Osvrt na jul: Nezapamćeno nevreme, sankcije koje (ni)su iznenađenje, a u Skupštini po starom

Dva meseca od masovnih ubistava 

Početkom jula obeleženo je dva meseca od dva masovna ubistva. Učenik sedmog razreda osnovne škole "Vladislav Ribnikar“ ubio je devet učenika i radnika obezbeđenja, a samo dan nakon toga U. B. je ubio osam, a ranio 12 osoba u selima u okolini Mladenovca i Smedereva - Duboni i Malom Orašju.

Dečak K. K. koji je izvršio ubistva u školi "Vladislav Ribnikar" ispitan je u svojstvu svedoka u postupku protiv svog oca V. K. sredinom jula u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. On kao četrnaestogodišnjak nije krivično odgovoran, a ispitivanje se održalo putem video konferencijske veze uspostavljene između zdravstvene ustanove u kojoj se dečak nalazi na opservaciji i Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu produžio je, krajem jula, za još tri meseca pritvor V. K. ocu dečaka K.K. 

Početkom meseca počela je i obnova dela zgrade škole, a kako je rekao ministar za javna ulaganja Marko Blagojević radi se na, pre svega, sanaciji enterijera jer se to može završiti do početka nove školske godine. 

Kada je reč o ubistvima u selima u okolini Mladenovca - Viši sud u Smederevu produžio je za još po 30 dana pritvor R. B, ocu U. B, kao i njegovom ujaku G. G.

Protesti "Srbija protiv nasilja“ nastavljeni i u letnjem periodu

Dva masovna ubistva pokrenula su proteste "Srbija protiv nasilja“, a iako je letnji period, protesti su nastavljeni. Mesto okupljanja bilo je isto – ispred Skupštine Srbije gde su se govornici obraćali okupljenim građanima, dok su se "teme“ protestnih šetnji menjale.

Građani su tako prve subote u julu šetali do zgrade televizije Pink kako bi protestovali zbog najave novog rijalitija. Protest održan u subotu nakon toga bio je posvećen, kako su organizatori protesta rekli, "časnim policajcima“, misleći na inspektore Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića koji su pokrenuli slučaj Jovanjice. Podršku su pružili i policajki iz Valjeva Katarini Petrović. 

Jedanaesti protest po redu bio je posvećen pravosuđu zbog čega su građani šetali do Palate pravde, dok su na dvanaestom građani išli do zgrade Radio-televizije Srbije kako bi iskazali nezdovoljstvo radom javnog servisa.

Na trinaestom protestu učesnici su otšlii do sedišta Republičkog javnog tužilaštva kako bi iskazali nezadovoljstvo radom tužilaštava u Srbiji.

Osim u Beogradu, protesti su se održavali i u gradovima širom Srbije.

Podrška Koluviji na TV, a inspektoru Mitiću ispred suda

Na televiziji "Happy“ koja ima nacionalnu frekvenciju gost u emisji bio je Predrag Koluvija na čijem je imanju je nađeno gotovo 1,7 tona veštački gajene marihuane. Gost je tada bio je i bivši inspektor za droge Ministarstva zdravlja Mladen Nikolić koji je, kako je "Insajderu“ potvrdio Viši sud, krajem marta ove godine prvostepeno osuđen na dve godine zatvora, upravo zbog droge.

Nikolić je u emisiji držao stranu Koluviji i kritikovao MUP rekavši da je u slučaju Jovanjice nadležnost bila na njemu kao republičkom inspektoru za droge, a ne na policiji. Od izjava Nikolića zvanično se ogradilo i Ministarstvo zdravlja.

Jedan od policajaca o kojima je reč je inspektor Dušan Mitić šef operative Odeljenja za droge beogradske policije i prvi saradnik načelnika tog odeljenja Slobodana Milenkovića koji su rukovodili akcijom hapšenje Koluvije.

Mitića su ispred Specijalnog suda kada je išao da svedoči u predmetu “Jovanjica” dočekali građani i deo predstavnika opozicije jer kako smatraju, njih sada “štiti samo javnost i da nigde u svetu nije zabeleženo da policajci koji su otkrili tako veliku fabriku droge budu tretirani kao osumnjičeni”.

Najznačajini deo svedočenja Mitića bila je tvrdnja da je kako je rekao "intencija" Četvrtog odeljenja nakon otkrivanja droge na Jovanjici, bilo hapšenje Mirka Škera iz BIA i Bratislava Gašića, tadašnjeg direktora BIA, a danas ministra unutrašnjih poslova.

Skupština Srbije: Smena ministra, uvrede i obustavljanje Anketnog odbora

Na sednicama Skupštine Srbije poslanici su dva puta ovog meseca glasali o smenama ministara. 

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić dobio je podršku većine prisutnih posalnika i tako ostao na svojoj funkciji dok je, s druge strane ministar privrede Rade Basta sa svoje funkcije razrešen. To ga, kako je rekao Basta, nije iznenadilo. 

Osim glasanja o smeni ministara, skupštinsko zasedanje obeležila je izjava ministra državne uprave i lokalne samouprave Aleksandra Martinovića koji je rekao da oni koji nemaju decu kritikuju vlast povodom postupanja u vezi s dva masovna ubistva u kojima je stradao veliki broj dece, istakavši da on ima troje dece dok neki "hrane kuče i mače".

Zbog ovoga sednica je narednog dana počela skandiranjem opozicionih poslanika i zahtevom da Martinović napusti salu. Dva dana posle ove izjave i nakon poziva predsednika, ministar se izvinio građanima, predsedniku Srbije i Vladi, uz napomenu da su njegove reči pogrešno protumačene.

U istom mesecu Skupština Srbije je i sazvala prvu sednicu Anketnog odbora koji bi treblo da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i u selima na teritoriji Smedereva i Mladenovca, ali i obustavila njegov rad. 

Kako je rečeno Skupština je prihvatila molbu porodica nastradalih u tragediji koja se dogodila u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“ i njihovih punomoćnika i obustavila dalja postupanja Anketnog odbora.

Nakon burne skupštinske rasprave, Izmene Zakona o planiranju i izgradnji usvojene su glasovima 133 narodna poslanika, a tokom rasprave opozicija je kritikovala ukidanje naknade za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva, navodeći da se na taj način sprovodi nova pljačka javne imovine građana a tajkunima omogućava da po ceni propalih firmi, postanu vlasnici zemljišta vrednog desetine milijardi evra.

Direktor Bezbednosno-informativne agencije pod sankicijama SAD-a

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD-a stavila je pod sankcije direktora Bije Aleksandra Vulina. Na toj listi nalaze se osobe koje ta zemlja smatra uključenim u korumpirane poslove, odnosno one koji svoj politički uticaj i lične interese stavljaju ispred mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu i olakašavaju, kako navode, maligne ruske aktivnosti u Srbiji i regionu.

Predsednik države Aleksandar Vučić pozvao je institucije da reaguju, ali i ocenio da su sankcije uvedene zbog Vulinovog odnosa prema Rusiji i dodaje da su “od SAD tražili sve informacije o Vulinu na osnovu kojih mu je američko Ministarstvo finansija uvelo sankcije”.

Javno tužilaštvo za organizovani kriminal takođe je saopštilo da će tražiti dodatne informacije i dokaze od američkih pravosudnih institucija o sankcijama i razlozima za njihovo uvođenje, jer kako kažu, “nijedna međunarodna policijska niti pravosudna institucija, kao ni domaća, nije ukazivala na postojanje umešanosti Aleksandra Vulina u bilo kakvu kriminalnu aktivnost”.

Insajder je uputio tužilaštvu pitanja kojim konkretno institucijama se obratilo, da li je dobilo povratne informacije i ako nije, da li je upotrebilo neke mehanizme da se po njihovom zahtevu postupa. 

Ambasador Sjedinjenih Američkih država u Srbiji, Kristofer Hil izjavio je da sankcije nisu vezane za bilo koju instituciju u Srbiji, niti su usmerene ka samoj Srbiji, već se odnose isključivo na navedenog pojedinca.

Problemi ruskih antiratnih aktivista oko ulaska u Srbiju i boravka u njoj

Pod određenom vrstom sankcija našao se i osnivač Ruskog demokratskog društva i ruski antiratni aktivista Peter Nikitin kome je bio zabranjen ulaz u Srbiju iako ima stalno boravište. On je pušten da uđe u zemlju tek nakon dva dana provedenih na beogradskom aerodromu.

Razlog za zabranu ulaska nije mu bio saopšten - osim da je tu odluku donela Bija, ali je uveren da je jedini razlog njegov politički aktivizam.

Pravnik koji se bavi ljudskim pravima Nikola Kovačević objasnio je za Insajder da je problematično to što zakon omogućava da BIA donese ovakvu odluku bez objašnjenja jer to ostavlja prostor za odluke sa političkom pozadinom.

Zahtev za produženje boravka u Srbiji odbijen je i potpredsedniku Ruskog demokratskog društva u Srbiji i antiratnom aktivisti Vladimiru Volohonskom. 

Obrazloženje je da, prema proceni Bije, postoje bezbednosne smetnje za produženje Volohonskovog boravka, rekao je Peter Nikitin za FoNet.

Dokumentacija o suđenju i presudi Kantaru nestala – iz suda

Čitav sudski predmet, koji sadrži kompletnu dokumentaciju o suđenju i presudi vlasniku mnoštva kockarnica iz Vranja Dejanu Nikoliću Kantaru – nestao je iz Višeg suda u Vranju, potvrđeno je za Cenzolovku u vranjskom Osnovnom sudu.

Zbog ovog slučaja izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić zatražio je od Višeg suda u Vranju zvaničnu informaciju da li je nestao predmet u kojem je Dejan Nikolić Kantar osuđen zbog ugrožavanje bezbednosti novinara.

Ministarstvo pravde saopštilo je da je pokrenulo nadzor nad radom Višeg suda u Vranju zbog, kako kažu, medijskih napisa o nestanku spisa žalbenog predmeta u postupku koji se vodi protiv Dejana Nikolića Kantara.

Više nema nikoga u regionu ko ne zna šta je superćelijska oluja

Jul je obeležilo jako nevreme i superćelijske oluje koje su dolazile iz pravca Slovenije i Hrvatske, a najviše su pogodile Vojvodinu I Beograd. Tri osobe su izgubile život, a naneta je i velika materijalna šteta. 

U jednoj od oluja na Novom Beogradu  pala su dva krana, a Ministarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja saopštilo je da će stručnjaci građevinske struke veštačenjem utvrditi zbog čega se to desilo.

A na koji način građani mogu da naplate štetu koja je nastala kao posledica nevremena za Insajder je objasnio Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije.

Besne požari na Mediteranu

Veliki požari pogodili su Grčku i to najviše ostrva Rodos, Krf i Eviju. Na ostrvu Rodos proglašeno je vanredno stanje, deveti dan od početka požara koji su napravili veliku štetu na tom grčkom ostrvu.

Lokalne vlasti tvrde da je požar na Krfu posledica podmetanja požara. Na Eviji je požar stavljen pod delimičnu kontrolu, a trenutno gori poljoprivredno zemljište, piše portal Prototema. 

Kako javljaju lokalni mediji, požar je uzrokovao kvar na PPC kablu. 

Građanima u oblastima oko Volosa i Lamije rečeno je da se sklone na bezbedno jer je zemlja i dalje pod teškim toplotnim talasom. U međuvremenu, požari i dalje besne na ostrvima Rodos, Krf i Evija.

Grčka je jedna od brojnih zemalja koje se trenutno bore sa šumskim požarima, u kojima je poginulo više od 40 ljudi.

Srebrenica, 28 godina kasnije

U Memorijalnom centru Srebrenica u Potočarima obeležena je 28. godišnjica genocida nad Bošnjacima koji su srpske snage počinile u julu 1995. godine. Od zvaničnika iz Srbije, komemoraciji je prisustvovao predsednik Stranke pravde i pomirenja, potpredsednik Narodne skupštine Srbije Usame Zukorlić. Nije bio prisutan niko od visokih predstavnika srpskog naroda iz Republike Srpske.

U mezarju Memorijalnog centra Potočari do sada je sahranjena 6.721 žrtva genocida, koji su Vojska i policija Republike Srpske, pod komandom Ratka Mladića, počinili nad Bošnjacima u Srebrenici i okolnim mestima. Još se traga za oko 1.000 žrtava. 

Predsednik Crne Gore posle sedam godina u poseti Srbiji

Nakon sedam godina pauze predsednik Crne Gore ovog meseca bio je u poseti predsedniku Srbije. Poslednji put u zvaničnoj poseti Beogradu bio je Filip Vujanović, 2016. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tada da se Srbija trudi da unapredi odnose sa Crnom Gorom i da oni budu neuporedivo bolji nego što su bili. On je takođe tad naglasio da će u u narednih 10-12 dana biti donešena odluka ko će biti ambasador u Crnoj Gori.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović potvrdio je da su se predsednici složili da je imenovanje ambasadora neophodno, kao i da je dobio uveravanje da će "Srbija u tom smeru napraviti korak vrlo brzo", a Crna Gora posle formiranja Vlade.

Nema više "plave ptičice“

Uprkos protestovanju hiljada građana u Izraelu iz subote u subotu prošle nedelje je ipak usvojen novi zakon kojim se predviđa reforma pravosuđa. Između policije i demonstranata došlo je do sukoba, a policajci su vodenim topovima uspeli da oteraju ljude sa ulice tek posle ponoći. 

Dok Tviter menja logo iz plave ptice u belo slovo X na crnoj pozadini, kompanija Meta lanisra novu aplikaciju Treds koja radi po sličnom principu kao Tviter i koja mu predstvalja trenutno glavnu konkurenciju.

Novu aplikaciju lansirao je i grad Beograd pod nazivom "Beograd plus“ koja nudi mogućnost praćenja linija gradskog prevoza, kao i kupovinu karata. 

U međuvremehnu daleko od bilo kakvih aplikacija jedan Australijanac našao se u sred Tihog okeana sa svojim psom gde je proveo tri meseca. Njih je spasio meksički brod za lov na tunu, a preživeli su zahvaljujući sirovoj ribi i kišnici.

Izvor: Insajder, Agencije