Vorgučić: Izvesna je normalizacija odnosa Beograda i Prištine (VIDEO)

On je istakao da tome u prilog govori i činjenica da se i Kurti konstantno buni protiv formiranja ZSO i da je imao velike probleme sa francusko-nemačkim predlogom, ali da su na njega izvršeni pritisci, te da bez obzira na njegovu politiku, ni on ne može da se opredeli i nema taj stepen nezavisnosti koji smatra da ima. 

Vorgučić je istakao da se 15 godina nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, nije mnogo toga promenilo, i da ni albansko stanovništvo nema razlog da bude zadovoljno. 

"Ako gledamo 2008, 2009. godinu i posle proglašenja nezavisnosti, nije se tu mnogo promenilo. Oni su praktično nakon toga formirali čvršće institucije. Pre toga su bile privremene, pod nadzorom UN, ali ako pitate prosečnog Albanca, 15 godina nakon 2008. godine, on apsolutno nije zadovoljan time što je postignuto u tom periodu, niti gde su ih te institucije dovele, pre svega u ekonomskom smislu, a u poslednje vreme i u odnosu prema najbližim saveznicima", naveo je on.

Na pitanje koliko sprska zajednica doživljava Kosovo kao nezavisnu državu, Vorgučić ističe da to zavisi od toga da li se radi o Srbima severno ili južno od Ibra.

"Srbi severno od Ibra ni pre napuštanja institucija, a ni pre Briselskog sporazuma nisu imali mnogo čvrstih veza sa Prištinom, niti su njihove opštine smatrane delom kosovske države. Za razliku od njih, Srbi južno od Ibra koji su opštine formirali mnogo ranije, 2009. godine, po Ahtisarijevom planu i Srbi koji su u to našli za shodno učestvuju na izborima, srećom nisu poslušali Beograd koji te izbore nije priznavao, jer da jesu vođstvo tih opština bi preuzeli Albanci", rekao je Vogučić.

On je rekao da Srbi severno i Srbi južno od Ibra žive dve različite realnosti i da se to odražava na način na koji poimaju okruženje.

"Srbi južno od Ibra su svoje registarske tablice promenili još pre pet-šest godina. Nije bilo krize i nije bilo zapomaganja da nećemo da menjamo tablice, jer mi se ne naslanjamo granicom na Srbiju, nego živimo u enklavama kroz koje prolaze Albanci i mi prolazimo kroz većinski albanska mesta, tako da je naš život drugačiji znatno u odnosu na Srbe sa severa Kosova".

Odgovarajući na pitanje da li građani Kosova veruju u svoje institucije, Vorgučić kaže da druge nemaju. 

"Opet ću dati paralelu sa Srbijom. Koliko građani Srbije imaju poverenja u pravosuđe  i druge institucije, slično je i ovde. Poverenje u institucije je loše ne zato što su kosovske nego zato što znamo da ih vode ljudi iz naših sredina koji se rukovode korupcijom, ličnim interesima i nepotizmom".

Kada je reč o tome da li Kosovo može da bude nezavisno bez priznanja Srbije, Vorgučić kaže da opet zavisi koga pitamo. 

"Ako pitate Kinu i Rusiju ne može, ako pitate SAD, Britaniju, Francusku, Nemačku, po njima to nije nikakav problem i Kosovo je za njih nezavisna država, oni razmenjuju čestitke na današnji dan".

On je dodao da u Evropskoj uniji kojoj, kako je rekao, Srbija barem deklarativno teži, nije samo pet članica koje ne priznaju Kosovo već je tu mnogo više onih koji Kosovo priznaju i sa njim sarađuju i rade na utvrđivanju državnosti. 

Komentarišući francusko-nemački predlog, Vorgučić ističe da su pitanja nezavisnosti i članstva Kosova u međunarodnim institucijama, marginalne. 

"To su pitanja koja nisu izvesna, jer sve i da ase Srbija složi sa tim, u UN postoje članice koje tako ne misle, koje imaju pravo veta. Ali ono što jeste izvesno je normalizacija odnosa koja je i predviđena ovim planom. Dakle da Beograd i Priština počnu da komuniciraju na jedan normalan način i da rešavaju probleme. To može da se desi samo ako se slože, ne oko toga da je Kosovo nezavisna drava, nego oko toga da Srbija ne može na Kosovu da upravlja sistemom i institucijama i da su ovde institucije u rukama Albanaca, i onih Srba koji su deo institucija, a to je Srpska lista", objašnjava Vorgučić.

On dodaje da nema druge policije osim kosovske, ni drugog sudstva, i da te institucije funkcionišu bez obzira na to da li Beograd smatra Kosovo nezavisnim ili ne. 

Izvor: Insajder