Tužiteljka Savović u "Intervjuu": Imam sumnje u vezi sa predmetom EPS-a na kojem smo radile i time što smo premeštene

"Samo voljom Višeg javnog tužioca (Nenada Stefanovića), ja sam u toj fazi sklonjena sa tog slučaja i ispitivanje okrivljenih su preuzele druge dve koleginice", rekla je Savović.

Na pitanje da li vidi direktnu vezu između činjenica da je radila na tom slučaju i da je dan nakon hapšenja premeštena, Savović je odgovorila da ima svoje sumnje i verovanja zbog čega se to dogodilo.

"Mi, tužioci, navikli smo da iznosimo ono za šta imamo dokaze. Tako da, iako sam uverena da se nešto desilo iz određenih motiva, neću to iznositi jer nemam dokaze. Verujem da postoje motivi da ovako važne predmete u Odeljenju za borbu protiv korupcije ne rade ljudi koji u prethodnom radu nisu pokazali neku bespogovornu poslušnost", kazala je Savović.

Na pitanje da li je imala neku pomisao da bi tako nešto moglo da joj se dogodi, Savović je odgovorila da nije i da je za nju to bilo iznenađenje.

"Očekivala sam da me je prva zamenica pozvala nešto u vezi predmeta i saslušanja. Zaista nisam ni na kraj pameti mogla da pomislim da ću biti sklonjena sa predmeta. Bilo mi je čudno i to što je prva zamenica (za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužioca, Brankica Marić) bez mog znanja održavala sastanke sa Službom za borbu protiv organizovanog kriminala i nije me obaveštavala o sadržaju tih sastanaka iako sam ja obrađivač tog predmeta. Videla sam da je postojalo interesovanje i Višeg javnog tužioca (Nenada Stefanovića) za taj predmet, on je više puta vršio uvid u predmet", navela je ona.

Na pitanje da li je normalno da prva zamenica javnog tužioca održava kontakte sa policijom, a da tužilac koji radi na predmetu ne zna za to, Savović je odgovorila da to nije normalno, niti profesionalno.

Na pitanje zbog čega je odlučila da nakon premeštanja izađe u javnost, Savović je odgovorila da je motiv bio njena "zakonska dužnost da čuva ugled javnotužiteljske funkcije".

"Meni je javni tužilac na kolegijumu pred svim kolegama rekao da se koleginica Jasmina (Paunović) i ja premeštamo u drugo Odeljenje za opšti kriminal zato što smo iskusne i treba da pomognemo kadrovski u radu tog odeljenja. Međutim, iznenadila sam se kada sam videla saopštenje Višeg javnog tužilaštva da sam ja sama tražila premeštaj i da sam sklonjena sa predmeta zato što sam odugovlačila rad na tom predmetu", navela je ona.

Savović je dodala da su te informacije netačne i da su vređale njen i ugled javnotužilačke funkcije, pa je zbog toga odlučila da ih demantuje.

Rekla je da je pre izlaska u javnost pitanje o tome postavila unutar institucije i na službenoj Viber grupi, ali da odgovor nije dobila jer je već bila isključena iz te grupe.

"Tvrdnje Višeg javnog tužilaštva su pre svega kontradiktorne i pravno neodržive - ako sam ja sama tražila premeštaj i meni je udovoljeno kao nekom dobrom zaposlenom, nelogična je tvrdnja da sam odugovlačila rad na predmetu jer bi u tom slučaju obaveza bila da mi izdaju neko obavezno uputstvo za ubrzanje rada na tom predmeta, a ja ga nisam dobila", navela je ona.

Na pitanje da li trajanje istrage u tom predmetu bilo uobičajeno, Savović je odgovorila da jeste, jer su se čekale provere policije po zahtevu i ishodi nekih drugih postupaka.

"Da bi trebalo da se radi brže - uvek treba, ali treba napomenuti da predmet nikada nije stajao u Tužilaštvu, već sve vreme u policiji, u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala", rekla je ona.

Govoreći o praksi da se tužioci premeštaju u druga odeljenja i da im se oduzimaju i daju predmeti, Savović je kazala da nema objektivnih razloga za česte izmene godišnjih rasporeda tužilaštva jer onda svaki put na predmetu počinje da radi neki novi zamenik.

"Pravilnik o upravi u javnom tužilaštvu predviđa kao pravilo da jedan obrađivač radi jedan predmet od početka da kraja kada je to moguće. Ono što je u ovom predmetu specifično je da se promena desila u momentu najosetljivije faze krivičnog postupka - kada sam već naredila hapšenje tih lica, kada sam tih dana intenzivno dogovarala finalnu verziju krivične prijave, pripremala sam naredbu o sprovođenju istrage i inicirala pretrese stanova i prostorija", naglasila je ona.

Govoreći o saradnji tužilaca sa policijom i da li policija više sluša svoje neposredne nadređene, a manje tužioce, Savović je rekla da je loše i zastarelo rešenje strogo hijerarhijske organizacije bilo kog organa u demokratskim društvima, a pogotovo policije.

"Kad ima strogu hijerarhiju i na čelu imate ministra unutrašnjih poslova, eksponenta izvršne vlasti, dovoljno je da imate kontrolu nad vrhom te hijerarhijske strukture. U nekim demokratskim sistemima postoji sistem 'check and balance', odnosno da imate više struktura koje su hijerarhijski jednake a koje mogu jedna drugu da kontrolišu. Problem je i što ne možemo da utičemo ni na to s kojim ćemo policajcem raditi, niti na koji način, a taj policajac nema nikakvu odgovornost prema nama, već prema svojim starešinama", istakla je Savović.

