Danas je podršku studentima pružila i Akademija umetnosti u Beogradu saopštenjem koji je potpisao dekan Draško Plavšić.
„Film je studentski projekat u nastajanju, u realizaciji studenata Akademije umetnosti u Beogradu sa kolegama drugih umetničkih fakulteta, a koji je izvučen iz konteksta i predstavljen na pogrešan način. Akademija se zalaže za slobodu umetničkog izražavanja svih studenata, koji svojim aktivnostima pokazuju svoje nezadovoljstvo, pozivajući na veću solidarnost, odgovornost i empatiju u društvu“, piše u saopštenju.
Podsetimo, <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/akademija-umetnosti-u-beogradu-demantuje-tvrdnje-o-manipulaciji-studentskih-protesta">u saopštenju od pre dva dana studenti navode</a> da je filmska ekipa Akademije umetnosti 15. februara 2025. godine u Kragujevcu snimala scenu za studentski film, koristeći autentičan ambijent protesta kao deo narativa.&nbsp;
Kako se ističe, scena u kojoj dolazi do incidenta sa jednim od likova snimana je u strogo kontrolisanim uslovima, bez namere da se manipuliše javnim mnjenjem ili menja percepcija stvarnih događaja.
„Nažalost, određeni mediji su naše snimke istrgnuli iz konteksta i iskoristili ih za kreiranje narativa o navodnoj nameštaljci studentskih protesta. Naši snimci nemaju nikakve veze sa organizacijom ili autentičnošću protesta koji su se istog dana odvijali“, navedeno je tada u saopštenju.
Studenti su istakli da podržavaju pravo na slobodu izražavanja i umetničkog izraza, ali da ne pristaju na zloupotrebu njihovog rada u političke svrhe. Takođe, pozvali su medije da odgovorno izveštavaju, proveravaju informacije pre objave i ne koriste umetničke projekte kao alat za diskreditaciju studentskog pokreta.
Izvor: Insajder/Akademija umetnosti

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Akademija umetnosti: Protivimo se medijskim napadima na studente koji su snimali film „Indeks“ u Kragujevcu

U saopštenju studenti navode da je filmska ekipa ove institucije 15. februara 2025. godine u Kragujevcu snimala scenu za studentski film, koristeći autentičan ambijent protesta kao deo narativa. Kako se ističe, scena u kojoj dolazi do incidenta sa jednim od likova snimana je u strogo kontrolisanim uslovima, bez namere da se manipuliše javnim mnjenjem ili menja percepcija stvarnih događaja.
„Nažalost, određeni mediji su naše snimke istrgnuli iz konteksta i iskoristili ih za kreiranje narativa o navodnoj nameštaljci studentskih protesta. Naši snimci nemaju nikakve veze sa organizacijom ili autentičnošću protesta koji su se istog dana odvijali“, navodi se u saopštenju.
Studenti ističu da podržavaju pravo na slobodu izražavanja i umetničkog izraza, ali da ne pristaju na zloupotrebu njihovog rada u političke svrhe. Takođe, pozivaju medije da odgovorno izveštavaju, proveravaju informacije pre objave i ne koriste umetničke projekte kao alat za diskreditaciju studentskog pokreta.
U saopštenju se navodi i da niko od članova filmske ekipe nije pojedinačno targetiran, ali da su kao grupa etiketirani različitim optužbama kao "antisrpski ekstremisti koji izazivaju građanski rat", "strani plaćenici koji šire obojenu revoluciju" i tako dalje.. Zbog prethodnih pretnji koje su doživeli studenti sa različitih fakulteta, odlučeno je da se ne izlažu dodatnim pritiscima i izvrnućima istine.
Film pod radnim nazivom Index, kako se ističe, zamišljen je kao igrano-dokumentarna forma koja prikazuje trenutnu situaciju u zemlji i životne priče studenata, bez politizacije i upiranja prstom u bilo koga. Projekat okuplja studente Akademije umetnosti u Beogradu i druge umetničke fakultete, a cilj je da se kroz film oda počast žrtvama tragičnih događaja, uključujući stradanje studenata u saobraćajnim nesrećama, prebijanja, kao i padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.
Studenti Akademije umetnosti naglašavaju da do sada niko od državnih organa nije stupio u kontakt sa filmskom ekipom, ali da su spremni da odgovore na sva pitanja i nedoumice.
Izvor: Insajder

Snimana je scena za film: Studenti Akademije umetnosti u Beogradu demantuju tvrdnje o manipulaciji studentskih protesta

“U svetlu nedavnih dezinformacija oko našeg dokumentarnog filma “Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije” i njegovog prikazivanja u Briselu, želeo bih kategorički da opovrgnem neosnovane tvrdnje koje kruže u srpskim medijima i aktivističkim krugovima, a koje su dovele do lavine poruka mržnje, pa čak i pretnji smrću”, navodi Džons.&nbsp;
Kako dodaje, dokumentarac je nezavisno istraživačko delo, oslobođeno bilo kakvog korporativnog ili političkog uticaja.&nbsp;
“Navodi da je film finansiran ili pod uticajem Rio Tinta ili bilo kog drugog korporativnog entiteta potpuno su lažni i obmanjujući. Dokumentarac je nezavisno finansiran od strane KU Leuven preko svog SIM² Instituta. Jednako su neosnovane i tvrdnje da film prikazuje protivnike projekta Jadar na pogrdan način ili kao deo koordinisane kampanje dezinformisanja. Dokumentarac predstavlja različite perspektive, podržane istraživanjima i proverenim izvorima, omogućavajući gledaocima da formiraju svoje mišljenje zasnovano na činjenicama, a ne na narativima vođenim političkim agendama. Nijedan od intervjua nije montiran ili iskrivljen kako bi se namjerno lažno predstavile osobe ili organizacije. Ali na kraju, ispitanici su odgovorni za ono što zapravo govore pred kamerom”, ističe on.
&nbsp;“Lažno se navodi da su srpski naučnici namerno isključeni iz filma. U stvarnosti, više eksperata iz Srbije je bilo pozvano da učestvuje, ali su mnogi odbili priliku, kao što je bio slučaj i sa Aleksandrom Matkovićem, koji je to takođe priznao tokom panel diskusije u Briselu 5. februara. Stojim iza integriteta svog rada i odbijam svaki pokušaj njegovog lažnog predstavljanja. Podstičem otvorenu i informisanu debatu, zasnovanu na istini, a ne na dezinformacijama”, navodi u svom saopštenju dr Piter Tom Džons sa Univerziteta u Luvenu, autor filma “Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije“.&nbsp;
Podsećamo da je u sredu 5. februara &nbsp;u Evropskom parlamentu održana debata na kojoj je prikazan i <a href="https://www.insajder.net/teme/matkovic-za-svet-i-mi-debata-u-briselu-dokazala-da-rio-tinto-nije-sposoban-za-nju-video">dokumentarni film pod nazivom "Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije".&nbsp;</a>
Tim povodom je ispred zgrade Evropskog parlamenta održan protest, a naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, Aleksandar Matković, koji je učestvovao u debati i na protestu, i koji u pomenutom filmu, nije želeo da učestvuje rekao je za Insajder da je, posle svega što je video i čuo u Briselu, bio u pravu što je takvu odluku doneo, te dodao da je sama debata ogolila korporativne interese koji stoje iza nje i dokazala da Rio Tinto za nju nije sposoban.
“Od različitih aktivista i naučnika sam čuo da je režiser, prosto, takav da pravi filmove koji na neki način služe kompanijama i korporacijama. U filmu su takođe korišćeni, odnosno zloupotrebljeni snimci Dragane Đorđević, naše naučnice koja nije ni znala da je u filmu. Takođe je i Jelena Vasiljević tražila da bude uklonjena, nakon što je videla film, ali to nije učinjeno”, naveo je za Insajder Matković i dodao da je premijera održana pred 150 evroparlamentaraca.&nbsp;
“Pomenuo sam to i naglasio da je ogromna šteta, i ono što je učinilo taj film delom propagande koja je na ravni onoga što mi često vidimo i u Srbiji, to što su iz njega isključeni naučni glasovi. &nbsp;Univerzitet u Luvenu, gde pomenuti režiser koji je napravio film, a zove se Piter Tom Džons, radi, je isto deo Evropske alijanse univerziteta, čiji je i Univerzitet u Beogradu član, i on je imao institucionalne uslove da pozove još naučnika, međutim to nije uradio. Nažalost, u debati su učestvovali, pored mene, &nbsp;predstavnici korporacije Rio Tinto, Marijanti Babić, učestvovali su i predstavnici Privredne komore Srbije i prosto svi drugi učesnici su bili za rudarenje i nažalost debata je završena tako što je zabranjeno da se postavljaju pitanja. To je ono što me ostavilo šokiranim”, rekao je Matković za Insajder.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DZbvizzz2LxE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Insajder

Reakcija dr Pitera Toma Džonsa na navode o dokumentarcu "Ne u mojoj zemlji: Litijumska dilema Srbije"

Mjuzikl "Emilija Perez" o meksičkom gangsteru koji se podvrgava promeni pola i menja identitet kako bi pobegao suparničkom klanu ima 13 nominacija; tako je oborio rekord za najviše nominacija za film koji nije na engleskom jeziku.&nbsp;
Film "The Brutalist", o mađarskom arhitekti koji emigrira u Ameriku posle Drugog svetskog rata ima 10 nominacija, koliko i film "Wicked", blokbaster zasnovan na hit Brodvejskom mjuziklu.&nbsp;
Biografija Boba Dilana dobila je šest nominacija, kao i film "Konklava".&nbsp;
U konkurenciji je i hrvatski film - "Čovjek koji nije mogao šutjeti", u kojem glavnu ulogu igra Goran Bogdan.&nbsp;
Među kandidatima za Oskara za najboljeg glumca, odnosno glumicu našli su se i Edrijen Brodi, Rejf Fajns i Demi Mur, a za najboljeg sporednog glumca, odnosno glumicu: Edvard Norton i Izabela Roselini.&nbsp;
Nominacije su objavljene posle nekoliko odlaganja zbog razornih požara koji su zahvatili Los Anđeles, a ceremonija dodele Oskara biće održana u noći između 2. i 3. marta.&nbsp;
Izvor: Insajder

Objavljene nominacije za Oskara

"Njegov taj nadrealizam koji je ponekad izklizavao iz narativa u neke improvizacije i jednostavno van nekih klasičnih narativnih tehnika, uvek je bio opšte prihvaćen, pre svega od njegovih fanova, a potom i od holivudskog mejnstrima", rekao je prof. Janković.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DGRaLBlnrxvA&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
"Mislim da taj čovek objektivno nije snimio, svakako ne loš film, ali nije snimio nekomercijalan film - jer ta vrsta filmova koje je on snimao svakako je uvek imala publiku. E, sad, te neke njegove faze - Linč se bavio ozbiljno slikarstvom, bavio se umetnošću, muzikom, snimio je nekoliko albuma, nekoliko izvrsnih kolaboracija sa raznim bitnim umetnicima... I onda imamo tu njegovu prvu fazu, gde je započeo svojim skoro pa studentskim filmom 'Glava za brisanje', gde je apsolutno 'slabovidljiv' za normalan svet, ali mislim da je, zahvaljujući filmu 'Čovek slon' koji je više konvencionalno zadobio tu neku opštu prepoznatljivost i naravno u filmovima kao što su 'Plavi somot' i 'Divlji u srcu' za koje je dobio čak i Zlatnu palmu u Kanu. Meni lično najznačajnija stvar koju je on napravio, to je upravo poslednja, to je treća sezona serije 'Tvin piksa', to je nešto što je on objektivno i poslednje što je uradio, 18 epizoda nečega što je apsolutno remek-delo i najhrabrija stvar koja je mogla da se nađe na televiziji kao medijumu", rekao je prof. Janković.&nbsp;
"Tako da ja svojim studentima uvek kažem, ako ne znate ništa o Linču, počnite od kraja, tj. počnite od tog trećeg Tvin piksa", naglasio je profesor FDU-a Aleksandar Janković.
Izvor: Insajder

Teme

Prof. Janković (FDU) o Dejvidu Linču: Reditelj bez lošeg filma (VIDEO)

"Brutalista" je proglašen je najboljim filmom u kategoriji drame, Adrijen Brodi je dobio nagradu za najboljeg glumca za ulogu u tom filmu, a Brendi Korbet za najboljeg reditelja, prenosi Gardijan.
Brodi, koji je prethodno izgubio Zlatni globus za film „Pijanista“, pre nego što je osvojio Oskara, nazvao je ovaj film pričom o ljudskoj stvaralačkoj sposobnosti.
Netflixov krimi-mjuzikl "Emilia Pereza", film sa najviše nominacija, odneo je četiri nagrade - za najbolji film u kategoriji mjuzikl ili komedija, najbolju sporednu glumicu kojom je proglašena Zoe Saldana, za najbolju originalnu pesmu i za najbolji film na jeziku koji nije engleski.
U kategoriji najbolje glumice u drami brazilska zvezda Fernanda Tores pobedila je u konkurenciji Nikol Kidmen, Andželine Džoli i Kejt Vinslet, za ulogu u drami "Još sam ovde".
Demi Mur je osvojila nagradu za najbolju glumicu u mjuziklu ili komediji za film "The Substance", a u muškoj konkurenciji Kolin Farel je trijumfovao za svoju ulogu u spin-off seriji Betmena, "The Penguin".
Nakon što je osvojila nagradu Emi glumica Džodi Foster je osvojila svoj peti Zlatni globus ove godine u kategoriji najbolje glumice za ulogu u seriji "True Detective: Night Country".
Zlatni globus, američka filmska nagrada koju od 1944. godine dodeljuje Holivudsko udruženje stranih novinara (HFPA), često je pokazatelj koji će filmovi biti nagrađeni prestižnom nagradom Američke filmske akademlije Oskarom.
Izvor: Tanjug

Film "Brutalista" pobednik na 82. dodeli Zlatnog globusa

“Naravno, postoje veći problemi, postoje manji problemi, ali svako od nas je dužan da adresira probleme u svom dvorištu. To sa filmom je eskaliralo dosta brzo. Počelo je od toga da sam imao informaciju da u Jagodini neće biti prikazan i to odlukom direktorke Kulturnog centra. Ljudi iz distribucije su pokušavali da dobiju neki mejl zvanični zašto neće biti prikazan film i nekako smo čekali i mislili da je nemoguće da neće biti prikazan”, kaže Filipović u razgovoru za Insajder.
Umesto na mejl, Filipoviću je odgovor stigao na njegov nalog na Instagramu. Direktorka Kulturnog centra Zorica Stojinović obratila se reditelju direktno, napisavši, između ostalog, da mejl nikada neće dobiti, da je film loš, te da nema nikakve, osim, kako navodi, gej kvalitete, te da to neće prikazivati.
“Ta komunikacija na Instagramu je stvarno neverovatna. Komunikacija počinje sa psovkom i “Stevane ja ne znam ko si ti, jedva sam te našla na internetu, ja sam završila Fakultet kad ste Vi, da izvinete, piškili u pesak”. Vi vidite jedan portret svega što je pogrešno u ovom društvu, kako je to napisala jedna od pratiteljki na tu objavu. Tu između ostalog piše i da je film loš, velikim slovima i da je jedini kvalitet koji ima, da su to gej kvaliteti.”, kaže Filipović.
Zakon o zabrani diskriminacije
Prema Zakonu o zabrani diskriminacije, svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije.
Prema članu 5 pomenutog Zakona, oblici diskriminacije su neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje, uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje i navođenje na diskriminaciju.
Direktorka KC Jagodina: Pomenuti film nije zabranjen
Direktorka Kulturnog centra Jagodina Zorica Stojinović je pisanim putem za Insajder u utorak 31.decembra, odgovorila, da osobe koje tvrde da je pomenti film zabranjen, hodaju po ivici korišćenjem ili citiranjem ovog termina. Ona kaže da bi to značilo da taj fim staje u red sa filmovima Dušana Makavejeva i drugim velikanima Crnog talasa, kao i u red sa Omnibusom reditelja Živojina Pavlovića, Kokana Rakonjca i Marka Babca, kao brojnih drugih velikana našeg filma čije se ime danas izgovara sa poštovanjem i divljenjem.
“Što se tiče ovog filma, moram da priznam da je prvi deo ove filmske priče imao zanemarljiv broj gledalaca u našem bioskopu. Iz tog razloga odlučili smo da našoj trenutnoj programskoj politici i finansijskoj situaciji ne odgovara da taj film stavimo na repertoar, jer ono što trenutno igra u našem bioskopu ima preko 80 gledalaca po projekciji. Ovi su podaci vrlo uredno i blagovremeno prijavljeni Filmskom centru Srbije, što možete u bilo koje vreme proveriti. Zato, pomenuti film reditelja Stevana Filipovića ni u kom slučaju nije zabranjen u Jagodini. Jednostavno, danas smo u situaciji da tržišno poslujemo, te je to razlog zašto se pomenuti film pomenutog reditelja nije našao na našem repertoaru, iako je, moram priznati, izvršen ogroman pritisak na kuću koju vodim, da se film prikaže po svaku cenu.”
Upitana o tvrdnjama o zabrani prikazivanja, Stojinović je odgovorila:
“Odgovor na to vaše pitanje za mene je samo jeftin pokušaj da se u marketinške svrhe, podigne malo prašine i pokuša da se poveća gledanost. To je moje mišljenje, ali za njega ste me i pitali. I četvrto, odgovor na pitanje koje mi niste postavili, a možda je trebalo, je da je tokom ove godine bilo više od desetak filmova koji iz istog razloga nisu stavljeni na repertoar, a niko od distributera ili producenata nije komentarisao ni mailom meni, a kamoli na mrežama i putem televizija.”, zaključila je direktorka Kulturnog centra u Jagodini Zorica Stojinović.
Na dodatna pitanja upućena dva dana kasnije (2.januara), a sastavljena na osnovu njenih prethodnih tvrdnji, direktorka Stojinović nije odgovorila. Tom prilikom Insajder je pisanim putem upitao sledeće:
1. Na Instagram profilu Stevana Filipovića ste napisali da je film loš i da nema nikakve, osim "gej kvalitete". S obzirom na to da se takvim kvalifikacijama krši načelo jednakosti, odnosno deo Zakona o zabrani diskriminacije, na osnovu kojih propisa ste imali prava da pomenuti film ne bude na reportoaru? &nbsp;
2. Da li bi Kulturni centar, kao ustanova kulture, a u sklopu podsticaja filmskom programu trebalo da pušta domaće filmove? U kojoj meri je obaveza, a u kojoj interna odluka? Ukoliko je interna, kako se donosi i na osnovu kojih i čijih kriterijuma?
Odgovor ni na jedno pitanje, do ovog trenutka nije stigao.
Podsticaj filmskom programu
U članu 24 Zakona o kinematografiji, a koji se odnosi na podsticaj filmskom programu, navodi se između ostalog da javno prikazivanje domaćeg i koprodukcionog kinematografskog dela finansiranog ili sufinansiranog sredstvima iz budžeta Republike Srbije započinje u bioskopima i na filmskim festivalima.
“Javne ustanove kulture imaju čak obavezu prema domaćem filmu, prema svim pravilnicima. Svaki domaći film je prošao kroz neko, makar malo finansiranje Ministarstva kulture, odnosno Filmskog centra i u tim ugovorima i među tim institucijama postoji taj imperativ da se forsira i da se da šansa gledaocima da progledaju”, kaže Filipović.
Filipović: Nema odgovora iz još nekoliko gradova
Osim u Jagodini, projekcija je, prema rečima Filipovića izostala i u pojedinim drugim gradovima.
“Dobili smo opet dopise ljudi iz Vranja gde sam ja lično pisao mejl svim onim ljudima koji rade u pozorištu Bora Stanković gde ne postoji odgovor. Ljudi zovu, niko se ne javlja. Na kraju sam napisao: “Znate šta, ako ne dobijemo zvaničan neki dopis zašto se film ne prikazuje, ja ću to smatrati cenzurom. Cenzura je po meni i ako se film, ako neko kaže biće u februaru” Nemamo odgovore za Smederevo, nemamo odgovore za Bor…”, navodi Filipović.
On ističe i da je važno da se odvoji koincidencija od onoga što je stvarno cenzura. Kako navodi, projekcija u Gornjem Milanovcu i Novom Sadu jeste prekidana, ali iz objektivnih razloga, koji su deo tehničke prirode i slučajnosti, a ne zabrane filma.
Odgovor iz Vranja
Insajder je na dan objavljivanja ovog teksta uputio pitanja pozorištu “Bora Stanković” u Vranju, u vezi sa postavljanjem filma na repertoar i interesovanjem publike. Narednog dana (4.1) stigao je odgovor koji potpisuje umetnički direktor Bojan Jovanović, a u kome se navodi da su projekcije filma “Pored nas” u planu za februar, konkretno 1. i 8. februar, te da će u slučaju većeg interesovanja biti organizovane dodatne projekcije.
“Pozorište Bora Stanković je profesionalno pozorište u čijoj se sali prikazuju filmske projekcije subotom. Svaki film se emituje dva vikenda za redom. U januaru je u planu revija najgledanijih filmova emitovanih od septembra do kraja godine. Redovni repertoar kreće od februara.” navodi se u pisanom odgovoru pozorišta “Bora Stanković” u Vranju.
Novinarka Teodora Vasiljević