Tijana Prizrenac Nedeljković dobila drugostepenu presudu i pobedila u borbi za svoje embrione: "Trebalo bi menjati zakon"

“Ja sam 11. septembra dobila konačnu presudu drugostepenog suda da mogu sama da planiram svoje potomstvo. Sada nastavljam sama, ali konačno bez ikakvih briga i bez borbe sa članovima zakona, institucijama i sa ljudima koji apsolutno nisu shvatali šta im pričam i to nevezano za ljubav, za porodicu, već za članove zakona, za moja ljudska prava, za moja ustavna prava u jednoj maloj Republici Srbiji”, kaže za Insajder Tijana Prizrenac Nedeljković.

Dodaje da se raduje završetku borbe i da toga još uvek nije ni svesna. 

“Nije kraj, što se tiče mene, jer mi ne bi trebalo da dozvolimo da ljudi, u trenutku kada doživljavaju najveću bol, kada u sred procesa vantelesne oplodnje, ostaju bez svog partnera, da moraju da razmišljaju o papirologiji, da moraju da razmišljaju o sudskim postupcima. Država mora da reguliše šta se dešava sa našim reproduktivnim i genetskim materijalom kada se nama ili našim najbližima nešto desi”, navodi ona. 

Tijana Prizrenac Nedeljković ističe da je potrebno izmeniti još i odbredbu Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji kad je u pitanju vremensko čuvanje genetskog materijala, koji je sada samo pet  godina.

“Potrebno je promeniti Zakon i urediti ovakvu tematiku vezanu za savremenu medicinu, da niko u najgorem trenutku ne treba da razmišlja o onome da će čuti – fali vam još jedan papir. Pet i po godina sam se borila sa dve institucije, sa Upravom za biomedicinu i Ministarstvom zdravlja, a malo manje od godinu dana da završim sudsku borbu, borbu za svoje embrione, za svoje potomstvo, nakon što mi je suprug preminuo. I bila je potrebna i snaga i znanje da se objasni zašto ja na nešto imam pravo iako to zakon nije predvideo. I borila sam se sa ljudima, ne samo njihovih ubedjenjima, već i njihovim tumačenjima zakona. Da nije bilo Ane, ne bih izašla u medije i ne bih pokucala na vrata na koja ona nije kucala. Sve smo zajedno radile i zajedno smo napravile sudsku praksu, a tu su i drugi koji se bore da naprave put i za sve druge ljude koji će nažalost možda, a ja se nadam da neće, doći u tu situaciju da ostanu udovice ili udovci i da moraju sudskim putem da se bore za genetski i reproduktivni material”, kaže za Insajder Tijana Prizrenac Nedeljković.

Podsećamo da je tumačenje člana 41. Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji bilo glavna prepreka za Anu Marković i Tijanu Prizrenac Nedeljković. 

Taj član ima samo jednu rečenicu koja glasi da u postupku Biomedicinski potpomognute oplodnje dozvoljeno upotrebljavati reproduktivne ćelije, odnosno EMBRIONE – DAVALACA koji su živi.

Međutim,  Zakon definiše i ko su davaoci. Da su to supružnici, odnosno vanbračni partneri koji su ODUSTALI od svojih embriona i koji ih daruju drugom neplodnom paru.

I Ana Marković i  Tijana Prizrenac Nedeljković  smatrale su da nisu davaoci, i da samim tim Član 41. Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ne bi trebalo da ih sputava da završe započetu proceduru vantelesne oplodnje. 

Suprug Tijane Prizrenac joj je bolovao od karcinoma testisa. Agresivne hemoterapije primao je još 2010. kada su mu lekari rekli da neće moći da ima potomstvo. Iznenađenje za mladi par stiglo je 2016.  kada je njen suprug na jednom kontrolnom pregledu uradio spermogram. Po savetu lekara ušli su u proceduru zamrzavanja embriona 2018. godine u jednoj leskovačkoj privatnoj klinici. Međutim, ubrzo se Tijaninom suprugu pogoršalo zdravstveno stanje, smešten je na VMA i kreće borba za njegov život.

Tada je saznala da neće moći da iskoristi zamrznute embrione, ukoliko suprug premine. Po savetu lekara iz klinike, ali i advokata napravila su pisano zaveštanje embriona da joj dozvoljava da ih iskoristi u slučaju njegove smrti. On je preminuo 12 dana kasnije. Nakon toga Tijana Prizrenac krenula je u pravnu bitku koja se završila odlukom Apelacionog suda.

Tom temom su se bavile Male velike priče u emisiji “U ime nerodjenog deteta”.

Izvor: Insajder