<article><p>U danu u kojem je nekoliko desetina civila poginulo u Pojasu Gaze, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Netanjahua, doskorašnjeg ministra odbrane Galanta i jednog zvaničnika Hamasa - s obzirom na to da su dvojica, za čije su hapšenje takođe izdati nalozi - u međuvremenu ubijena. Svi oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata u Gazi koji je počeo napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Nalozi za hapšenje izdati su tačno šest meseci nakon što ih je zatražio tužilac za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan. Međutim, Izrael neće uhapsiti premijera i doskorašnjeg ministra - i poslati ih u Hag jer ta država, poput, recimo Sjedinjenih Država ili Rusije, ne priznaje nadležnost tog suda i nije potpisnica Rimskog statuta kojim je osnovan taj sud. </p><p>"Međutim, sporno je to kada je reč o visokim funkcionerima države a koja nije članica Rimskog statuta kao što je to Izrael ili na primer Rusija, pa kada se njihov predsednik ili premijer nađe države koja jeste članica Rimskog statuta - po jednima treba da se primene te obaveze iz Rimskog statuta, a po drugim važi međunarodno običajno pravo kojim se uređuje pitanje imuniteta", izjavio je za Insajder Aleksa Škundrić, asistent u nastavi na katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu.</p><p>"I, onda ti predstavnici država koje nisu članice Rimskog statuta, kada se nađu u inostranstvu uživaju potpuni imunitet od krivične jurizdikcije druge države i ne mogu da ih hapse kao predstavnike druge države. Drugi su, pak, stava da se treba primeniti striktno Rimski statut i da ti imuniteti ne važe. Nezahvalno je prognozirati budućnost, ali mislim da u principu neće doći u skorijem periodu do realizacije toga imajući u vidu da je reč o ljudima koji su i dalje na visokim funkcijama pre svega u Državi Izrael", naveo je Škundrić.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-JUGLheee3E&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><br/> Tužilac Karim Kan, koji je zatražio ove naloge za hapšenje, mesecima je ukazivao da je Međunarodni krivični na udaru zbog tog slučaja - trpeo je pritisak iz Sjedinjenih Država a tužilac je nazivan i antisemitom. Koliko slučaj izaziva polemike i koliko je na Zapadu poljuljan autoritet haškog Suda, ilustruje i poruka koju je poslao visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku.</p><p>"Ovo nije politička odluka, već odluka suda – suda pravde, međunarodnog suda pravde. Odluka suda mora da se poštuje i da se primenjuje. Ova odluka Međunarodnog krivičnog suda je obavezujuća za sve države članice suda, a među njima su i države Evropske unije – to znači da su sve te obavezne da primene odluku suda", rekao Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6uxsFawXtBU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p><br/> Marta prošle godine, Međunarodni sud pravde u Hagu izdao je nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina, zbog sumnje na ratne zločine u Ukrajini. Prethodno je taj sud izdao nalog za hapšenje nekadašnjeg predsednika Libije Moamera Gadafija zbog sumnje da je naredio masovna silovanja žena, ali su optužbe povučene nakon što je svrgnut i ubijen 2011. godine. </p><p>Dve godine ranije, Sud u Hagu optužio je predsednika Sudana Omara al Bašira za genocid u Darfuru, ali je on ostao na vlasti još jednu deceniju, kada je svrgnut u državnom udaru. Nikada nije predat Međunarodnom sudu pravde u Hagu. </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>U danu u kojem je nekoliko desetina civila poginulo u Pojasu Gaze, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Netanjahua, doskorašnjeg ministra odbrane Galanta i jednog zvaničnika Hamasa - s obzirom na to da su dvojica, za čije su hapšenje takođe izdati nalozi - u međuvremenu ubijena. Svi oni su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata u Gazi koji je počeo napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Nalozi za hapšenje izdati su tačno šest meseci nakon što ih je zatražio tužilac za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan. Međutim, Izrael neće uhapsiti premijera i doskorašnjeg ministra - i poslati ih u Hag jer ta država, poput, recimo Sjedinjenih Država ili Rusije, ne priznaje nadležnost tog suda i nije potpisnica Rimskog statuta kojim je osnovan taj sud.&nbsp;</p>
<p>"Međutim, sporno je to kada je reč o visokim funkcionerima države a koja nije članica Rimskog statuta kao što je to Izrael ili na primer Rusija, pa kada se njihov predsednik ili premijer nađe države koja jeste članica Rimskog statuta - po jednima treba da se primene te obaveze iz Rimskog statuta, a po drugim važi međunarodno običajno pravo kojim se uređuje pitanje imuniteta", izjavio je za Insajder Aleksa Škundrić, asistent u nastavi na katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu.</p>
<p>"I, onda ti predstavnici država koje nisu članice Rimskog statuta, kada se nađu u inostranstvu uživaju potpuni imunitet od krivične jurizdikcije druge države i ne mogu da ih hapse kao predstavnike druge države. Drugi su, pak, stava da se treba primeniti striktno Rimski statut i da ti imuniteti ne važe. Nezahvalno je prognozirati budućnost, ali mislim da u principu neće doći u skorijem periodu do realizacije toga imajući u vidu da je reč o ljudima koji su i dalje na visokim funkcijama pre svega u Državi Izrael", naveo je Škundrić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F-JUGLheee3E&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br>
Tužilac Karim Kan, koji je zatražio ove naloge za hapšenje, mesecima je ukazivao da je Međunarodni krivični na udaru zbog tog slučaja - trpeo je pritisak iz Sjedinjenih Država a tužilac je nazivan i antisemitom. Koliko slučaj izaziva polemike i koliko je na Zapadu poljuljan autoritet haškog Suda, ilustruje i poruka koju je poslao visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku.</p>
<p>"Ovo nije politička odluka, već odluka suda – suda pravde, međunarodnog suda pravde. Odluka suda mora da se poštuje i da se primenjuje. Ova odluka Međunarodnog krivičnog suda je obavezujuća za sve države članice suda, a među njima su i države Evropske unije – to znači da su sve te obavezne da primene odluku suda", rekao Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6uxsFawXtBU&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br>
Marta prošle godine, Međunarodni sud pravde u Hagu izdao je nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina, zbog sumnje na ratne zločine u Ukrajini. Prethodno je taj sud izdao nalog za hapšenje nekadašnjeg predsednika Libije Moamera Gadafija zbog sumnje da je naredio masovna silovanja žena, ali su optužbe povučene nakon što je svrgnut i ubijen 2011. godine.&nbsp;</p>
<p>Dve godine ranije, Sud u Hagu optužio je predsednika Sudana Omara al Bašira za genocid u Darfuru, ali je on ostao na vlasti još jednu deceniju, kada je svrgnut u državnom udaru. Nikada nije predat Međunarodnom sudu pravde u Hagu.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu i ministar odbrane Joav Galan. Foto: Tanjug/Abir Sultan/Pool Photo via AP, File

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Svet i mi

Izrael

Benjamin Netanjahu 

Više od vesti

Međunarodni sud izdao naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta - hoće li biti uhapšeni? (VIDEO)

Međunarodni sud izdao naloge za hapšenje Netanjahua i Galanta - hoće li biti uhapšeni? (VIDEO)

Tagovi: