Izbori u Hrvatskoj: Ni HDZ ni SDP ne mogu bez trećeg, uticaj na odnose sa Srbijom (ne)promenjen
Parlamentarni izbori u Hrvatskoj biće održani u sredu, 17. aprila, a za četvorogodišnji mandat u Saboru, na 11 izbornih jedinica, takmiči se čak 165 lista i 17 kandidata. U jednoj izbornoj jedinici, osam poslanika biraju manjinske stranke.
Kampanju su obeležile teme iz unutrašnje politike. Najjača opoziciona lista SDP “Reka pravde” fokusirala je napade se na vladajući HDZ.
Predsednik Zoran Milanović optužio je aktuelnog premijera Andreja Plenkovića i članove njegove vlade za “lopovluk, korupciju, pokušaj uvlačenja Hrvatske u rat u Ukrajini, ali i za poltronstvo prema Evropskoj uniji”.
Milanović je ministru mora, saobraćaja i infrastrukture Olegu Butkoviću obećao zatvorsko odelo.
S druge strane, HDZ je odgovorio da Milanović krši Ustav i da svojim izjavama nanosi nemerljivu štetu državi, kao i da "još nije viđeno da se predsednik države uključuje u kampanju".
Da li će se posle izbora promeniti odnos sa Srbijom?
Zagrebački novinar Saša Kosanović navodi da, iako se stekla kritična masa da obori HDZ sa vlasti, opozicija je toliko heterogena, da je mala šansa za promenu budućeg nosioca vladajuće većine.
Prema njegovim rečima, posle izbora odnos Hrvatske sa Srbijom i srpskom zajednicom ostaje isti.
"Neće se ništa promeniti, jer postoji neko treći koji kontroliše te odnose. Sećamo se kada je bila migrantska kriza, ti odnosi su bili zategnuti, možda najviše od devedesetih. Međutim, jedan poziv iz Berlina je smirio i Milanovića i Vučića. Biće, istina, povremeno ritualnog kvarenja odnosa, da bi se nacionalističke mase mogle malo razgibati. Trenutno u Srbiji ima oko 70.000-80.000 klinaca koji će zaraditi svoju prvu lovu na Jadranu. Da nema srpske mladosti, hrvatski turizam bi kopnio", za Insajder priča Kosanović.
On ističe da kada Srbija uđe u EU, sve teške teme u odnosima dve države, postaju prošlost.
Prema Kosanovićevim rečima, manjine i srpsku zajednicu u Hrvatskoj u ovoj izbornoj kampanji niko ne napada.
I jedna i druga strana se nada da će, prilikom sklapanja postizbornih koalicija, oni biti na njihovoj strani. S tim da je Milorad Pupovac (SDSS) daleko bliži saradnji sa HDZ-om, smatra on.
HDZ ima veći koalicioni potencijal
"Istraživanja javnog mnjenja govore da je HDZ u prednosti, ali to ništa ne znači, jer većina ne može da se formira bez trećeg igrača. Ni SDP ni HDZ neće imati većinu. Pitanje je sada ko od njih ima veći koalicioni potencijal. U ovom trenutku, veće šanse za formiranje vlasti ima HDZ, koji će verovatno biti i relativni pobednik na izborima", kaže Paulina Janusz, konsultant za političke komunikacije.
Prema njenim rečima, početkom predizborne kampanje, očekivao se vatromet u političkoj kampanji, jer se uključio i aktuelni predsednik Zoran Milanović.
“Početkom kampanje koalicija 'Reka nade', okupljena oko SDP-a, naglo je skočio rejting. Posle odluke Ustavnog suda da Milanović ne može da se predstavlja kao kandidat za premijera, rejting je počeo da pada. Međutim, ima tu i drugih faktora, kampanja im je dosadna. Forsiraju pogrešne teme za svoje glasačko telo", smatra Janusz.
Sagovornica Insajdera se osvrnula i na medijski obračun Milanovića, u prvom trenutku sa Plekovićem, a kasnije i sa Olegom Butkovićem.
"Milanovićevi nastupi su previse agresivni, a sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, on tako tera glasače od sebe. Njegova retorika je poprilično desničarska. Istina, zbog takvih nastupa, nega voli jedan deo glasača HDZ-a. Međutim, ti ljudi ne žele da glasaju za koaliciju 'Reka nade', jer ih doživljavaju kao 'crvene', komuniste", objašnjava Janusz.
Male stranke ključ izbora
Hrvatski sabor ima 151 poslanika. Prema istraživanjima javnog mnjenja, dve najjače političke liste osvojiće dve trećine mandata.
Takozvani “mali igrači” imaju priliku da skupo trguju i naplate svaki glas koji će podržati buduću parlamentarnu većinu.
Za treće mesto na tabeli takmiče se “Domovinski pokret”, “Most” i “Možemo”.
“HDZ uvek ima veći potencijal za formiranje koalicije, zato što ipak ima više desnih stranaka na političkoj sceni Hrvatske. SDP već nastupa na izborima u koliciji sa malim strankama, a posle izbora može da računa na 'Možemo'. Teško da može da privuče bilo koju desnu stranku. S druge strane HDZ-u može teret biti saradnja sa Pupovcem (SDSS), jer oni su neprihvatljivi za Domovinski pokret", objašnjava Janusz.
HRrejting: HDZ u prednosti u odnosu na SDP
Prema poslednjem istraživanju HRejtinga, HDZ će na osnovu uzorka iz deset izbornih jedinica, u budućem Saboru imati 60 mandata, što je šest manje nego pre četiri godine.
Koalicija "Reke pravde", okupljena oko najuticajnije opozicione SDP, prema istom istraživanju imaće 44 poslanika, tri više u odnosu na izbore 2020. godine.
Domovinski pokret, koji predvodi gradonačelnik Vukovara Ivan Penava, osvojio bi 14 mandata.
Lista “Most” bi imala jedan mandat više u odnosu na prošle izbore - ukupno devet poslanika.
Opozicionoj listi “Možemo”, na osnovu istraživanja predviđa se devet mandata, dva poslanika više nego na prethodnim izborima.
U istraživanju HRejtinga se navodi da će Istarski demokratski savez (IDS) imati dva mandata. Po jedan mandat dobiće “Fokus” i međumurski župan Matija Posavac.
Biračko pravo na aprilskim izborima u Hrvatskoj ima 3.733.283 birača, što je za 127.000 birača manje u odnosu na izbore iz jula 2020.
Manjine
Pripadnici srpske nacionalne manjine biraju tri poslanika. Ispred mađarske nacionalne manjine u Saboru će ih zastupati jedan poslanik.
Pripadnici italijanske nacionalne manjine biraju jednog poslanika, dok pripadnici češke i slovačke nacionalne manjine biraju zajedno jednog poslanika.
Stanovnici Hrvatske koji su austrijske, bugarske, nemačke, poljske, romske, rumunske, rusinske, ruske, turske, ukrajinske, vlaške i jevrejske nacionalne manjine biraju zajedno jednog poslanika, dok pripadnici albanske, bošnjačke, crnogorske, makedonske i slovenačke nacionalne manjine biraju zajedno jednog poslanika u Hrvatski sabor.
Nakon parlamentarnih izbora, Hrvatsku 9. juna očekuju izbori za Evropski parlament, a krajem godine i izbori za predsednika Republike.
Izvor: Insajder