Ona je naglasila da bez reforme policije i stavljanja kriminalističke policije pod kontrolu pravosuđa ne može biti reforme pravosuđa.

Savović je podnela prijavu Etičkom odboru Državnog veća tužilaca protiv Brankice Marić, prve zamenice za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužioca, zbog kršenja člana 8 Etičkog kodeksa, prema kojem je zamenik javnog tužioca dužan da se prema drugom zameniku tužioca odnosi sa uvažavanjem i poštovanjem.

"Bilo koje širenje nedozvoljenih i neprimerenih, vređajućih i omalovažavajućih sadržaja na službenim mejlovima, Viber grupama predstavlja kršenje Etičkog kodeksa. Ona se odlučila da podeli jedan tekst jednog advokata, koji je pritom i narodni poslanik (Vladimira Gajića). Ja nisam htela da odgovaram njemu, kao političaru, jer me stavovi političara ne zanimaju i ne želim da ulazim u njihove motive i interese zbog čega određene stavove zastupaju. Imala sam potrebu da skrenem pažnju da je izneo niz neistina u tom saopštenju", rekla je ona.

Više od 40 tužilaca iz Višeg javnog tužilaštva potpisalo je peticiju podrške dvema premeštenim tužiteljkama. Savović je rekla da svi oni jako dobro poznaju nju i tužiteljku Paunović i javnog tužioca Nenada Stefanovića.

"Pogotovo što smo dobili podršku iz Trećeg osnovnog tužilaštva u kojem smo radili kolega Stefanović i ja. Oni su svi vrlo hrabri što su potpisali peticiju imajući u vidu da je njima Nenad Stefanović nadređeni. Ovo nije pitanje nas dve lično, niti pitanje naših karijera", navela je Savović.

Na pitanje kakva atmosfera sada u Višem javnom tužilaštvu, Savović je odgovorila da nije prijatna, ali da postoji optimizam da su pokrenuta neka važna pitanja.

"Da smo osvetili pitanja tih instituta koji su itekeko važni - Državnog veća tužilaca i postavili pitanja rada Poverenika za samostalnost, Etičkog odbora i Disciplinske komisije. Mislim da je ovo pravi put da nateramo institucije da zaista rade svoj posao", rekla je ona.

Na pitanje šta vidi kao mogući pozitivni ishod ovog slučaja, Savović je odgovorila da cilj svih - tužilaca i građana – treba da bude da dobiju transparentno i odgovorno tužilaštvo.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil sastao se prošlog meseca sa premeštenim tužiteljkama, nakon čega je saopšteno iz ambasade da su "nezavisno pravosuđe i borba protiv korupcije ključni za napredak Srbije, a naročito za članstvo u EU". 

Komentarišući taj sastanak, posle kojeg su usledile kritike dela javnosti, Savović je kazala su se tužiteljka Paunović i ona odazvale na poziv za sastanak zato što smatra da svako treba da podrži borbu protiv korupcije. 

"I tada sam izjavila kao odgovor nekim političarima, da sam često u sudnici viđela ljude kojima su usta puna lažnog patriotizma, a džepovi puni državnih para. Ja sam tada smatrala, a smatram i danas, da su borba protiv korupcije i borba za nezavisne i samostalne institucije najbolji vid patriotizma i smatram da je bilo čija poruka, a pogotovo ambasadora jako važna u borbi protiv korupcije. Meni je čudno što takvu podršku nismo dobili od naših institucija", kazala je Savović.

Govoreći o kritikama da je tužilaštvo pokazivalo slab ili nikakav otpor na ovakve slučajeve godinama unazad, Savović je rekla da je saglasna sa tim kritikama.

Komentarišući kritike da tužilaštva izbegavaju da se bave stvarima koje mogu da budu "osetljive" za pripadnike izvršne vlasti poput finansiranja kampanja i porekla imovine, Savović je rekla da je saglasna sa kritikama, ali da je potrebno objasniti proceduru rada.

"Da bismo proverili navode bilo koje krivične prijave, mi moramo da dostavimo zahtev policiji iz prostog razloga što su oni 'naše oči i uši' na terenu. Oni su organ otkrivanja, a mi organ gonjenja i od njih očekujemo da kada odu da pretraže neku lokaciju da dobijemo iskren odgovor da li su neku dokumentaciju našli, da li su zaista uzeli sve što je trebalo ili ta poseta policije bila najavljena pa je dokumentacija sklonjena, da je pronađena ta količina droge ili neka druga... Tu se radi o bezuslovnom poverenju tužilaštva prema policiji, koja je, kažem, izvršna vlast", naglasila je Savović.

Savović je dodala da tužilaštvo mora bezuslovno da veruje podacima policajca, a da brojni postupci koji se vode pokazuju saradnju policajaca sa kriminalcima.

Na pitanje da li postoji uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo, Savović je odgovorila da "apsolutno postoji".

 "Ti pritisci nikada nisu direktno obraćanje nama, bar ne meni. Ono što je važno je to da predmete dodeljuje javni tužilac ili osoba od njegovog poverenja. Dakle, on neće dati u rad predmet nekome za koga je siguran da ne može da utiče na njegov rad i da ga kontroliše ili da će ta osoba stalno zahtevati neke pisane naloge i o tome ostavljati trag", rekla je ona.

Slučajem tužiteljki Insajder se bavio u emisiji "Minut do 12 za pravdu".

Izvor: Insajder