<article><p>Sudeći prema rezultatima izbora za novi saziv Evropskog parlamenta, Evropljani su, za pet godina prožetih krizama izazvanim pandemijom i ratom na istočnoj granici, postali konzervativniji - i okrenuli se desnom političkom spektru.</p><p>I do sada vodeća Evropska narodna partija zabeležila je još bolji rezultat - u novom sazivu Evropskog parlamenta, od 720 zauzeće 188 poslaničkih mesta - 10 više nego ranije. Socijaldemokrate će imati pet poslanika manje, odnosno 135. Najveći pad zabeležile su prethodno treće i četvrte grupacije po snazi - Liberali i Zeleni, izgubile su po 20 mesta. S druge strane, uspeh beleže grupe Konzervativca i Desničara, pa će imati 81, odnosno 64 zastupnika. Najveći skok je među nepridruženim poslanicima, pa će ih sada biti 77 u Evropskom parlamentu, 28 više nego ranije.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlEzyrsilIls&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Nepridruženi poslanici su oni koji ne pripadaju nijednoj političkoj grupaciji u Evropskom parlamentu, a većinom dolaze iz evroskeptičnih, desničarskih i populističkih stranka. Kao i uoči izbora 2019, u Briselu se i sada upozoravalo na uspon tih snaga. Međutim, činjenica je da stranke iz kojih dolazi najveći broj nepridruženih poslanika - nemačke Alternative, italijanske Lige i mađarskog Fideza, pored evroskepticzima, nemaju toliko ideoloških sličnosti oko kojih mogu da se udruže, a nisu ni brojne.</p><p>"Njima jesu porasli rezultati i broj poslanika, ali ne do nivoa koji može da ugrozi ono što je evropski establišment - prvenstveno jer će Evropska narodna partija sa više poslanika sada nego što je imala, imati mnogo veću političku moć da unutar same koalicije traži više i samim tim više politika formira na evropskom nivou", izjavio je za Marker Dimitrije Milić iz Organizacije "Novi treći put".</p><p>Prethodni saziv Evropskog parlamenta radio je u vreme velikih kriza za Evropsku uniju – pandemije i rata. Pored nasleđenih zadataka, novi saziv imaće i nove zadatke, pre svih proširenje i reformu Unije do 2030. U Srbiji će prethodni saziv biti upamćen po kritikama i, pre svega, zbog dve rezolucije. Prva rezolucija je usvojena posle oružanog sukoba u mestu Banjska na Kosovu i Metohiji, a druga posle izbora u decembru, kada je Evropski parlament pozvao na međunarodnu istragu zbog navodnih izbornih neregularnosti u Srbiji.</p><p>"Razlika je glavna što kada se politički spektar pomeri udesno u Evropskom parlamentu, tu će biti manje primetnih protivnika politika koje sprovodi vlast u Srbiji; najveći kritičari su uglavnom dolazili s leva, bilo iz socijaldemokratske, liberalne ili zelene partije a iz ovih desnih grupacija manje. Može se reći da je ovaj novi parlament, koji je više desno, manje kritičan prema vlasti u Srbiji", naveo je Milić.</p><p>Veća zastupljenost desnice u Evropskom parlamentu neće znatno uticati na nastavak dosadašnje politike Evropske unije. Na čelu najmoćnije evropske institucije - Evropske komisije, po svemu sudeći, ostaje Ursula fon der Lajen iz Evropske narodne partije. </p><p>S druge strane, na nacionalnom nivou, uspeh desnice već pravi promene – pala je vlade Francuske.</p><p>Dok je u Belgiji Vlada odstupila nakon poraza na istvoremeno održanim federalnim izborima.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Sudeći prema rezultatima izbora za novi saziv Evropskog parlamenta, Evropljani su, za pet godina prožetih krizama izazvanim pandemijom i ratom na istočnoj granici, postali konzervativniji - i okrenuli se desnom političkom spektru.</p>
<p>I do sada vodeća Evropska narodna partija zabeležila je još bolji rezultat - u novom sazivu Evropskog parlamenta, od 720 zauzeće 188 poslaničkih mesta - 10 više nego ranije. Socijaldemokrate će imati pet poslanika manje, odnosno 135. Najveći pad zabeležile su prethodno treće i četvrte grupacije po snazi - Liberali i Zeleni, izgubile su po 20 mesta. S druge strane, uspeh beleže grupe Konzervativca i Desničara, pa će imati 81, odnosno 64 zastupnika. Najveći skok je među nepridruženim poslanicima, pa će ih sada biti 77 u Evropskom parlamentu, 28 više nego ranije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlEzyrsilIls&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Nepridruženi poslanici su oni koji ne pripadaju nijednoj političkoj grupaciji u Evropskom parlamentu, a većinom dolaze iz evroskeptičnih, desničarskih i populističkih stranka. Kao i uoči izbora 2019, u Briselu se i sada upozoravalo na uspon tih snaga. Međutim, činjenica je da stranke iz kojih dolazi najveći broj nepridruženih poslanika - nemačke Alternative, italijanske Lige i mađarskog Fideza, pored evroskepticzima, nemaju toliko ideoloških sličnosti oko kojih mogu da se udruže, a nisu ni brojne.</p>
<p>"Njima jesu porasli rezultati i broj poslanika, ali ne do nivoa koji može da ugrozi ono što je evropski establišment - prvenstveno jer će Evropska narodna partija sa više poslanika sada nego što je imala, imati mnogo veću političku moć da unutar same koalicije traži više i samim tim više politika formira na evropskom nivou", izjavio je za Marker Dimitrije Milić iz Organizacije "Novi treći put".</p>
<p>Prethodni saziv Evropskog parlamenta radio je u vreme velikih kriza za Evropsku uniju – pandemije i rata. Pored nasleđenih zadataka, novi saziv imaće i nove zadatke, pre svih proširenje i reformu Unije do 2030. U Srbiji će prethodni saziv biti upamćen po kritikama i, pre svega, zbog dve rezolucije. Prva rezolucija je usvojena posle oružanog sukoba u mestu Banjska na Kosovu i Metohiji, a druga posle izbora u decembru, kada je Evropski parlament pozvao na međunarodnu istragu zbog navodnih izbornih neregularnosti u Srbiji.</p>
<p>"Razlika je glavna što kada se politički spektar pomeri udesno u Evropskom parlamentu, tu će biti manje primetnih protivnika politika koje sprovodi vlast u Srbiji; najveći kritičari su uglavnom dolazili s leva, bilo iz socijaldemokratske, liberalne ili zelene partije a iz ovih desnih grupacija manje. Može se reći da je ovaj novi parlament, koji je više desno, manje kritičan prema vlasti u Srbiji", naveo je Milić.</p>
<p>Veća zastupljenost desnice u Evropskom parlamentu neće znatno uticati na nastavak dosadašnje politike Evropske unije. Na čelu najmoćnije evropske institucije - Evropske komisije, po svemu sudeći, ostaje Ursula fon der Lajen iz Evropske narodne partije.&nbsp;</p>
<p>S druge strane, na nacionalnom nivou, uspeh desnice već pravi promene – pala je vlade Francuske.</p>
<p>Dok je u Belgiji Vlada odstupila nakon poraza na istvoremeno održanim federalnim izborima.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Evropski parlament Foto: Unsplash/Frederic Köberl

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izbori

Marker

Više od vesti

Izbori za Evropski parlament: Preraspodela snaga, EPP i dalje vodeći (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Izbori za Evropski parlament: Preraspodela snaga, EPP i dalje vodeći (VIDEO)

Tagovi: