<article>Pravnici iz CFTJ kažu da postoji dovoljno dokaza da se otvori zvanična istraga protiv predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i drugih najviših državnih zvaničnika za genocid. Grupa od oko 30 ljudi okupila se danas ispred suda u Hagu kako bi predala više od 100 stranica dokumenata koje čine dosije dokaza koji sadrži svedočenja više od 500 žrtava i svedoka. Vlada Azerbejdžana nije još komentarisala optužbe. Te dve susedne zemlje su decenijama u sukobu oko sporne teritorije <a href="https://insajder.net/prenosimo/jermenija-trazi-da-sud-un-uvede-mere-u-cilju-zastite-prava-jermena-iz-nagorno-karabaha">Nagorno-Karabaha </a>i već su upletene u drugi pravni slučaj koji je povezan sa tim sukobom. Kancelarija glavnog tužioca <a href="https://insajder.net/prenosimo/medunarodni-sud-pravde-naredio-azerbejdzanu-da-osigura-bezbednost-ljudi-iz-nagorno-karabaha">Suda u Hagu</a> će sada razmatrati dokaze dostavljene sudu kako bi odlučilo da li da pokrene istragu, a konačna odluka se očekuje za nekoliko meseci. Međutim pravni stručnjaci kažu da bi genocid mogao biti van nadležnosti suda. Jermenija je član MKS, ali Azerbejdžan nije, ostavljajući tužiocima nadležnost samo za zločine počinjene na teritoriji Jermenije a sam Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana. <a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">Nagorno-Karabah </a>je u prvoj polovini 1990-ih godina bio žarište međuetničkog rata posle raspada Sovjetskog Saveza u kojem su i Jermenija i Azerbejdžan bile federalne jedinice. Taj region je potom bio pod punom kontrolom pobunjenih <a href="https://insajder.net/prenosimo/azerbejdzan-spreman-na-mirovni-sporazum-sa-jermenijom-uz-posredovanje-gruzije">Jermena </a>sve do rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim njegovim delovima. Taj rat je završen prekidom vatre i raspoređivanjem 2.000 ruskih vojnika u delovima Nagorno-Karabaha koji su ostali pod jermenskom kontrolom. Međutim, Azerbejdžan je krajem 2022. godine počeo da blokadu regiona, a posle visemesečne nestašice hrane i lekova Azerbejdžan je izveo kratku vojnu operaciju u septembru 2023. godine i naterao Jermene iz Nagorno-Karabaha da potpišu kapitulaciju nakon čega su gotovo svi ti Jermeni - njih oko 100.000 - napustili region za samo nekoliko dana. Pre azerbejdžanske ofanzive, Jermenija i bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno Okampo optužili su Azerbejdžan da je počinio genocid stvarajući uslove za uništavanje Jermena kao etničke grupe u Nagorno-Karabahu.Izvor: Beta</article>

Pravnici iz CFTJ kažu da postoji dovoljno dokaza da se otvori zvanična istraga protiv predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i drugih najviših državnih zvaničnika za genocid. 
 
Grupa od oko 30 ljudi okupila se danas ispred suda u Hagu kako bi predala više od 100 stranica dokumenata koje čine dosije dokaza koji sadrži svedočenja više od 500 žrtava i svedoka. 
 
Vlada Azerbejdžana nije još komentarisala optužbe. 
 
Te dve susedne zemlje su decenijama u sukobu oko sporne teritorije <a href="https://insajder.net/prenosimo/jermenija-trazi-da-sud-un-uvede-mere-u-cilju-zastite-prava-jermena-iz-nagorno-karabaha">Nagorno-Karabaha </a>i već su upletene u drugi pravni slučaj koji je povezan sa tim sukobom. 
 
Kancelarija glavnog tužioca <a href="https://insajder.net/prenosimo/medunarodni-sud-pravde-naredio-azerbejdzanu-da-osigura-bezbednost-ljudi-iz-nagorno-karabaha">Suda u Hagu</a> će sada razmatrati dokaze dostavljene sudu kako bi odlučilo da li da pokrene istragu, a konačna odluka se očekuje za nekoliko meseci. 
 
Međutim pravni stručnjaci kažu da bi genocid mogao biti van nadležnosti suda. 
 
Jermenija je član MKS, ali Azerbejdžan nije, ostavljajući tužiocima nadležnost samo za zločine počinjene na teritoriji Jermenije a sam Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana. 
 
<a href="https://insajder.net/teme/zamrznuti-konflikti-od-nagorno-karabaha-do-kosova-video">Nagorno-Karabah </a>je u prvoj polovini 1990-ih godina bio žarište međuetničkog rata posle raspada Sovjetskog Saveza u kojem su i Jermenija i Azerbejdžan bile federalne jedinice. 
 
Taj region je potom bio pod punom kontrolom pobunjenih <a href="https://insajder.net/prenosimo/azerbejdzan-spreman-na-mirovni-sporazum-sa-jermenijom-uz-posredovanje-gruzije">Jermena </a>sve do rata 2020. godine, kada je Azerbejdžan povratio kontrolu nad nekim njegovim delovima. Taj rat je završen prekidom vatre i raspoređivanjem 2.000 ruskih vojnika u delovima Nagorno-Karabaha koji su ostali pod jermenskom kontrolom. 
 
Međutim, Azerbejdžan je krajem 2022. godine počeo da blokadu regiona, a posle visemesečne nestašice hrane i lekova Azerbejdžan je izveo kratku vojnu operaciju u septembru 2023. godine i naterao Jermene iz Nagorno-Karabaha da potpišu kapitulaciju nakon čega su gotovo svi ti Jermeni - njih oko 100.000 - napustili region za samo nekoliko dana. 
 
Pre azerbejdžanske ofanzive, Jermenija i bivši glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Luis Moreno Okampo optužili su Azerbejdžan da je počinio genocid stvarajući uslove za uništavanje Jermena kao etničke grupe u Nagorno-Karabahu.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nagorno Karabah

Grupa koja zastupa Jermene traži od Suda u Hagu da istraži tvrdnju o genocidu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Grupa koja zastupa Jermene traži od Suda u Hagu da istraži tvrdnju o genocidu

Tagovi: