dijalog o tome kakav je status Kosova, ni Evropska unija kao Unija ne može da traži da Srbija po tom pitanju, pitanju statusa uradi nešto. Zato postoji dijalog o normalizaciji koji je proces koji se vodi paralelno sa pregovaračkim procesom, a poglavlje 35 prati taj dogovor. Još jednom da podsetim, upravo u tom pregovaračkom okviru se kaže da je završetak pregovora, zapravo dolazak do pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji. To ne definiše šta sveobuhvatna normalizacija znači. Zato sam rekla da je poglavlje 35 nešto što je ostavljeno dosta nejasno u čitavom procesu”, ističe Tanja Miščević. 

Na pitanje ko je odgovoran za to što ovako dugo (od 2021. godine) nismo otvorili nijedno poglavlje, odgovara da je ministar za evropske integracije taj koji je najodgovorniji za tehničke ali i političke stvari u pregovaračkom procesu.

“Ako vam Komisija tri godine uzastopno kaže da je Srbija spremna za otvaranje klastera, zato što je ispunila sve uslove da bi taj klaster bio potpuno otvoren, a ipak ne dolazi do otvaranja, vraćamo se na novu metodologiju pregovora i jače političko uslovljavanje. Tu je onda i pitanje koje se odnosi na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, koje je postalo pitanje svih pitanja od početka rata u Ukrajini”, ističe Miščević.

Ona navodi da, kada je reč o Ukrajini, Srbija nije neutralna politički, jer je vrlo jasno rekla da osuđuje agresiju i glasala u velikom broju međunarodnih organizacija čak i za isključenje Ruske federacije iz nekih od njih. 

Ističe i da je jako ponosna na humanitarnu i svaku vrstu saradnje i pomoći koje Srbija pruža Ukrajini. 

“Recimo, mi smo jedini iz regiona koji nismo uveli sankcije, a Ukrajina je, ako se ne varam, zamolila za pomoć u obnovi elektroenergetskog sistema. Da ne pričamo o tome da sa kolegama iz Ukrajine, gotovo svakog drugog, trećeg dana, razgovaramo o procesu integracija”, navodi Miščević.

Što se tiče uvođenja sankcija Rusiji, ističe da ne može biti ograničenja na neki paket, te da se ne može birati šta će se od sankcija uvoditi. 

“Mi pokušavamo neke od važnih stvari kao što je energetska diversifikacija, jer smo, kao što znate, jako zavisni. Otvaranje interkonektora sa Bugarskom i Evropom, takođe je element upravo te diversifikacije, ono na čemu se dalje radi je interkonekcija preko Severne Makedonije sa Grčkom. Dakle, taj segment itekako postoji, ali će uvek ostati pitanje procenta usklađivanja, odnosno sankcija prema Ruskoj federaciji”, navodi Miščević.

Komentarišući izjavu kopredsedavajuće parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije Alesandre Moreti koja je rekla da EU želi Srbiju svom članstvu, ali ne po svaku cenu, zbog čega smatra da je potrebna nezavisna istraga o navodnim nepravilnostima na decembarskim izborima, kaže da smo imali preliminarnu ocenu koja je pokazala da postoje propusti u izborima, te da se čekamo da stigne novi izveštaj ODIHR-a, pa da onda institucije treba da odgovore na njega, te da je to institucionalni put. 

Na konstataciju da je to pitanje na neki način vezano za put Srbije ka EU i pitanje može li Srbija da odbije nezavisnu istragu, kaže da za sada nije bilo predloga za nezavisnu istragu. 

“Mi smo isto tako mogli da čujemo, prilikom rasprave u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, značajan broj poslanika koji je, ne treba zanemariti, rekao dajte da sačekamo da vidimo kako će izgledati izveštaj onih koji su zaduženi da napišu te izveštaje, da vidimo kako će Srbija i njene institucije po tom pitanju postupiti. A do sada je Srbija pokazala da je spremna za te preporuke, i prethodne  ODIHR preporuke i preporuke koje su vezane za pitanje funkcionisanja političkih stranaka u toku samog izbornog procesa, I mislim da je to pravi put", zaključuje u Marker razgovoru Tanja Miščević. 

Izvor: Insajder