U Srbiji za nasilnike nema nanogica, a bez kontrole te mere, žrtve su više prepuštene sebi nego zaštiti institucija (VIDEO)

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici donet je 2016. godine u cilju bolje zaštite žena, koje su žrtve porodičnog nasilja. Činjenica da je samo u poslednjih pet godina ubijeno 128 žena, govori o tome da ako institucije sistema nisu na istom zadatku - zakon na papiru ne znači puno.

Foto: Milena Đorđević/Novinarke protiv nasilja prema ženama

Izricanje hitnih mera koje bi sprečile nasilje u porodici ili opasnost od nasilja, bio je glavni cilj Zakona čija je primena počela u junu 2017. U policiji, tužilaštvu, Centrima za socijalni rad formirani su timovi za hitno reagovanje. Po prijavi žrtve da trpi nasilje, prvo reaguje policija, koja nasilniku izriče hitnu meru zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi, kao i  meru udaljenja iz stana od 48 sati. Reaguje i tužilaštvo, koje u tom roku, ukoliko smatra potrebnim, podnosi zahtev sudu da se hitna mera produži za 30 dana.

Ali, šta se dešava u svakodnevnom životu? Da li je i koliko, žrtva zaista zaštićena od nasilnika? Praksa kaže da hitne mere pozitivno utiču na 80 odsto prijavljenih nasilnika. Šta je sa ostalima koji prekrše meru i nastave sa nasiljem?

"Oni postaju besni, postaju ogorčeni, hoće da isteraju neku svoju pravdu i tu je problem koji nam se javlja u praksi. Problem je što se ta hitna mera izrekne, ali kako kontrolisati samu tu meru? Mi nemamo mogućnost da kontrolišemo osim ukoliko oštećena ponovo prijavi novo nasilje policiji i tužiocu. Onda se automatski ta mera zamenjuje pritvorom", kaže za Insajder sudija Snežana Ivković iz Asocijacije žena sudija.

Dalja borba vodi se na dva fronta. Tužilac protiv nasilnika pokreće istragu po službenoj dužnosti, ali i žrtva može da podnese tužbu u parničnom postupku. Mera zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima, može da traje do kraja oba postupka. Centar za socijani rad uključen je u oba postupka. 

"Centar za socijalni rad u bračnim i porodičnim odnosima daje svoje mišljenje. Pogotovo je Centar bitan prilikom razvoda, zato što nekada usled samog tog nasilja dolazi do razvoda i oni daju mišljenje kome deca treba da se povere, ko treba da vrši roditeljsko pravo i kome deca treba da pripadnu", kaže sudija Ivković.


Baš zbog toga veliku odgovornost u zaštiti žrtava porodičnog  nasilja ima Centar za socijalni rad. Kada se nasilje već dogodi i pokrene postupak razvoda, Centar za socijalni rad  je institucija koja sprovodi nadzor nad porodicom. Na osnovu nekoliko drastičnih primera u poslednjih nekoliko godina pokazalo se da je do najtežih zločina došlo upravo dok je trajao nadzor. Odgovornost Centra za socijalni rad, policije, tužialstva i suda je velika; i od toga koliko brzo, odgovorno i savesno rade svoj posao – zavisi da li će nasilnik i dalje biti nasilnik, a žrtva ponovo žrtva novog krivičnog dela.

Presudom nasilniku može da se izrekne i zabrana prilaska žrtvi na još tri godine. Kontrola zabrane prilaska u mnogim zemljama rešena je stavljanjem nanogice nasilniku.

"Ukoliko se taj nasilnik približi supruzi, onda se uključuje alarm, ne samo u policijskoj stanici, nego dolazi poruka i kod same oštećene, odnosno žrtve, da je nasilnik u blizini. I automatski, neko iz policijske stanice izlazi odmah na lice mesta. To se sve jako brzo dešava i suština je da se spreči da dođe do novog nasilnog delovanja", kaže sudija Ivković.

U Srbiji za nasilnike nema nanogica, a bez kontrole te mere, žrtve su više prepuštene sebi nego zaštiti institucija.

Novinarka Tamara Marković Subota

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.