Vlada će, kako je rekao, odluku o raspisivanju predsedničkih izbora doneti u četvrtak, a izbori će biti održani u nedelju, 29. decembra.
"Kao što sam rekao, izbori neće biti ni na Božić ni na Štefanje, tako da svi koji žele da planiraju svoje aktivnosti mogu to učiniti", rekao je Plenković nakon sednice Predsedništva HDZ-a.
Plenković se osvrnuo i na komemorativne skupove povodom Dana sećanja u Vukovaru i pohvalio organizaciju, ponašanje i brojnost učesnika.
On je, komentarišući aktuelnu korupcionašku aferu u hrvatskom zdravstvu, hapšenje i smenu ministra na čelu tog resora Vilija Beroša i nekoliko visokopozicioniranih lekara, rekao da potpuno podržava krivični progon kako bi se taj "veliki slučaj u hrvatskom zdravstvu i na političkoj sceni rasvetlio do kraja, pa da odgovorni i odgovaraju", javio je N1 Zagreb.
"Mi kao (vladajuća) većina idemo dalje, to smo dogovorili", rekao je Plenković.
Odbacio je svoju odgovornost u toj i prethodnim aferama i rekao da je on taj "koji odlučuje o tome hoće li biti rekonstrukcije Vlade ili neće".
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Plenković: Predsednički izbori 29. decembra u Hrvatskoj

U vladinom saopštenju navodi se da će ministarstvom do izbora novog ministra, upravljati državna sekretarka Irena Hrstić. 
 
USKOK je objavio da su u Zagrebu i Skradinu u toku hapšenja i provođenje hitnih dokaznih radnji u odnosu na više osoba, od kojih je jedan visoki državni funkcioner, a za koje se sumnja da su počinile koruptivna krivična dela.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DWevD26Rq3-w&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Hrvatski mediji navode da su istražitelji jutros upali u kuću ministra Beroša iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), kao i nekoliko visokopozicioniranih lekara. 
 
Navodno je sporna nabavka dualnih mikroskopa za neurohirurgiju koji su preplaćeni. Neki mediji su objavili da je među uhapšenima i šef Klinike za neurohirurgiju KB "Sestara milosrdnica" Krešimir Rotim. 
 
Premijer je sazvao sastanak koalicionih partnera za 10 časova posle koje se očekuje njegova izjava za medije. 
 
Beroš je drugi ministar u Plenkovićevoj vladi koji je uhapšen dok je bio na funkciji. 
 
Pre njega, 2022. uhapšen je tadašnji ministar Darko Horvat pod sumnjom da je nazakonito delio državne podsticaje, a tom istagom je bio obuhvaćen i tadašnji potpredsednik vlade Boris Milošević, kao i još neki funkcioneri.
<h2>Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO): Osnovana sumnja na krivična dela mita, zloupotrebe položaja i pranja novca</h2>
<a href="https://www.eppo.europa.eu/en/media/news/croatia-eppo-starts-investigation-against-minister-health-and-seven-others-over-medical">Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO) u Zagrebu</a> (Hrvatska) pokrenula je istragu protiv osam fizičkih lica, uključujući i ministra zdravstva i odgovorne osobe dve zagrebačke bolničke ustanove, te dva pravna lica zbog postojanja osnovane sumnje &nbsp;da su počinili krivična dela primanja i davanja mita, zlouptrebe položaja i ovlašćenja, te pranja novca.&nbsp;
Postoji osnovana sumnja da je, u razdoblju od juna 2022. do novembra 2024., prvoosumnjičeni, kao vođa kriminalnog udruženja, povezao u zajedničko delovanje četvoro drugih članova &nbsp;kriminalnog udruženja, sa ciljem pribavljanja nepripadne imovinske koristi za dva trgovačka društva u kojima su osumnjičeni bili odgovorne osobe i stvarni nosioci poslovanja. Svrha njihovog kriminalnog delovanja je bila da osiguraju da jedno od ovih trgovačkih društava bude izabrano za prodaju medicinskih robotskih uređaja bolničkim ustanovama na području Republike Hrvatske, a što su ostvarivali davanjem i obećanjem davanja novčanih nagrada relevantnim delatnicima sistema javnog zdravstva u zamenu za osiguravanje finansiranja nabavki ovih uređaja po neosnovano uvećanim cenama. Osnovano se sumnja da su dali ili obećali nagrade za manipulacije postupcima javne nabavke kako bi osigurali isključenje tržišne utakmice u korist osumnjičenog trgovačkog društva, izradom tehničke dokumentacije koja je uključivala tehničke specifikacije medicinskih robotskih uređaja koje je samo ovo osumnjičeno trgovačko društvo moglo zadovoljiti.&nbsp;
Drugi osumnjičeni su nudili i predavali mito relevantnim delatnicima sistema javnog zdravstva, uključujući i ministra zdravstva i odgovornim osobama više bolničkih ustanova na području Republike Hrvatske, kako bi preduzimali radnje vezane za zaključivanje ugovora za projekte bolničkih ustanova uključene u hrvatski “Nacionalni plan oporavka i otpornosti 2021 – 2026”, finansiran iz budžeta Evropske unije u okviru Mehanizma za oporavak i otpornost, ali i za druge projekte finansirane iz Državnog budžeta Republike Hrvatske.&nbsp;
Osnovano se sumnja da su osumnjičeni, u najmanje četiri navrata, preduzeli radnje radi osiguranja plasmana medicinskih robotskih uređaja osumnjičenog trgovačkog društva. U slučaju Kliničkog bolničkog centra Split, nabavka u okviru projekta “Nabavka sistema za robotsku hirurgiju”, procenjene vrednosti 4.850.000,00 EUR-a i u celini finansiranog iz budžeta Evropske unije, nije dodeljena osumnjičenom trgovačkom društvu, uprkos mitu ponuđenom odgovornoj osobi u okviru ove bolnice i činjenici da je ministru zdravstva obećana novčana nagrada u zamenu za nameštanje osumnjičenom trgovačkom društvu. Obzirom je odgovorna osoba u okviru bolnice odbila ponuđeno mito, u navedenom slučaju nije došlo do sticanja nepripadajuće imovinske koristi na štetu budžeta Evropske unije.&nbsp;
U preostala tri slučaja, reč je o nabavci operacijskih mikroskopa za potrebe Kliničkog bolničkog centra Osijek, Klinike za dečje bolesti Zagreb i Kliničkog bolničkog centra Sestre Milosrdnice. U sva tri slučaja, postoji osnovana sumnja da je ministar zdravstva, u zamenu za primljeni mito, izdavao odobrenja za nabavku ovih operacijskih mikroskopa po neosnovano uvećanim cenama, te osigurao sredstva za finansiranje javne nabavke. S druge strane, odgovorne osobe navedenih bolničkih ustanova u Zagrebu, su u zamenu za primljeni mito izrađivale dokumentaciju o nabavci prema tehničkim specifikacijama proizvoda koje je na području Republike Hrvatske distribuiralo jedino osumnjičeno trgovačko društvo.&nbsp;
Budući je jedini ponuđač u takvim postupcima javne nabavke bilo osumnjičeno trgovačko društvo, operacijski mikroskopi su kupljeni za cenu koja je neosnovano uvećana za 619.582,64 EUR-a, na štetu Državnog budžeta Republike Hrvatske.&nbsp;
S ciljem da prikriju tragove sticanja nepripadajuće imovinske koristi, članovi kriminalnog udruženja su u ime drugog osumnjičenog društva izdavali račune s neverodostojnim sadržajem kako bi stvorili privid da je nepripadajuća imovinska korist osnovano i na zakonit način doznačena na račun tog osumnjičenog trgovačkog društva.&nbsp;
Svi osumnjičeni se smatraju nedužnima i ne mogu se smatrati krivima za krivično delo dok im se pravosnažnom sudskom odlukom ne utvrdi krivica.
EPPO je nezavisna kancelarija tužilaštva Evropske unije. Odgovorna je za sprovođenje istraga, krivično gonjenje i pokretanje sudskih postupaka povezanih s krivičnim delima na štetu finansijskih interesa EU.
<h2>Nižu se reagovanja na hapšenje ministra Beroša i teške optužbe na račun Vlade</h2>
Hapšenje, a potom i ekspresno razrešenje ministra zdravlja Hrvatske Vili Beroša odjeknulo je kao bomba u hrvatskoj javnosti, premijer Andrej Plenković se vanredno obratio novinarima i rekao da je zgrožen, dok u javnosti ne prestaje niz reagovanja opozicije koja teško optužuje aktuelnu izvršnu vlast.&nbsp;
Plenković je u neoubičajeno mirnom tonu komunicirao sa medijima poručivši da, ako se ispostavi da je Beroš kriv, to lično shvata i kao ličnu izdaju s obzirom na to da je bio njegov izbor, ali ne da zloupotrebljava poverene mu nadležnosti.&nbsp;
Plenković je priznao da je situacija veoma neugodna, ali i da je na jutrošnjem sastanku koalicije i HDZ konstatovano da Vlada ima podršku za obavljanje poslova mnogo važnijih za građane i državu. Ipak, ovaj skandal je za Plenkovićevu Vladu utoliko teži jer se događa samo tri dana uoči obeležavanja Dana vukovarske žrtve, ali i predsedničkih izbora na kojima je HDZ podržao doktora Dragana Primorca, koji je poslednjih dana u medijima optuživan za razne malverzacije u poslovanju, ali i zbog ratne prošlosti.&nbsp;
Problem više je i to što je hapšenje Beroša drugo privođenje jednog ministra u Plenkovićevoj Vladi dok je na funkciji.&nbsp;
Pritom, za osam godina mandata Plenkovićevu vladu je napustilo više od 30 ministara uglavnom zbog sumnji ili istrage u vezi sa korupcijom, dok je samo troje iz vlade otišlo zbog prelaska na dužnost. Kandidatkinja za predsednicu Hrvatske Marija Selak Raspudić je izjavila da je "biti lekar poziv".&nbsp;
"To je jedno od zanimanja koja su više od običnog posla", rekla je Selak Raspudić i lekarski poziv danas uporedila sa lekarima id proteklog rata u Vukovaru. Saopštila da takvi primeri hrabrih lekara spašavaju da čovek ne potone.&nbsp;
"Suočeni s vestima poput današnje o hapšenju ministra zdravstva i nekih uglednih lekara i direktora bolnica. Dok ljudi koji celi život uplaćuju u zdravstveni sistem kojeg takvi čerupaju na preglede čekaju po godinu dana. Da li se i liste čekanja politički tolerišu da bi ih rešavale privatne bolnice i neko na njima profitirao?", upitala je ona.&nbsp;
Nekadašnja premijerka Hrvatske Jadranka Kosor reagovala je na izjavu premijera Andreja Plenkovića da očekuje da će hapšenje ministra zdravlja imati posledice za Vladu.&nbsp;
"U parlamentarnim demokratijama, nakon dva hapšenja ministara u mandatu i pet ministara koje upravo čeka suđenje to bi značilo nove izbore", napisala je Kosorova na platformi Iks.&nbsp;
Predsednik političke stranke Pravo i pravda Mislav Kolakušić je izjavio da ono nije iznenađenje jer se radi o HDZ-ovom ministru u resoru u kojem nestaju milijarde evra na javnim nabavkama, nabavci lekova i ostale opreme.&nbsp;
"Činjenica da je istragu i hapšenje pokrenuo Evropski ured javnog tužioca govori da je DORH i dalje pod kontrolom HDZ-a i ne može samostalno da rešava koruptivna dela", naveo je Kolakušić.&nbsp;
Dodao je da građani plaćaju užasno skupo obvezno zdravstveno osiguranje, a onda plaćaju još i privatne preglede.&nbsp;
"To je slika Plenkovića i njegovog omiljenog Vilija, lažnog super junaka iz vremena kovid pandemije. Tada je Beroš zagovarao upotrebu respiratora zbog čije su upotrebe, uveren sam, stotine hrvatskih građana izgubilo život. Da nisu upotrebljavani nego da su lečeni normalnim metodama, protivupalnim, svi ti ljudi dan, danas bi bili živi", tvrdi Kolakušić.&nbsp;
On je pozvao građane Hrvatske koji glasaju za HDZ da se pogledaju u ogledalo, alii drugim ljudima u oči i da im kažu "sramota nas je jer se vi morati sramiti".&nbsp;
"Heroj Vili i ekipa iz Štaba u vreme suludog nametanja mera su zaslužili zatvor zbog onog što su još tada radili. To vreme kad su ukinuli javnu nabavku bilo je vreme razularene pljačke i uskraćivanju ljudskih prava i sloboda dotad neviđenog u istoriji. Sva nabavka medicinske opreme je išla pod oznakom tajnosti, a mere koje su se uvodile nisu bile utemeljene na relevantnim naučnim činjenicama....", napisao je Bulj na društvenoj mreži i dodao da su, nažalost, i Beroš i Capak i Božinović kao i Plenković bili samo izvršitelji.&nbsp;
"Nalogodavci su bili vani", naveo je Bulj.&nbsp;
Peđa Grbin (SDP) podsetio je na svoju objavu od pre četiri godine u kojoj traži Beroševu ostavku i , kada je između ostalog napisao: "Vili, niko od nas ne voli laži, ali meni se čini da ti još manje voliš istinu".
Berošu je tada poručio i da njegov odlazak ne traže zbog politikanstva, nego zato što je dozvolio da bolnice ostanu bez lekova, da se novac u zdravstvu troši bez kriterijuma, pravila i nadzora, da se dug gomila, da vakcinisanje ne funkcionišem a uz sve to i da se poslovi dodeljuju ministrovim prijateljima i poznanicima.&nbsp;
"Zbog toga moraš otići, a moja je obaveza da to kažem", napisao je Grbin u aprilu 2021.&nbsp;
I SDP-ova Ivana Marković je upozorila da HDZ-ovci "gaze preko mrtvih ispod rampe, gaze preko bolesnika i one najranjivije grupe".&nbsp;
"Ništa im nije sveto i nema te zemlje koja može zadovoljiti HDZ-ovu pohlepu", rekla je Marković u saboru.&nbsp;
Predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković rekao je danas da ga je vest o hapšenju Beroša neugodno iznenadila, istakavši da institucije rade svoj posao i da nema nedodirljivih.
Izvor: Beta, EPPO, Tanjug

Hrvatski ministar zdravlja Vili Beroš uhapšen, pa smenjen (VIDEO)

Neretko su se predsednik i premijer Hrvatske čašćavali najprizemnijim uvredama a povod im, takođe neretko, nije ni bio potreban. Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Goran Čular kaže za "Svet i mi" da takav odnos predsednika i premijera, do sada, nije viđen iako, podseća, imaju mnogo sličnosti; dolaze iz sličnih porodica iz vremena socijalizma, obojica su pravnici, obojica su u mlađim danima radili u Ministarstvu spoljnih poslova...&nbsp;
"Ima puno, puno, puno sličnosti koje su sigurno odgovorne &nbsp;za ovaj tip, dakle, njihovih, kako da kažemo, osobnih odnosa i osobnih prepucavanja. Međutim, postoji i nešto drugo. Očito je da je predsednik Milanović od prvog dana na neki način stavio sebi za cilj da prokazuje kod Vlade i premijera Plenkovića i HDZ, da prokazuje stvari koje do tada nisu bile dovoljno jasne, pogotovo u načinu na koji se ta stranka i sam premijer Plenković odnose prema institucijama u Hrvatskoj", kaže za "Svet i mi" profesor Čular.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6lsUmBGj-4g%3Ft%3D969&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Profesor Zagrebačkog univerziteta podseća da je Andrej Plenković dobio treće izbore u nizu iako, formalno gledano, HDZ nije dominantna stranka.
"Ali, to je jedna jako, jako velika dominacija, koja onda rezultira s druge strane time da je HDZ u nekoliko navrata ušao u stvari koje su dosta problematične s pozicije demokratskih institucija i funkcioniranja demokratskih institucija. Tako da mislim da je to jedan od najvažnijih razloga i uzroka njihovog sukoba", smatra prof. FPN-a u Zagrebu Goran Čular.
Izvor: Insajder

Teme

Uoči predsedničkih izbora u Hrvatskoj, prof. Čular za "Svet i mi": Loš odnos Milanovića i Plenkovića posledica njihove sličnosti (VIDEO)

On je tako u Pafosu na Kipru odgovorio predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću koji je rekao da je samit Ukrajine i jugoistočne Evrope u Dubrovniku bio je šou Aleksandra Vučića koji tamo nije trebalo da bude pozvan.
Plenković je postavio pitanje, da li Milanovićevu "kampanju dezinformisanja" potencijalno finansiraju Rusi, prenela je agencija Hina, a optužio ga je i da želi da svrsta Hrvatsku uz "Rusiju, Belorusiju i Srbiju".
"Niko ko je bio na samitu, osim hrvatskih medija, nije to tako doživeo (kao Vučićev šou) niti je to tako bilo", rekao je hrvatski premijer.
Osvrnuvši se na Milanovićevu izjavu da je Vučić predsednik države koja i dalje ima direktne veze s Moskvom, ne uvodi joj sankcije i ima neki svoj put, Plenković je rekao da je dubrovački skup bio uspešan, kao i njegova završna deklaracija.
"Kad je reč o formulacijama o deklaraciji, one prvi put u ovom formatu pozivaju na važnost zajedničke i sigurnosne politike EU-a kao i na mere, koje EU usvaja. U jeziku EU-a podrazumevaju se i restriktivne mere, što je naziv za sankcije", rekao je Plenković.
„Fantastični, brilijantni, veliki umotvorni savetnici Milanovića i on sam to ne znaju pročitati u deklaraciji“, ocenio je Plenković i dodao da se Vučić usprotivio jedino njegovoj izjavi na početku skupa da je Hrvatska bila žrtva agresije.
"A da se Srbija ne slaže s tim, što svi ostali znaju, to znamo", zaključio je Plenković.
On je rekao da Milanović "lažima dovodi hrvatsku javnost u zabludu", poput tvrdnje da bi se Hrvatska učešćem u NATO-voj misiji uključila u sukob u Ukrajini.&nbsp;
Plenković je ocenio da Rusi "koriste" Milanovića da "širi njihovu propagandu" i dodao da Milanović ne širi svoje tvrdnje jer veruje da je to "korisno i značajno", nego jer vidi u anketama da je javnost zbog njegove "dezinformacijske" kampanje podeljena i da će mu to koristiti na izborima.
Izvor: Beta

Plenković oštro kritikovao Milanovića zbog izjave o Vučiću

"Ovde je reč o jednom politikantskom pristupu koji mahom ima za cilj ponovnu manipulaciju i bacanje u etar laži. Kao što je (opozicionar Miro) Bulj pitao šaljemo li mi kao Vlada hrvatske vojnike u Ukrajinu, što je naravno besmislica. Tako i ovaj (Milanović) danas ponavlja da on nas štiti od neuvlačenja u nekakav sukob", rekao je Plenković.
Hrvatski premijer tvrdi da Milanović minira spoljnu politiku Vlade.
"Tu nema ničega nego kontinuirano miniranje spoljnopolitičkog stava Vlade o tome da je Rusija agresor, a Ukrajina žrtva", rekao je Plenković sinoć novinarima nakon sednice Predsedništva HDZ-a u Zagrebu.
Ocenjujući da Milanović manipuliše predstavljajući se kao zaštitnik hrvatskog naroda, Plenković kaže:
"Jedna potpuna manipulacija. Odeš na samit, tamo ne govoriš ništa. Onda sada ponovo pojašnjavaš hrvatskom narodu a si navodni zaštitnik od uvlačenja u sukob, a niko ne šalje hrvatske vojnike u Ukrajinu", rekao je Plenković nazivajući Milanovića ponovo "kršiteljem Ustava".
Dodao je da je ovde reč o aktivnosti koja se zove NSATU.&nbsp;
"Kao što smo imali onaj cirkus s njegovim nedavanjem saglasnosti na učešće Hrvatske u EU misiji vojne pomoći Ukrajini, koja jednako kao i ova bila, omeđena da nitko ne ide u Ukrajinu. Ova je aktivnost prihvaćena i usvojena na samitu NATO u Vašingtonu. Hrvatsku je na tom samitu predstavljao Milanović", naveo je Plenković.
Hrvatski predsednik Milanović ponovo je juče odbio da da prethodnu saglasnost za slanje pripadnika OSRH-a u misiju podrške Ukrajini.&nbsp;
"Vlada želi da pošalje pripadnike OSRH u misiju podrške Ukrajini, ali sprovođenje takve odluke u nadležnosti je Predsednika Republike kao Vrhovnog komandanta OSRH i on je u okviru svoje ustavne nadležnosti odlučio da neće dati prethodnu saglasnost na odluku", saopšteno je iz Kabineta Milanovića.
Navedeno je da učešće pripadnika OSRH u takvoj misiji može potencijalno štetno da deluje na nacionalne interese Hrvatske.
U saopštenju iz Kabineta predsednika Milanovića se navodi da je odluka o slanju pripadnika oružanih snaga članica NATO doneta na samitu Alijanse u Vašingtonu, kojem je on prisustvovao, ali se ukazuje da je u pitanju opšta odluka o kojoj svaka zemlja odlučuje posebno.
Nedavanje Milanovićeve prethodne saglasnosti na vladinu odluku o slanju pripadnika OSRH u misiju podrške Ukrajini ne znači da je na to pitanje stavljena tačka. Hrvatska će, uprkos tome, moći da pošalje svoje pripadnike u Ukrajinu, ako o tome odluči parlament dvotrećinskom većinom, predviđa Ustav Hrvatske.
Izvor: Tanjug

Plenković: Milanović kontinuirano minira stav Vlade da je Rusija agresor, a Ukrajina žrtva

"I mi bismo voleli da znamo ko je, ne zna niko i dalje. Ne zna Ambasada, ne zna ministar, ne zna Bezbednosno-obaveštajna služba (SOA), niko od nas ne zna - <a href="https://staging.insajder.net/prenosimo/dacic-potvrdio-hapsenje-osobe-osumnjicene-za-spijunazu-u-korist-hrvatske">špijun </a>zvani 'jeti' ", rekao je Plenković novinarima tokom 19. Strateškog foruma na Bledu u Sloveniji, prenela je Hrvatska radiotelevizija.
Na pitanje o odnosu na susednim zemljama, Plenković je odgovorio da je hrvatska politika uvek jasna: da otvorena pitanja treba rešavati na principijelan način u skladu s hrvatskim nacionalnim interesima i međunarodnim pravom.
Upitan da li će se danas sastati s premijerom Srbije Milošem Vučevićem, Plenković je rekao da nije predviđen zvaničan susret, ali da će se verovatno upoznati pošto dosad nisu.
On se osvrnuo i na nedavnu posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji rekavši da su Francuzi očito imali komercijalni interes i da su želeli da privuku Srbiju Evropi.
"S druge strane, dobili su izjavu da Srbija i dalje neće uvesti sankcije Rusiji. Ima puno tih napora u EU koji su u nekim elementima, po našem sudu, više 'Wishful Thinking' nego realnost”, ocenio je Plenković.
On je dodao da Hrvatska smatra da u pristupu Srbiji treba više realnosti i gledanja na stvari "onakvim kakve jesu".&nbsp;
Izvor: Beta

Plenković: Navodni hrvatski špijun je poput "jetija“

"Ambasador ne zna ništa, ministar ne zna, Bezbednosno-obaveštajna agencija ne zna ništa. Još tragamo za imenom i prezimenom", rekao je Plenković novinarima u Zagrebu posle sednice Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Upitan o odnosu sa Srbijom, Plenković je rekao da ne zna šta Srbija želi "operacijom špijun".
"Nemamo pojma šta oni žele s tom operacijom. Kao predsedniku Vlade i čoveku mi je zaista zasmetalo <a href="https://insajder.net/teme/nove-varnice-izmedu-beograda-i-zagreba-pesmom-na-pesmu">šikaniranje gospođe (Severine) Vučković </a>na granici (Srbije u nedelju). Mislim da je to bilo nepotrebno i diskriminirajuće. To je za svaku osudu", istakao je hrvatski premijer.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije <a href="https://insajder.net/teme/posle-slucaja-severina-ko-i-po-kojim-kriterijumima-pravi-spiskove-zabrane-ulaska-u-srbiju">Ivica Dačić</a> rekao je u ponedeljak da je u Beogradu uhapšena osoba koja je špijunirala za Hrvatsku i potvrdio da je granična policija zadržala Severinu na osnovu spiskova osoba s "verbalnim deliktima", ali je i najavio da će tražiti njihovo ukidanje.
I predsednik Sabora Gordan Jandroković osvnuo se danas na te događaje rekavši da Srbija nije demokratska zemlja, da "sedi na dve stolice", da je neprincipijalna i izaziva regionalne kavge.
"Moramo biti vrlo otvoreni i reći da Srbija nije demokratska zemlja. Ovo što su učinili gospođi Vučković pokazuje način na koji se odnose prema svima onima koji imaju drugačije mišljenje nego što ga ima vadajuća struktura u Srbiji", izjavio je Jandroković novinarima.
On je kazao da Hrvatska ne sme da naseda na te provokacije i da treba da bude pametnija.
&nbsp;Izvor: Beta&nbsp;

Plenković: I dalje ne znamo ko je navodni špijun uhvaćen u Srbiji

Primorac je u vladama premijera Ive Sanadera od 2003. do 2009. bio ministar nauke, prosvete i sporta. On se 2007. učlanio u HDZ i bio izabran u Hrvatski sabor na listi za dijasporu, ali je podneo ostavku. U jesen 2009. godine se kandidovao za predsednika Republike, posle čega je automatski isključen iz HDZ. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/plenkovic-i-naredne-cetiri-godine-na-celu-hdz-a"> Plenković</a> je novinarima posle sednice Predsedništva HDZ rekao da Primorac ima sve kvalifikacije potrebne za dobijanje podrške većine birača, prenosi HINA. 
 
 "Reč je o čoveku koga dobro poznajemo, koji je bio član HDZ, ugledan je naučnik. Smatramo da ima sve kvalifikacije da dobije većinsku podršku birača", kazao je Plenković. 
 
 Dodao je da u prilog kandidaturi Primorca govore ispitivanja javnog mnjenja, u kojima je dobio pozitivne ocene građana. 
 
 "Mislim da u utakmici koja će uslediti ima velike izglede da postane predsednik Republike za idućih pet godina. U tome će imati podršku HDZ i velikog broja drugih političkih stranaka koje će, uveren sam, biti spremne da mu se priključe u ovoj važnoj demokratskoj utakmici", kazao je Plenković. 
 
 Naveo je da će Primorac biti predsednik koji će poštovati Ustav, zalagati se za vladavinu prava i sarađivati s institucijama. 
 
 "Biće potpuna suprotnost onom čemu je javnost svedočila prethodnih godina u ponašanju kršitelja Ustava, još uvek aktuelnog predsednika (Zorana) Milanovića", ocenio je Plenković.
Izvor: Beta&nbsp;

Plenković saopštio ko će biti predsednički kandidat HDZ-a

Prema nezvaničnim rezultatima, glasala su 84.993 člana HDZ, oko 10.000 više nego na prethodnim izborima, a Plenković je dobio 84.786 glasova, tako da će na čelu najveće hrvatske partije biti i u naredne četiri godine, prenosi HRT.&nbsp;
Kandidat za zamenika predsednika bio je Tomo Medved, a kandidati za potpredsednike su bili Ivan Anušić, Branko Bačić, Zdravka Bušić i Oleg Butković.&nbsp;
Medved je dobio je 84.349 glasova, Anušić 80.995, Butković 78.090, Bačić 77.396 i Bušić 65.460 glasova, saopšteno je.
Izvor: FoNet

Plenković i naredne četiri godine na čelu HDZ-a

Dokument upućen Jandrokoviću je objavio generalni sekretar HDZ-a Krunoslav Katičić, preneli su hrvatski mediji. 	
Plenković je na evropskim izborima u Hrvatskoj održanim 9. juna izabran za evroposlanika. Hrvatska demokratska zajednica je pobedila na tim izborima i osvojila polovinu, odnosno ukupno šest od 12 mandata.
Izvor: Tanjug

Andrej Plenković