Plenković: Proterivanja hrvatskih državljana iz Srbije nisu izolovani slučajevi, postoji sistem

„Očekujemo da to prestane“, rekao je Plenković novinarima povodom najnovijih slučajeva proterivanja hrvatskih državljana pod obrazloženjem da predstavljaju „bezbednosni rizik“ za Srbiju.

Hrvatski premijer je rekao da je dosad proterano 16 osoba, a da još 16 njih nije pušteno u Srbiju. Prema njegovim rečima, ne radi se o izolovanim slučajevima, već o „nekakvom sistemu“.

Premijer je ponovo odbacio navode vlasti u Beogradu o hrvatskom uticaju na politička dešavanja u Srbiji, ocenivši takve tvrdnje smešnim.

Ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović izjavio je danas u Zagrebu, komentarišući slučajeve proteranih hrvatskih državljana, da će Hrvatska kao demokratska zemlja učiniti sve da oni koji imaju prava u Hrvatskoj ta prava i ostvare.

„To se pre svega odnosi na hrvatske državljane, međutim u ovakvim situacijama i na članove porodice ako to bude zahtev“, rekao je Božinović novinarima u Zagrebu.

U javnosti je prošle sedmice odjeknuo slučaj hrvatske državljanke Arien Stojanović Ivković, majke maloletnog deteta, koja je u Beogradu završila Medicinski fakultet, zaposlila se, udala i zasnovala porodicu, a srpske vlasti su joj uskratile gostoprimstvo posle 12 godina života u Beogradu, proterale su je iz zemlje i zabranile joj ulazak na godinu dana, jer navodno predstavlja „neprihvatljivi bezbednosni rizik“.

Potom se saznalo da se u poslednjih mesec dana slično dogodilo još nekim hrvatskim državljanima, među ostalima i predstavniku Hrvatske privredne komore.

Ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je danas u Luksemburgu da je svojim kolegama iz država članica EU-a izrazio nezadovoljstvo zbog proterivanja hrvatskih građana iz Srbije, prenela je agencija Hina.

On je rekao da je u svom izlaganju na sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU izdvojio nezadovoljstvo činjenicom da je Srbija zabranila ulazak, proterala ili prekinula boravak tridesetak građana, većinom hrvatskih, ali i iz drugih država članica.

„Svaka zemlja, kandidat za članstvo u EU, mora promovisati regionalnu stabilnost, mora jačati i ulagati u dobrosusedske odnose“, kazao je novinarima Grlić Radman.

On je dodao i da je visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas u uvodu rasprave o Zapadnom Balkanu osudila to postupanje Srbije koje nije u skladu s evropskim vrednostima, jer su dobrosusedski odnosi sveobuhvatno načelo EU.

Izvor: Beta