Ujedinjene nacije - na meti kritika od osnivanja, a danas pred izazovom kriza u Ukrajini i Palestini (VIDEO)

Ujedinjene nacije imaju šest organa, a najpoznatiji organ je Generalna skupština koju čine sve 193 zemlje članice. Najveću ulogu, međutim, ima Savet bezbednosti koji čini pet stalnih članica – Amerika, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija i 10 zemalja koje se biraju na po dve godine. Uloga Saveta bezbednosti jeste očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, međutim, potezi stalnih članica ponekad dovode u pitanje kredibilitet tog organa. Poslednji primer je invazija stalne članice - Rusije - na Ukrajinu.

"Tačno je da Savet bezbednosti nije mogao efikasno da reaguje na rusku agresiju na Ukrajinu. O tome smo u Savetu bezbednosti imali više od 70 diskusija i najčešće su bile frustrirajuće i pune emocija. Ipak, i pored te situacije nastale zbog rata u Ukrajini, Savet bezbednosti je nastavio da radi - donošenje odluka je postalo teže ali od početka ove godine Savet bezbednosti je usvojio 26 rezolucija. Zbog toga mislim da je Savet bezbednosti i dalje kredibilan", izjavio je za Marker Tomas Gurber, ambasador Švajcarske u Ujedinjenim nacijama.

Pet stalnih članica Saveta bezbednosti imaju posebnu privilegiju – pravo veta na bilo koju odluku Saveta koja im se ne dopada. To je, upozorava sagovornik Markera, često bilo kontraproduktivno. Zbog toga je prošle godine Generalna skupština, na predlog Lihtenstajna, usvojila nove mehanizme.

"Lihtenštajnski mehanizmi propisuju da će neka od stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kada upotrebi pravo veta, imati deset dana da na sednici obrazloži svoju odluku. Mislim da će to imati efekta na podizanje odgovornosti tih zemalja, ali ih i odvraćati od korišćenja veta jer će politička cena za to biti veća. Delegacije tih zemalja moraće i pred Generalnom skupštinom da obrazlažu svoju odluku", naveo je Gurber.

Rodno mesto mehanizama Ujedinjenih nacija - mirovnih operacija i humanitarnih akcija - jeste Levant, region koji je ovih dana u žiži sukoba Izraela i Hamasa. Međutim, Savetu bezbednosti bile su potrebne dve nedelje da predloži nacrt rezolucije kojom se traži humanitarna pauza u sukobu kako bi se dostavila pomoć civilima u Gazi. Većina članica Saveta podržala je nacrt, ali on nije usvojen jer je Amerika upotrebila pravo veta.

"Interesantno je da su Sjedinjene Države istakle stav gde se osuđuje napad Hamasa na Izrael, a s druge Rusija smatra da pored osude Hamasa treba da se posmatra jedan širi kontekst bliskoistočnog mirovnog procesa. Neke države Bliskog istoka su isticale da po ovom pitanju treba da se dela", izjavio je za Marker Marko Kovačević sa Fakultet političkih nauka.

Male države, kaže sagovornik Markera, posebnu važnost pridaju Ujedinjenim nacijama, pre svega zbog ravnopravnosti koju uživaju u Generalnoj skupštini. Međutim, Ujedinjene nacije poseban značaj imaju kod zemalja koje državne interese brane kroz neku odluku te organizacije, poput Srbije koja insistira na poštovanju Rezolucije 1244 o Kosovu i Metohiji.

"Male države traže utočište i spas u multilateralizmu i u postojanju određenih pravnih normi koje se poštuju a te norme se odnose na njihov suverenitet, teritorijalni integritet. Međutim, kada se izađe iz Generalne skupštine, kad se ode u Savet bezbednosti, tu se iz oblasti međunarodnog prava i te jednakosti ulazi u pitanje moći gde pet stalnih država članica poput Amerike i Rusije, Kine, Francuske imaju uvek veću težinu u donošenju tih odluka", naglasio je Kovačević.

Od svog nastanka, Ujedinjene nacije su na meti kritika - da su neefikasne, da ne mogu da spreče izbijanje konflikata ili da nisu nepristrasne. Ipak, jedan od najistaknutijih generalnih sekretara Ujedinjenih nacija, Dag Hamaršeld, svojevremeno je izjavio: Uloga Ujedinjenih nacija nije da od sveta napravi idealno mesto, već da spreči da svet ode u propast.

Izvor: Insajder