EPS najavljuje zeleni bum - neke ideje na čekanju četiri decenije (VIDEO)
Vreme ponovo počinje da teče za projekte Elektroprivrede Srbije. Neki, na koje čekamo već 40 godina, ponovo su aktuelni. Od norveških stručnjaka koji snimaju stanje u EPS-u i koji bi trebalo da predlože rešenja za sada nema glasa, a na sajtu ovog javnog preduzeća objavljen je ambicioazan plan za narednih 15 godina vredan čak 4,8 milijardi evra. Postavlja se međutim pitanje, šta je do sada kočilo EPS.
Na prvi pogled moglo bi se reći da se Elektroprivreda Srbije probudila u iščekivanju odluke o svojoj sudbini. Iz EPS-a najavljuju zeleni bum do 2038. godine do kada se planira duplo više instalisane snage iz elektrana na obnovljive izvore. Vrednost tih investicija procenjena je na čak 4,8 milijardi evra a podrazumeva, između ostalog, izgradnju dve reverzibilne hidroelektrane - Bistrice do 2031. godine i Đerdapa 3 do 2037. godine.
U vezi sa tim v.d. direktora EPS-a Miroslav Tomišević izjavio je između ostalog sledeće:
"Ovakav scenario strateškog razvoja EPS, zasnovan na korišćenju OIE kojima Srbija raspolaže, omogućio bi postepeno smanjenje korišćenja sada dominantnog energenta - lignita. Do potpune zamene drugim baznim energentom, nova, zelena energija bi sve više doprinosila energetskoj sigurnosti i nezavisnosti Srbije i EPS", izjavio je Tomašević.
Ono što nije jasno je - šta se promenilo. Sigurnost i nezavinost su međutim oduvek u velikoj meri zavisile od energetike a idejni projekat za preimera radi hidroelektranu Bistrica postoji još od 1981 -više od 40 godina.
Bistrica je zbog obnovljivih izvora koji su nestabilni - omogućava skladištenje kad sunca ili vetra ima mnogo, a onda ubacivanje te struje na mrežu kada nema dovoljno prirodne energije.
Milun Babić iz Saveza energetičara Srbije, za Marker objašnjava da je to najbolji način skladištenja energije iz obnovljivih izvora.
"Vi to pretvorite u hidroenergiju, u stvari da izigravate malo prirodu, pa vodu sa donjeg nivoa, ispod neke brane koju izgradite, uz pomoć te struje koju dovodite, tih viškova struje, vi prebacujete tu vodu u jezero i punite. I to je zlatna rezerva", objašnjava Babić.
Da novac ne može biti razlog kašnjenja važnih investicija ne može biti do novca pokazuje podatak iz izveštaja o realizaciji trogodišnjeg poslovanja - u periodu od 2021. do 2023. godine EPS je predvideo ulaganja u visini od 88,8 milijardi dinara, a realizovano je tek 46 odsto, odnosno potrošeno je 40,5 milijardi.
Milun Babić kaže da je razlog za to što se sa investitijcama kasni loše planiranje i metod realizacije projekata, ali i česte promene kursa.
"To je zbog tih predaja štafeta. Kod nas nema izgrađenog, planskog načina za predaju štafeta upravljanja jer kad ste vi zauzimali poziciju i planirali nešto onda ja kad vas zamenjujem ja kažem to ništa ne valja. Ja ću vama da pokažem. I onda idete, trabunjate, trabunjate i onda pred kraj nekog mandata vi se setitie, e ono možda i nije loše. I tako non stop", kaže Babić.
Ovo nije prvi put da se najavljuju velika ulaganja u EPS. 2007. najavljeno je ulaganje od 5,2 milijardi evra, 2016. godine od 4,5 milijarde. Ono što je međutim uvek izostajalo izostajalo je podvlačenje crte - koliko je zaista uloženo i šta je tačno urađeno.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.