Kalajdžić za Marker: Izvršna vlast odgovorna što neusklađeni propisi utiču na primenu Zakona o tajnosti podataka (VIDEO)
Zakon o tajnosti podataka usvojen je pre 14 godina. Grupa Ministarstva pravde koja treba da sprovodi nadzor u toj oblasti, godinama ne kontroliše koji su podaci tajna a ne bi trebalo da budu. Kažu da to ne čine jer Zakon o tajnosti podataka koji im daje ta ovlašćenja nije usklađen sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. O tome koliko neusklađenost zakona ili zakoni koji imaju nejasne odredbe mogu da budu opravdanje za izostanak njihove primene, za Marker je govorila Kristina Kalajdžić, istraživač Organizacije civilnog društva “Partneri Srbija“.
“Ministarstvo pravde ima isti argument već duže od pet godina, da, zbog toga što postoje neusklađenosti između zakona o tajnosti podataka i zakona o inspekcijskom nadzoru, oni nemaju ovlašćenja i mogućnosti da sprovode nadzor. Sa jedne strane postoji opcija da oni analogno primenjuju zakon o inspekcijskom nadzoru. Ako stavimo to po strani i ako se držimo argumenta da nije moguće primeniti zakon onakav kakav jeste, zašto se onda ne izmeni zakon?“, pita se Kalajdžićeva.
Na pitanje da li tu ima alibija i da li su neujednačeni zakoni zapravo način za selektivnu primenu, Kalajdžićeva odgovara da to možemo da posmatramo na taj način ako vidimo da institucije ne čine ništa da te nedostatke izmene.
“Period duži od pet godina je sasvim dovoljan da se zakon promeni ako se zna da je on neprimenljiv, pogotovo u Srbiji gde imamo situaciju hiperprodukcije zakona. Na dnevnom redu Skupštine se ponekad nalazi i po 30 zakona. Mi donosimo i menjamo jako veliki broj zakona, te ne vidimo opravdanje koje je valjano za to što se ovaj zakon nije izmenio“, kaže ona.
Na konstataciju da su informacije koje se skrivaju od javnosti (primer FIAT-a, Vansija, spomenika Stefanu Nemanji) dobar primer nepoštovanja odredbi zakona koji određuju oblast tajnosti podataka, te da 15 godina nismo dobili na uvid zatamnjene delove ugovora sa FIAT-om, Kalajdžićeva kaže da je za to najodgovornija izvršna vlast.
“Sve je u takvim situacijama pitanje političke volje. Institucija poverenika je godinama pokušavala kroz svoje mehanizme da odobri pristup takvoj vrsti podataka, ali institucije po rešenjima poverenika nisu postupale. Ne postoji politička volja i vrh države ne daje jasan signal da je to nešto što bi trebalo da bude javno“, naglašava ona.
Kalajdžićeva dodaje da građani Srbije i civilni sektor treba da pozivaju institucije da poštuju zakon i da koriste sve mehanizme koji im stoje na raspolaganju da nateraju institucije da rade svoj posao.
“Ukoliko neki organ javne vlasti ne odgovori na zahtev i odbije ga da li zbog tajnosti podataka ili nekog drugog razloga, obavezno se treba žaliti povereniku. Čak i onda kada mislimo da na taj način nećemo dobiti informacije, onda treba i koristiti druge mehanizme kao što su sudska zaštita i sudovi“, kaže ona.
“Ukoliko je problem to što zakon nije usklađen, hajde da menjamo zakon“, zaključuje Kalajdžićeva.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.