Lideri EU se sastaju u Briselu: Disonantni tonovi i suprostavljeni stavovi o sukobu Izraela i Hamasa
Lideri EU sastaju se u četvrtak u Briselu na samitu u senci Hamasovog rata sa Izraelom i neuspeha EU da stvori jedinstven front. Nedeljama je stav Evropske unije o ratu zamagljen pomešanim porukama, diplomatskim gafovima i suprotstavljenim nacionalnim stavovima o izraelsko-palestinskom sukobu.
Ali nakon nekoliko dana neslaganja, lideri EU imaju za cilj da postignu zajedničku poziciju.
Pitanje je: Da li podržati prekid vatre ili humanitarne pauze u borbama?
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da pogoršanje humanitarne situacije u Gazi izaziva veliku zabrinutost i da lideri žele da olakšaju pristup hrani, vodi, medicinskoj nezi, gorivu i skloništima.
Oni se nadaju da će to stvoriti bezbednije uslove za oslobađanje više od 200 talaca koje su zarobili Hamasovi naoružani napadači 7. oktobra. Mnogi od zarobljenih su evropski dvojni državljani, uključujući državljane Nemačke, Francuske, Portugala i Holandije.
Zemlje članice EU imaju dijametralnio različite stavove i sve to čini sliku veoma zbunjujućom.
Privremeni premijer Španije Pedro Sančez želi humanitarni prekid vatre.
Ali neki imaju rezerve prema pozivanju na pauzu u borbama i tvrde da bi se to moglo smatrati ograničavanjem prava Izraela na samoodbranu.
Nemačka i druge zemlje ne podržavaju ideju jedne, jedinstvene humanitarne pauze, jer bi to bilo previše blizu konceptu prekida vatre, kada Izrael ima pravo da se brani od napada.
“Umesto toga, potrebne su kraće pauze u borbama”, rekao je jedan diplomata za BBC.
"Pauza znači da obe strane prekidaju vatru, dok su pauze privremene. To su kratki intervali od nekoliko sati, da bi se dobila pomoć", rekli su oni.
Nemačka, Austrija, Mađarska i Češka zauzele su čvrste stavove podrške Izraelu. Španija i Irska su više usklađene sa palestinskim ciljevima.
Nekoliko evropskih lidera bilo je na diplomatskoj turneji po Bliskom istoku. Italijanski premijer Đorđa Meloni, nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron razgovarali su sa predsednikom Egipta Abdelom Fatahom El-Sisijem.
Austrijski kancelar Karl Nehamer i češki premijer Petr Fiala posetili su u sredu Izrael.
EU je najveći donator Palestine, pa kada je Oliver Varhelji, mađarski evropski komesar odgovoran za politiku prema susednim zemljama, nakon napada Hamasa objavio da se obustavljaju sve isplate i odlažu svi novi predlozi budžeta, agencije za pomoć su odmah aktivirale zvona za uzbunu.
EK je potom požurila sa saopštenjem u kojem se kaže da pomoć od 691 miliona evra neće biti zaustavljena već stavljena na reviziju, a kasnije je rekla da će utrostručiti pomoć Palestincima.
A kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odletela u Izrael sa predsednicom Evropskog parlamenta, naišla je na kritike da podržava pravo Izraela da se brani, ne naglašavajući da treba da se pridržava međunarodnog humanitarnog prava. Činilo se da i nije bilo napora da se uspostavi veza sa palestinskim vlastima.
Međutim, jedan od EU diplomata je rekao novinarima da nije sve što je gospođa fon der Lajen rekla u Izraelu objavljeno na društvenim mrežama.
“Ako želite da budete efikasni, ne radite megafonsku diplomatiju“, rekao je diplomata. “Izraelska vlada nas sluša i ako nešto kažemo iza zatvorenih vrata”.
“U krajnje neuobičajenom potezu, više od 800 članova osoblja i diplomata EU potpisalo je otvoreno pismo kritikujući njenu “nekontrolisanu“ podršku Izraelu. Oni su se žalili na “dvostruke standarde” Komisije, ističući da je ruska blokada Ukrajine viđena kao čin terora, dok je izraelska blokada Gaze „potpuno ignorisana. Reakcija EU je bila prilično nesrećna i veoma zbunjujuća“, rekao je Džejms Moran iz Centra za evropske političke studije za BBC.
“U prošlosti je pristup EU sukobima na Bliskom istoku generalno uspevao da izađe sa izbalansiranim stavom. Na primer, 2014. su pozivi na prekid vatre bili prilično brzo upućeni”, dodaje on.
“EU nema vojsku, brodove ili avione – ali je odigrala važnu diplomatsku ulogu na Bliskom istoku. Kada je 1980. godine bila sastavljena od samo devet članica, izdala je revolucionarnu Venecijansku deklaraciju kojom se priznaje pravo palestinskog naroda na samoopredeljenje. Danas EU predstavlja 27 zemalja sa “suštinski suprotnim stavovima o Bliskom istoku“, rekao je diplomata EU za BBC.
To je postalo jasno tokom sastanka ministara spoljnih poslova EU ranije ove nedelje, kada je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok navodno zagovarala humanitarni prekid vatre jer Hamas još uvek ispaljuje rakete na Izrael.
EU do sada nije uspela da se dogovori o tome da li će pozvati na prekid vatre ili humanitarnu pauzu.
Podsećamo da je Palestinska militantna grupa Hamas počela 7. oktobra raketne udare na jug Izraela, a potom je izvela i kopneni upad. Izrael je žestoko odgovorio udarima na Pojas Gaze, a u sukobima je do sada poginulo više hiljada ljudi.
Izvor: BBC