<article>"Ako se vratimo nekoliko godina unazad, mi smo 2019. imali proteste koji su se pre svega odnosili na izborne uslove. Pa smo imali formiran stručni tim protesta 1 od 5 miliona i preporuke šta treba unaprediti. Pa smo imali pregovore na Fakultetu političkih nauka, pa pregovore sa evroparlamentarcima, pa izmene zakona pre izbora 2020. Pa onda opet izmene zakona i u narednom periodu, ali u suštini kvalitet izbornog procesa nije veći nego pre pet godina. Čak bismo mogli da kažemo da je verovatno i lošiji. Tako da, ako bude postojala politička volja, određeno napredovanje mogu da se dese vrlo brzo. Naravno, videćemo da li će se zaista i desiti“, kaže Vučićević u Markeru.Na pitanje da li može išta da se poboljša najavom MUP-a da će od sada terenski kontrolisati kada neko hoće da prijavi prebivalište na mestu gde već ima više od pet prijavljenih, Vučićević kaže da to može da predstavlja jedan od koraka koji, kako kaže, ukazuju na dobru nameru vlasti, ali da to nije dovoljno."MUP je, prema Zakonu o prebivalištu i boravištu, mogao da pasivizira adrese građana koji na njima zaista ne žive. I kada se radi o ovim već poznatim slučajima na desetine upisanih birača na jednoj adresi. Dakle, nije važno samo da prate šta se dešava u narednom periodu, nego i da krenu sa onim što već znamo, ali da idu i dalje“, kaže Vučićević.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FwmQDW5FgHk0&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> On smatra da bi još jedan "korak u dobrom pravcu“ bilo da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kako kaže, na kraju svakog meseca obavesti i informiše građane o tome koliko je građana upisano ili obrisano."U uputstvu za vođenje biračkog spiska postoji određeni šifarnik sa osam različitih šifara i gde u trenutku kada neko unosi izmenu u biračkom spisku, on upisuje i tu šifru. Dakle, da li se radi o prijavi prebivališta ili odjavi prebivališta ili o prijavi boravišta ili odjavi boravišta ili o tome da je neko preminuo. Mi smo još pre pet godina tražili jednu od tih preporuka. Ministarstvo bi to vrlo lako moglo da uradi, jer mi vidimo negde da se broj birača u biračkom spisku povećava drastično“, objašnjava Vučićević.Dodaje ipak da je stvar političke volje i odluke da će ministarstvo te podatke prikazati javnosti. "Mi bismo onda mogli da vidimo da je pre šest meseci bilo vrlo malo upisa u birački spisak, a da je onda u mesecu pre izbora u decembru bilo mnogo. Pa da se onda opet situacija smirila i da se onda, ne znam, opet menja. Dakle mogli smo pratiti da li te amplitude postoje“, kaže Vučićević. On dodaje da je u velikom meri sve u zemlji stvar političke volje, ali da je to, kako kaže, odlika hibridnih režima."Postoje dve vrste pritiska koje u uporednoj praksi utiču na hibridne režime. Jedan od njih je ovaj spoljni. I on sada jeste nešto intenzivniji nego u periodu pre izbora, na primer 2020. kada je dobar deo opozicije izbore i bojkotovo. Dakle, u tom trenutku, pre četiri godine, Evropa nije bila previše zainteresovana za taj bojkot. Čak je, ako se dobro sećam, insistirala na tome da opozicija na te izbore treba da izađe. Sada dobijamo nešto oštrije zamerke. Sa te strane, možda ne toliko oštre koliko je javnost u Srbiji, ili makar ovaj deo javnosti, očekivao, ali nešto se i tu polako menja“, kaže Vučićević. Objašnjava da je drugi način pritisak javnosti, ali da nije siguran da u ovom trenutku postoji kritična masa za to. Vučićević dodaje da smatra da je opozicija donela, kako kaže, razumnu odluku kada je prihvatila mandate, iako je tvrdila da su izbori pokradeni."Parlament i diskusije u Narodnoj skupštini ostaju jedna vrsta poligona gde ipak opozicija može da se obrati i građanima. Neprihvatanje mandata, neulazak u parlament bi njima otežalo tu mogućnost da se makar kroz skupštinske debate građanima obrate. Ja mogu da razumem da je deo javnosti verovatno bio stava da, ako tvrdite da izbori nisu bili slobodni i pošteni, onda je moralno etički da mandate ne prihvatite, ali mislim da to nema neku instrumentalnu vrednost ukoliko opozicija želi da na narednim izborima ostvari još bolji rezultat“, kaže Vučićević.Izvor: Insajder</article>

"Ako se vratimo nekoliko godina unazad, mi smo 2019. imali proteste koji su se pre svega odnosili na izborne uslove. Pa smo imali formiran stručni tim protesta 1 od 5 miliona i preporuke šta treba unaprediti. Pa smo imali pregovore na Fakultetu političkih nauka, pa pregovore sa evroparlamentarcima, pa izmene zakona pre izbora 2020. Pa onda opet izmene zakona i u narednom periodu, ali u suštini kvalitet izbornog procesa nije veći nego pre pet godina. Čak bismo mogli da kažemo da je verovatno i lošiji. Tako da, ako bude postojala politička volja, određeno napredovanje mogu da se dese vrlo brzo. Naravno, videćemo da li će se zaista i desiti“, kaže Vučićević u Markeru.
Na pitanje da li može išta da se poboljša najavom MUP-a da će od sada terenski kontrolisati kada neko hoće da prijavi prebivalište na mestu gde već ima više od pet prijavljenih, Vučićević kaže da to može da predstavlja jedan od koraka koji, kako kaže, ukazuju na dobru nameru vlasti, ali da to nije dovoljno.
"MUP je, prema Zakonu o prebivalištu i boravištu, mogao da pasivizira adrese građana koji na njima zaista ne žive. I kada se radi o ovim već poznatim slučajima na desetine upisanih birača na jednoj adresi. Dakle, nije važno samo da prate šta se dešava u narednom periodu, nego i da krenu sa onim što već znamo, ali da idu i dalje“, kaže Vučićević.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FwmQDW5FgHk0&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
On smatra da bi još jedan "korak u dobrom pravcu“ bilo da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kako kaže, na kraju svakog meseca obavesti i informiše građane o tome koliko je građana upisano ili obrisano.
"U uputstvu za vođenje biračkog spiska postoji određeni šifarnik sa osam različitih šifara i gde u trenutku kada neko unosi izmenu u biračkom spisku, on upisuje i tu šifru. Dakle, da li se radi o prijavi prebivališta ili odjavi prebivališta ili o prijavi boravišta ili odjavi boravišta ili o tome da je neko preminuo. Mi smo još pre pet godina tražili jednu od tih preporuka. Ministarstvo bi to vrlo lako moglo da uradi, jer mi vidimo negde da se broj birača u biračkom spisku povećava drastično“, objašnjava Vučićević.
Dodaje ipak da je stvar političke volje i odluke da će ministarstvo te podatke prikazati javnosti.&nbsp;
"Mi bismo onda mogli da vidimo da je pre šest meseci bilo vrlo malo upisa u birački spisak, a da je onda u mesecu pre izbora u decembru bilo mnogo. Pa da se onda opet situacija smirila i da se onda, ne znam, opet menja. Dakle mogli smo pratiti da li te amplitude postoje“, kaže Vučićević.&nbsp;
On dodaje da je u velikom meri sve u zemlji stvar političke volje, ali da je to, kako kaže, odlika hibridnih režima.
"Postoje dve vrste pritiska koje u uporednoj praksi utiču na hibridne režime. Jedan od njih je ovaj spoljni. I on sada jeste nešto intenzivniji nego u periodu pre izbora, na primer 2020. kada je dobar deo opozicije izbore i bojkotovo. Dakle, u tom trenutku, pre četiri godine, Evropa nije bila previše zainteresovana za taj bojkot. Čak je, ako se dobro sećam, insistirala na tome da opozicija na te izbore treba da izađe. Sada dobijamo nešto oštrije zamerke. Sa te strane, možda ne toliko oštre koliko je javnost u Srbiji, ili makar ovaj deo javnosti, očekivao, ali nešto se i tu polako menja“, kaže Vučićević.&nbsp;
Objašnjava da je drugi način pritisak javnosti, ali da nije siguran da u ovom trenutku postoji kritična masa za to.&nbsp;
Vučićević dodaje da smatra da je opozicija donela, kako kaže, razumnu odluku kada je prihvatila mandate, iako je tvrdila da su izbori pokradeni.
"Parlament i diskusije u Narodnoj skupštini ostaju jedna vrsta poligona gde ipak opozicija može da se obrati i građanima. Neprihvatanje mandata, neulazak u parlament bi njima otežalo tu mogućnost da se makar kroz skupštinske debate građanima obrate. Ja mogu da razumem da je deo javnosti verovatno bio stava da, ako tvrdite da izbori nisu bili slobodni i pošteni, onda je moralno etički da mandate ne prihvatite, ali mislim da to nema neku instrumentalnu vrednost ukoliko opozicija želi da na narednim izborima ostvari još bolji rezultat“, kaže Vučićević.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izbori

Marker

Više od vesti

Vučićević (FPN) za Marker: Ako bude postojala politička volja, unapređenje izbornih uslova može da se desi vrlo brzo (VIDEO)

Vučićević (FPN) za Marker: Ako bude postojala politička volja, unapređenje izbornih uslova može da se desi vrlo brzo (VIDEO)

Tagovi: