Tenzije između Kine i Nemačke: Kritika Si Đinpinga uzburkala diplomatske odnose dve zemlje

Nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok je to izjavila u intervjuu za Foks njuz tokom posete Sjedinjenim Državama prošle nedelje.

Na pitanje o ratu Rusije protiv Ukrajine, odgovorila je pitanjem: “Ako bi Putin pobedio u ovom ratu, kakav bi to znak bio za druge diktatore u svetu, poput kineskog predsednika Sija?“

Kineska vlada je u nedelju pozvala nemačku ambasadorku u Kini Patriciju Flor u znak protesta zbog komentara Berbokove, rekao je portparol nemačkog ministarstva spoljnih poslova za CNN u ponedeljak.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Peking "veoma nezadovoljan" komentarima Berbokove i da "iskazuje snažno protivljenje".

"Primedbe koje je iznela Nemačka su krajnje apsurdne, ozbiljno narušavaju političko dostojanstvo Kine i predstavljaju otvorenu političku provokaciju“, rekla je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning na redovnom brifingu za novinare u ponedeljak.

Pitanje o primedbama  Berbokove i odgovoru Mao Ning nedostaju u zvaničnom transkriptu brifinga objavljenom kasnije na veb stranici ministarstva.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova često izostavlja sadržaj koji smatra osetljivim iz transkripata svojih redovnih brifinga.

Reakcija bilo i ranije

Ovo nije prvi put da Kina pokazuje osetljivost prema tome kako strani lideri govore o Siju – najasertivnijem kineskom lideru u poslednjih nekoliko generacija, koja ima snažno centralizovanu vlast i koji, skoro godinu dana tokom svog trećeg petogodišnjeg mandata, krši norme.

U junu je američki predsednik Džo Bajden takođe nazvao Sija "diktatorom“, što je izazvalo žestoku reakciju Pekinga.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je tafda iskazalo žestoku ljutnju Bajdenovim komentarima, saopštivši da oni "ozbiljno protivreče osnovnim činjenicama i ozbiljno krše diplomatski bonton“.

Godine 2000, Sijev prethodnik Đijang Cemin se usprotivio tome da ga nazivaju „diktatorom“ u snažnoj razmeni argumenata sa američkim novinarom Majkom Volasom u emisiji CBS-a „60 minuta“.

"Misliš da sam ja diktator?“ očigledno iznenađen Đijang Cemin je odgovorio na engleskom, kroz smeh i nazvao epitet "velikom greškom“.

 "Iskreno govoreći, ne slažem se sa vašim stavom da sam diktator“, rekao je on. „Vaš način da opišete kako stvari stoje u Kini je apsurdan i na nivou bajki iz "Hiljadu i jedne noći" “.

Đijang Cemin, koji je umro prošle godine u 96. godini, mnogi Kinezi pamte kao simbol prošlog doba kada se Kina smatrala slobodnijom i manje zatvorenom  u okviru sistema poznatog kao "kolektivno vođstvo“.

To se odnosilo na dogovor o podeli vlasti među političkim elitama koji je uveo vrhovni lider Deng Sjaoping da bi obnovio stabilnost nakon turbulentne diktature predsednika Mao Cedunga.

Međutim, od dolaska na vlast pre deceniju, Si je demontirao taj model i vratio se ka nečemu što više liči na vladavinu jednog čoveka.

Delikatne veze i odnosi

Berlin ima komplikovane i delikatne odnose sa Kinom, svojim najvećim trgovinskim partnerom, što je izazvalo debatu i istragu u Nemačkoj, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Rat je razotkrio koliko je Nemačka postala oslonjena na ruski gas, a kritičari nemačke spoljne politike naveli su slične ranjivosti u njenim odnosima sa Kinom.

Odnosi su bili zategnuti zbog odbijanja Pekinga da osudi rusku invaziju na Ukrajinu, njenog rastućeg partnerstva sa Moskvom i vojnog držanja prema Tajvanu i u Južnom kineskom moru. Radilo se o stvarima koje su izazvale uzbunu i zaoštravanje stavova širom evropskih prestonica prema Kini.

Nemačka je pokušala da resetuje odnose sa Pekingom, istovremeno pokušavajući da smanji svoju ekonomsku zavisnost od Kine.

U dugoočekivanom strateškom dokumentu objavljenom u julu, Kina je označena kao "partner, konkurent i sistemski rival“ i najavljeno je da će Nemačka smanjiti svoju zavisnost od Kine u "kritičnim sektorima“ uključujući medicinu, litijumske baterije koje se koriste u električnim automobilima i druge bitne elemente.

"Kina se promenila. Kao rezultat toga i kineskih političkih odluka, moramo da promenimo svoj pristup Pekingu“, navodi se u dokumentu.

Sadašnju vladu Nemačke čini koalicija partija levog centra koja je dovela do povlačenja Angele Merkel krajem 2021. nakon 16 godina na čelu najveće evropske privrede.

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok potiče iz nemačke stranke Zelenih i zalagala se za oštriji stav prema Kini, posebno po pitanjima ljudskih prava i Tajvana – samoupravne demokratije koju Peking smatra svojom teritorijom.

U avgustu je rekla jednom australijskom istraživačkom centru da Kina predstavlja izazov za "osnovu kako da funkcionišemo zajedno u ovom svetu“.

Njeno obraćanje izazvalo je zapanjujuće komentare kineskog državnog lista Global Times, koji ju je optužio za "blaćenje Kine“ i "duboko ukorenjene predrasude“ prema toj zemlji.

Tokom posete Pekingu u aprilu, Berbokova je upozorila da bi svaki pokušaj Kine da kontroliše Tajvan bio neprihvatljiv. 

Ona je takođe rekla da Peking sve više postaje sistemski rival, a sve manje je trgovinski partner i konkurent.

 Izvor: CNN